Mafijaši se koriste nacionalizmom da bi ostali na vlasti
Još juče su ovi begunci iz velikosrpskog pakla, najbliži saveznici vojne mašinerije NATO-a, bili narod odabran od Zapada za stabilizaciju balkanskog nereda. Od štićenika alijanse do pretnje za Evropu, od žrtve istorije i anarhije plemenskog društva do surovog nacionalizma i mafije. U nekadašnjoj Jugoslaviji hrvatski i srpski nacionalizam delom su iscrpeli svoju dinamiku. Prvi je ostvario svoj cilj, drugi je ustuknuo pred opštom željom za demokratijom. Ostao je albanski nacionalizam sa oreolom svega onoga što jedna nacija smatra svojom istorijskom pobedom 1999. godine nad Srbima.
A onda je došao izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji. Usledila je i rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope kojom je prihvaćen Martijev izveštaj. I Priština i Tirana složno su odmah ustali protiv ovog izveštaja negirajući bilo kakvu svoju umešanost u zločin trgovine ljudskim organima. Iz Prištine je poručeno da rezolucija Saveta Evrope nanosi štetu Kosovu, a iz Tirane da oni nisu ništa krivi. Iz Brisela je, opet, Albaniji stigla najnovija poruka da su njene evropske perspektive sada vrlo zamagljene.
Kada govore o svojoj istoriji Albanci se uvek pozivaju na dva datuma i dva mesta: Berlin 1878. i London 1913. Po njima, dve propuštene prilike, dvostruka nepravda koja nikada nije ispravljena i koja se stalno preispituje. Osmanlijsko carstvo je započelo svoju dugu agoniju, a u Berlinu se crtala karta Balkana. Okupljeni u Prizrenskoj ligi, predstavnici vilajeta, administrativnih jedinica, Skadra, Bitolja, Janjine i Kosova, brane pravo Albanaca, pretežno muslimana da se prizna njihova nacija, ravnopravno sa Srbima i Grcima. Albanci se pozivaju na to da potiču od Ilira, koji su u ovu oblast došli krajem drugog milenijuma pre Hrista, tvrde da su najstariji narod na Balkanu. Ističu svoju originalnu kulturu, koja ima sopstveno pismo.
Albanija je samo geografski pojam, prezrivo u to vreme kaže kancelar Bizmark i albansko se pitanje skida sa dnevnog reda. Francuski pisac Viktor Berar opisuje Kosovo 1897. godine kao kutak srednjeg veka, koji je proviđenje sačuvalo za poučavanje naših savremenika.
Nekoliko decenija kasnije, na konferenciji u Londonu 1913. velike sile su donele odluku o stvaranju albanske kneževine svedene na 28.000 kvadratnih kilometara, koja je poverena nemačkom knezu Vilhelmu Vidu. Nemac je bio prvi značajniji albanski vladar, a ono što je postalo današnja Albanija obuhvata oko 40 odsto ukupnog albanskog stanovništva. Ostali žive u susednim državama. To je pravi politički zločin koji je počinila Evropa, tvrdio je kosovski pisac Redžep ćosja.
U međuvremenu, Albanci su kao pobeđeni narod vrebali priliku za revanš. Za vreme Drugog svetskog rata stvorena je Velika Albanija pod italijansko-nemačkom okupacijom, formira se SS divizija Skenderbegsa 6.000 dobrovoljaca nazvana po srednjovekovnom knezu koga je papa Nikola Peti 1443. godine odlikovao titulom Hristovog borca zbog toga što se jedno vreme borio protiv osmanlija.
U Titovoj Jugoslaviji Albanci su imali sva prava, bili su i privrednici i sudije, predsednici Skupštine SFRJ i predsednici Predsedništva SFRJ, generali i piloti ,,mig-29. Imali su i svoj univerzitet, školovanje na maternjem jeziku. Nisu zvanično bili republika, ali kao da jesu. Usledilo je i nekoliko pobuna Albanaca na Kosovu još u vreme Tita, i posle sve do kraja SFRJ. Milošević im je ukinuo autonomiju koja je blokirala Srbiju. Albanci sa Kosova odgovorili su stvaranjem sopstvenog paralelnog sistema vlasti, privrede i prosvete. Zatim je u Švajcarskoj formirana OVK. Posle je došla agresija NATO-a na SR Jugoslaviju. Secesiju Kosova kasnije je priznala većina članica NATO-a.
Mit o kojem su maštali za mnoge Albance je ostvaren. Teško da danas postoji ijedan Albanac koji je protiv nezavisnog Kosova. Mogu samo da nagađam koliko njih danas razmišlja o velikom Kosovu, ili o velikoj Albaniji. Ali rušenje granice između južne srpske pokrajine i Albanije donelo je i mafijaše bez granica. U Albaniji država je samo senka, na Kosovu vlada anarhija, nema države, postoji samo mreža interesa. Najznačajnija državna funkcija na Kosovu je mesto šefa službe za registraciju automobila… Mafijaši se koriste nacionalizmom da bi ostali na vlasti.
San svakog Albanca je da ode u SAD, ili u Evropu, a ne da gradi veliku Albaniju, tvrdi pisac Fatos Lubonja. Ali na put u Evropu ne ide se preko krvavo izvađenih i prodatih bubrega, naravno, ni uz pomoć nacionalističkih iluzija. Mogu li, dakle, zločini albanske mafije da zaustave taj put u Evropu.
Nove države i nove nacije uvek povlače i nove granice. Nove granice izazivaće i nove sporove, a rat je uvek dobar za biznis i skretanje pažnje.
Oni koji su spremni da žrtvuju malo slobode za malo bezbednosti, ne zaslužuju ni jedno ni drugo, Benjamin Frenklin.
