Nevenka Obradovic je Beogradanka koja vec 12 godina sa suprugom i kcerkama živi u Sidneju. Nakon poslednje posete otadžbini, od pre nekoliko meseci, vratila se s punomocjem Humanitarne zadužbine „Sveti Andrej Prvozvani“ i željom da na australijskim prostorima organizuje podružnicu ove organizacije.
Uskoro ce, kaže, da sazove skupštinu na koju ce da pozove sve ljude dobre volje da se ukljuce i organizuju odbor koji ce zatim da radi na programu Zadužbine.
O kakvom se programu radi?
– Humanitarna zadužbina „Sveti Andrej Prvozvani“ ima osnovni cilj da prikupljanjem finansijskih i drugih materijalnih sredstava, pomaže unapredenju uslova života, pojedinaca i sredina koje nisu imale uslova da se razvijaju kako treba – kaže Nevenka Obradovic. – Ovo se pre svega odnosi na prigradska i seoska podrucja. Tu nastojimo da pomognemo otvaranju zdravstvenih ambulanti, na primer, a ako vec postoje, a rade u lošim uslovima, onda im prikupljamo lekove, sanitetski materijal i opremu.
Zaštita zdravlja naroda
„Zadužbina je nevladina, vanstranacka asocijacija. Podstice Srbe na okupljanje i objedinjavanje u cilju poboljšanja uslova života u otadžbini, a prema svega teži zaštiti zdravlja naroda, pružajuci nevoljnima humanitarnu pomoc, bez obzira na pol, veru i nacionalnost“, kaže se izmedu ostalog, u dokumentima „Sv. Andreje“.
Radimo, takode, na osnivanju predškolskih ustanova i igrališta tamo gde ih nema. Uz to, nastojimo da iz sredina koje zaostaju u razvoju izdvojimo mlade talente i obezbedimo im stipendije u srednjim i višim školama i na fakultetima.
Nevenka Obradovic istice da je jedan od najnovijih projekata Zadužbine upravo realizovan – a radi se o selu Slanci, nedaleko odbeogradske Karaburme kojem blizina grada nije mnogo pomogla da unapredi zdravstvenu zaštitu stanovništva. Dogradena ambulanta za ovo selo stigla je, naime, uz pomoc Zadužbine.
– Tu sam bila zajedno sa clanovima uprave Zadužbine i princezom Jelisavetom Karadordevic. Ona je, naime, izuzetno aktivna u Zadužbini, verno sledeci tradiciju svoje porodice.
Kad je rec o tradiciji, Zadužbina „Sveti Andrej“ vuce osnivacke korene još iz 19. veka i uvek je bila posvecena Srbima stradalim u ratovima, njihovim porodicama, a posebno deci. Po Statutu, organizacija tesno „saraduje sa Srpskom pravoslavnom crkvom i predstavnicima dinastije Karadordevic“.
Umetnici za Zadužbinu
– Kao što se vidi iz primera sa prodajnom izložbom ikona, Zadužbina ne radi samo na principu sakupljanja dobrovoljnh priloga. Veliki broj naših akcija su, u stvari, vredni kulturni dogadaji. Tako, na primer, u razgovorima o tome kako da krenemo u Australiji, vec imam nacelnu saglasnost vrhunskih umetnika – mecosoprana Jadranke Jovanovic, baritona Olivera NJega i pijaniste Nikole Rackova. Oni su voljni da dodu ovamo i prirede koncerte s kojih bismo prihode uputili projektima Zadužbine, a i princeza Jelisaveta izrazila je želju da ovoim povodom dode u Australiju – kaže Nevenke Obradovic.
Ni dinastija nije ostala dužna: kraljica Marija je tokom Drugog svetskog rata u Londonu osnovala zadužbinu „Sv. Andreja“ za slanje paketa i druge pomoci ranjenicima i deci.
Pošto na Balkanu i u Srba ratova nikad nije nedostajalo, potrebe su dovele do ponovnog osnivanja Zadužbine 1992. godine. „Sv. Andreja“ dakle živi svoj treci život – pomažuci najugroženijim kategorijama. Za to vreme, princeza Jelisaveta daje svoj vredan udeo.
– Lane, princeza je bila, zajedno sa Muzejom grada Beograda i Zadužbinom, organizator trece prodajne izložbe ikona na Voždovcu u Beogradu. Novac koji je tako prikupljen ustupljen je Fondu za izgradnju ambulante u Pinosavi – kaže Nevenka Obradovic. – Mene je, takode, Zadužbini najviše privukla njena namena – pomoc onim kategorijama stanovništva kojima je još teže nego – ostalim. Onda sam rekla sebi: pa zar to nije nešto najlepše što može od sebe da da i svako od nas u rasejanju? I zato sam cvrsto odlucila da zapocnemo i u Australiji. Ubedena sam da ce naši ljudi da odgovore pozitivno na ovaj poziv.
