„Dušan Krstić iz Kraljeva nije pomagao u masovnom ubijanju i mučenju stanovništva Kraljeva i okoline, te nije učinio delo ratnog zločina, pa su ispunjeni svi uslovi Zakona o rehabilitaciji, a odluka Vojnog suda, komandne oblasti Zapadne Srbije, od 22. aprila 1945. godine, proglašava se ništavnom, kao i sve pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine“, piše u obrazloženju rešenja kraljevačkog Okružnog suda, donetog 9. jula ove godine. Ovo je konačan rezultat dugogodišnje borbe za čast oca i dede, borbe Radmile Savković, ćerke pokojnog Dušana Krstića i unuka Zorana Savkovića. Borbe za istinu koja je trajala 62 godine…
Bankarski činovnik Dušan Krstić, potomak ugledne kraljevačke porodice, rođen je 1904. godine. Visoku školu za međunarodnu trgovinu završio je 1929. godine u Beču. Poštovan i cenjen u svom rodnom Kraljevu kao član Demokratske stranke, 1938. godine izabran je za predsednika opštine. Svoj posao obavljao je u najtežim danima okupacije. Iako se trudio da u ratnom vihoru zaštiti građane i njihovu imovinu od nemačkog okupatora, posle rata od strane komunističke vlasti proglašen je izdajnikom naroda.
Suđenje je održano 22. aprila 1945. godine u hotelu „Pariz“, uz prisustvo građana koji su pozivali na linč. U montiranom procesu izrečena je presuda kojom je Dušan Krstić proglašen krivim, između ostalog „što je kao predsednik opštine Kraljevo od nemačke komande primio veći broj blanko objava da razdeli građanima da ne bi bili hapšeni i streljani. Objave nije razdelio, te je time učinio da Nemci streljaju i one koji su mogli biti spaseni, što je nemačkoj upravi dao garanciju za građane iz centra Kraljeva, a ne za sirotinju, radnike i sitne činovnike sa periferije, koji su streljani u najvišem procentu…“ Streljan je istog dana kada je presuda izrečena, a celokupna imovina mu je konfiskovana u korist narodnooslobodilačkog fronta.
Tada je počeo i pakao za članove njegove porodice. Trebalo je da prođe mnogo godina kako bi se dokazala istina.
– Da nisam uspeo da rehabilitujem svog dedu, to bi za mene bio najveći životni poraz, kaže unuk pokojnog Dušana, Zoran Savković, inače ugledni prosvetni radnik. – Mnogi koji su znali pravu istinu dugo nisu smeli da je iznesu na videlo. I majka mi je često u strahu govorila: „ćuti, ubiće te“. Ali, želeo sam da ispravim nepravdu. Od 1990. godine prikupljao sam dokumenta, u čemu su mi pomogli ljudi iz Narodnog muzeja i Istorijskog arhiva u Kraljevu, kao i građani svojim izjavama u postupku za rehabilitaciju.
ćerka pokojnog Krstića, 75-godišnja Radmila Savković, posle 62 godine borbe za pravdu danas se, kako kaže, oseća i srećno i tužno.
– Ne znam ni zašto je bio osuđen. Nemci su ga tri puta zatvarali, a čak je po njihovoj naredbi čistio fekalije i rukama otpušavao kanalizaciju. Hteo je da podnese ostavku, ali mu nisu dali. Posle smene 1941. godine, radio je u kasapnici kod Bunjaka i porodice Savić, seća se Radmila.
Posle mukotrpne borbe, ipak, ostala je senka.
– Ni danas se ne zna gde su kosti moga dede. Hvala Bogu što smo uspeli da mu bar osvetlamo obraz i što je poslednja reč, reč istine, kaže unuk Zoran.
Pravna rehabilitacija služi „da se sa žrtve političke represije skine znak osuđenosti, da se poprave i ublaže posledice kažnjenosti“, stoji u rešenju Okružnog suda u Kraljevu. A da li se mogu zaceliti ožiljci u dušama članova porodice, pokazaće vreme.
Posle presude koja oslobađa krivice pokojnog Dušana Krstića, ostaje sporno kada će imovina konfiskovana 1945, koju je sud istim rešenjem vratio familiji, preći u ruke stvarnih vlasnika. U pitanju je popriličan imetak, koji obuhvata nekadašnji hotel „Evropa“ (danas „Turist“) u samom centru Kraljeva, zemljište na lokaciji „Dugo Polje“, i kuća u ulici Toplice Milana, u čijem delu danas živi unuk Zoran Savković, pošto je prethodno morao da otkupi od opštine.
– Posle prvih streljanja u oktobru 1941. dobošar je oglasio da svi muškarci dođu u opštinu radi overe dokumenata. Dušan Krstić je krenuo kroz grad i koga god je video da ide ka opštini, vraćao nazad rečima: „Ma kakva overa, bežite kući, vidite šta rade“. Na taj način je mnoge spasao sigurne smrti i strašne odmazde. Među vraćenim Kraljevčanima bio je i moj otac, koji je samo zahvaljujući Dušanu Krstiću preživeo. Krstić je bio patriota, čestit čovek, pomagao je svakome – izjavio je u postupku za rehabilitaciju Radomir Pešić iz Kraljeva, dodajući da su montiranom suđenju mogli da prisustvuju samo „huškači“ koji su podgrejavali „atmosferu smrti“.
