Od petka do petka
Hajka i Klopka
Osećam se slobodnim da kažem što hoću i ono što mislim. Nisam Nebojša čović koji ćuti od kada mu hajkaju koalicionog partnera, niti sam Velja Ilić koji pušta protokolarne zvuke
U sredu ujutro, taman dok sam se brijao, zvali su me sa Televizije BK, s pitanjem da li bih učestvovao u emisiji „Klopka” koja je trebala da bude emitovana to isto veče. Olivera Kovačević, voditeljka te emisije, objasnila mi je da je naslov – Ima li hajke na Karića. Rekao sam da hoću.
U tri sata popodne javio mi se organizator i obavestio me da će automobil doći po mene tada i tada…U 17 časova, kada sam se brijao drugi put da bih lepo izgledao na ekranu, javio mi se isti organizator da mi otkaže gostovanje u „Klopci”, jer imaju neke organizacione probleme.
Pitao sam da li to znači da emisija neće biti emitovana, a odgovor je, pomalo grubo prepričan, glasio da ja neću biti emitovan.
A taman sam se spremio da kažem da se protiv Karića podigla neviđena hajka.
Nekako se osećam slobodnim da kažem što hoću i ono što mislim. Nisam Nebojša čović koji ćuti od kada mu hajkaju koalicionog partnera, niti sam Velja Ilić koji pušta protokolarne zvuke, ali su ga izgleda izmakli podalje od onog Gorbaha, austrijskog brata po portfelju i samim tim resorno prirodnog sagovornika, koji je došao da se raspita za austrijske pare, dočim je o našim parama lično brinuo Koštunica. Velja se verovatno u čačku starao o svetojovanskom pečenju.
Hoću reći da u celoj toj priči nisam ni luk jeo ni luk mirisao, pa ne bih morao da se uvijam kao oni koji nisu imali organizacione smetnje da učestvuju u pomenutoj emisiji. Neke sam potpuno razumeo jer vezuju kola gde ima gazda kaže, ali mi je najdraži lik bila advokatica Biljana Kovačević-Vučo, koja se upinjala da dokaže da ne valja ni Bogoljub, aman je vlada još gora, pa je svaki čas potezala i slučaj svog klijenta Vladimira Popovića Bebe. S obzirom da ovaj gaji elitističko prezrenje prema karićovštini, advokatici preti oduzimanje ovlašćenja zato što je Vladimira trpala u društvo s kojim on sigurno ne bi popio „kampari”.
Elem, da sam nekako upao u „Klopku” rekao bih da se protiv Karića vodi hajka, ali da je to i zaslužio. Cinična eksplikacija ovakvog stava svela bi se na banalnu činjenicu da narod voli kad bogati plaču, pa nema tog medija koji će propustiti priliku da zaradi nešto na mukama čoveka čiji je potomak, u vreme kad im je dobro išlo, za par hiljada eura pazario gaće Jelene Karleuše.
Još ciničniji pristup pošao bi od definicije da bogati ljudi na dva načina prisustvuju u javnosti: jedni su oni koji plaćaju da se o njima piše, a drugi su oni koji plaćaju da se o njima ćuti.
Karić je đak prve škole i javnost koja je bila učesnik u porodičnoj sagi, u rasponu od pećanskih ćufti do japanskog doktorata, odnekud je stekla utisak da leži pod Karićevim bračnim krevetom pa se gotovo nije ni iznenadila na vest da je Milanka zatrudnela. Normalno je da mediji udaraju u doboš čiju je kožu sam Bogoljub dobro zategao. Toliko o hajci u medijima.
Što se politike i pravosuđa tiče stvar je možda dosadnija, ali nije komplikovanija. Dosadašnji nalazi dokazuju da postoje osnovane sumnje da se tu mutilo i levo i desno, pa je samo pitanje, koje sam, inače, blagovremeno postavio na ovoj istoj strani, šta se čekalo s procesuiranjem očiglednih trange-frange operacija od kojih je država bila na šteti.
Sad to liči na hajku više nego što bi ličilo da su postupci blagovremeno pokrenuti, ali i seljaci se dignu u hajku na vuka tek kad počne da kolje ovce. Politički, rekao bih da je stvar nerešena. Hajkaju na Bogoljuba, ali i Bogoljub hajka na njih. Omiljena teza je da se niko ne bi digao na vuka da nije pokazao političke ambicije, dok se manje potrže teza da je vuk pokazao političke ambicije kako bi sačuvao pravo na ovce.
Za kraj, neka mi bude dopušteno da citiram samog sebe iz teksta u najnovijem broju „Vremena”: „Širi se uverenje da politika i poštenje imaju sličnosti samo utoliko što obe reči počinju istim slovom. Ko dokaže više od toga, ima šansi na sledećim izborima, pod uslovom da taj dokaz više ne bude konstatacija da je u obe reči i drugo slovo isto.”
