Živorad Petrović, ili bata Žika, kako ga svi nazivaju u rodnom Paljanu, selu nadomak ćuprije, ali i u dobrom delu Nemačke, nedavno je boravio u zavičaju kako bi posetio majku Živku i oca Velimira. Vremena ima na pretek, jer iako je 61-godišnjem Živoradu do penzije ostalo još pet godina, više ne radi u ugostiteljstvu i živi od – ušteđevine.
– Kada sam počeo da se bavim ugostiteljstvom rekao sam sebi da vlasnik kafane, koji do svoje 55. godine života ne zaradi dovoljno kako bi posle uživao od plodova svog rada, promašio je zanimanje – smatra sagovornik „Vesti“, koji je još 1973. otišao u Štutgart i zaposlio se u hotelu „Iterkontinental“, da bi samo godinu dana kasnije uplovio u privatni biznis kako bi sam sebi bio i direktor i gazda, a 2002. godine dao je sebi – pauzu.
– Zajedno sa suprugom, koja mi se ubrzo pridružila u Nemačkoj, preselili smo se u Zindelfingen kod Štutgarta, gde sam otvorio prvi vlastiti restoran „Trahten Ferajn“. Dve godine kasnije došli su i naši sinovi Dejan i Goran – priča zadovoljno Živorad, koji je snalažljiv i preduzimljiv brzo napredovao otvorivši nekoliko restorana i hotel, što mu je omogućila nostrificirana diploma Više ugostiteljske škole iz Beograda i dobro poznavanje nemačkog jezika.
Najmlađi Srbin
– U to vreme nesumnjivo sam bio jedan od najmlađih Srba, koji je podigao kredit od 1,930.000 ondašnjih maraka. Hotel sam prodao 1986. godine, ali moja supruga Stana i dalje je vlasnica restorana brze hrane „Imbis“ u Zindelfingenu – kaže sagovornik „Vesti“.
– Za jednog stranca u Nemačkoj ovo je bio nesumnjivo veliki uspeh. Nisam stao, bio sam uporan pa sam stigao čak i do Branta, koji mi je odobrio dozvolu za vođenje privatnog objekta. Od zarade u prvom restoranu napravio sam ovu lepu kuću u rodnom Paljanu i kupio jednu staru zgradu u Zindelfingenu, koju sam adaptirao i pretvorio u hotel. Ipak, Živorad ne misli da je tajna njegovog uspeha bila samo u kvalitetu usluga, već je za to zaslužan i njegov angažman u raznim udruženjima. Samo nakon dve godine boravka u Nemačkoj osnovao je Klub Jugoslovena „Rade Končar“.
– Uspeo sam da se izborim da naš klub dobije prostorije na besplatno korišćenje, potom je stigao nameštaj, pa savremena oprema, ali bez pomoći aktivista, naših zemljaka ne bih mogao sam da se izborim za sve to – tvrdi naš sagovornik, koji je trenutno potpredsednik državnog Udruženja „Stranci se sami pomažu“ osnovanog 1984, a čiji je predsednik Nemac Fridrih Fausten, šef Odeljenja za strance.
– Nemačka je moja druga domovina, tamo sam proveo više vremena nego u rodnom kraju. Ne znam da li ću se ikada vratiti, ali otadžbinu i zavičaj nisam zaboravio, i biću uvek prvi među donatorima, kao i dosad, počev od izgradnje crkve, puteva, fudbalskog kluba – poručuje Živorad Petrović.
