Ako ima ljudi za koje se kaže da od „dinara prave dva“, onda se za graficara Milomira Kandica slobodno može reci da je fotografskim aparatom „polaroid“ napravio milione.
NJegov život je pun uzbudljivih preokreta, a njegov poslovni uspon se cesto granici sa neverovatnim. Roden je u Beogradu 1956, a posle graficke škole zbog „plitkog džepa“ roditelja školuje se na vojnoj Vazduhoplovnoj akademiji u Zemuniku kod Zadra.
– Kada sam u Puli, zbog neodgovornosti „odgovornih“ sleteo bez stajnog trapa, napustio sam taj posao i vratio se u svoju graficku struku – kaže Kandic, danas prodajni direktor beogradskog „Biofarma“, menadžer americkog brodarskog magnata „Bajlajner“ i vlasnik pet firmi u Jugoslaviji i svetu.
Sam priznaje da je roden pod srecnom zvezdom, jer je svojim hazardersko avanturistickim životom cešce upadao u srecne okolnosti, nego u one druge. A najbolji spoj srece i inteligencije doživeo je u Hanoveru i Štutgartu, gde je i poceo njegov poslovni uspeh. U Hanover je stigao kod ovdašnjeg štampara Pere Jevtovica, da zatraži strucnu pomoc pri kupovini, ali i zaradi mašinu za njegovu tek osnovanu graficku radionicu u Arandelovcu.
Promocija leka
Kandica, koji se divi uspesima „Hemofarma“iz Vršca, sreli smo na njegovom evropskom putovanju, na kojem se nalazi radi otvaranja prodajnih mesta „Biofarma“ i plasmana „imunaraka“, novog leka protiv lakih droga, kojeg je pocela da proizvodi ova naša firma.
– „Imunarak“ je moj novi izazov jer želim da pobedim to zlo, a radi napretka u lecenju neizlecivih bolesti u zdravstvo sam spreman uložiti sav svoj kapital – kaže Kandic, kojeg zabrinjava jedna americka naucnica, koja svojim novim izumom vec leci više vrsta raka, a nikako da pristane na poslovnu saradnju sa „Biofarmom“.
– Mašinu sam zaradio i vozom poslao za Arandelovac, ali sam tek na stanici kada sam sve platio, ustanovio da nemam novca za voznu kartu, a pozajmica nije moj manir – prica Kandic, kojem je sinula ideja da kupi „polaroid“ i pare za kartu zaradi na vašaru.
– U to vreme „slike na licu mesta“ išle su „kao alva“. Tu sam se „zalepio“ za jednu konobaricu, i sa njome putujem za Minhen na „Oktoberfest“, gde nastavljam fotografisanje. Sa poprilicnom sumom odlazim u Štutgart, gde od jedne poznate firme za 20.000 maraka kupujem 160 kopir-aparata, koje su zbog zastarele vodene tehnike izbacili iz upotrebe – prica naš sagovornik.
Izuzetno vredan i željan uspeha Milomir stare aparate popravlja i prodaje, a u svoj Arandelovac šalje šest novih. Posao cveta.
Milomir registruje uvozno-izvoznu firmu i krece u osvajanje istocnoevropskog tržišta.
U to vreme u Kijevu osniva firmu SP „Bata“, a u Hanoveru „Birotehniku“ GmbH, gde u jednoj moderno projektovanoj celini istovremeno gradi kucu i poslovnu zgradu. Sa svojih 27 godina Bata je vec uspešan poslovan covek, a sa suprugom Andelom i roditelj dvoje dece. Sin Aleksandar roden je 1. maja 1983, a cerka Aleksandra tacno godinu dana kasnije.
Praznik u Arandelovcu
Kandiceva birotehnicka radionica u Arandelovcu postala je mocno preduzece „Bata“, koje je i u vreme sankcija celom gradu bila prava motorna snaga.
– Nije teško voditi više firmi ako imate prave ljude i ako u njoj sami radnici nadu svoj interes. Kada sam za vreme bombardovanja stigao iz Španije, radnici su vrednije mašine vec poceli da iznose u sklonište. Oni znaju da im je to egzistencija. Ali, dok su drugi radili za 20 maraka, moji radnici zaradivali su 500. Dan kada su oni za vreme sankcija primali platu, u celom Arandelovcu bio je pravi praznik – prica Kandic.
I pored mnogobrojnih poslovnih obaveza, Kandic nije zapostavio ni svoju veliku ljubav prema širokim morskim pucinama i jedrenju, a svojim gliserom „Bajlajner“ uplovio je u vode visokog evropskog džet-seta i biznisa. Ploveci oko grckog ostrva Tasos, Kandic upoznaje uticajne ljude iz brodskih magnata „Nord Star“ i „Karlos Miguel dela Poente“. Na krstarenju po Sredozemlju i sportskim takmicenjima u jedrenju, poznanstvo prerasta u prijateljstvo. Vrata biznisa sa brodovima Milomiru su širom otvorena. Idealan spoj hobija i posla.
Kandic, željan uspeha i znanja u brodarstvu veoma brzo napreduje, a 1995. godine postaje menadžer americkog brodarskog magnata „Mundiko“. Direkcija „Mundika“ za Evropu nalazi se na Palma de Majorki, a radi lakšeg obavljanja posla Milomir desetak kilometara dalje kupuje i kucu.
Na jednom krstarenju po Atlantiku u Martimu na Karibima, „nabasao“ je na fabriku za destilaciju alkohola, koju otkupljuje za 20.000 dolara.
– Tu od šecerne repe pravimo beli rum, imamo 130 radnika, a poslove vode dva naša strucnjaka koji su u „Badelu“ i „Navipu“ ostali bez posla – konstatuje Kandic.
NJegova birotehnicka radionica u Arandelovcu, zbog koje je i pošao u Nemacku, danas je mocna firma „Bata“ – preduzece za proizvodnju, promet i usluge u unutrašnjoj i spoljnoj trgovini.
