Srpska privreda neće postati konkurentnija, niti će moći da poveća proizvodnju i izvoz do mere koja će zemlji osigurati ekonomski rast i osposobiti je da servisira spoljni dug u godinama koje dolaze – a naročito posle 2005. kada će se aktivirati otplata nasleđenog duga – ukoliko ne obezbedi povećanje investicija u domaću privredu u kojoj je proces dezinvestiranja trajao duže od dva tehnološka ciklusa kroz koja su u međuvremenu prošle evropske zemlje.
Težište je pre svega na stranim direktnim investicijama i po okončanju privatizacije i prodaje atraktivnih preduzeća, što će u ovoj godini doduše doneti 1,2 milijarde dolara, ali će na žalost ta sredstva velikim delom završiti u budžetu a manje u stvarnim investicijama. Eksperti Instituta ekonomskih nauka su analizirali šta do kraja ove decenije treba da se dogodi da bi Srbija obezbedila održiv razvoj i prošla kroz iglene uši dužničke krize.
Da bi se ostvario realni rast bruto domaćeg proizvoda od 4 odsto, u narednoj godini do 4,5 odsto u 2005. i dalje po pet odsto godišnje do kraja ove decenije, udeo investicija u BDP trebalo bi da se poveća na 25 odsto u 2010, pri čemu je najveći rast od 18,5 odsto predviđen u 2005. godini.
Primeri za pouku
Svi podaci pokazuju da su najbolje rezultate u tranziciji ostvarile upravo one zemlje, koje su primile najviše stranih direktnih investicija po glavi stanovnika. Multinacionalne kompanije koje ulažu kapital, pred toga što donose nove tehnologije i proizvodna i upravljačka znanja, imaju i bolji pristup inostranim tržištima i orijentisane su na izvoz.
Prema podacima iz 1999. u češkoj republici 60,5 odsto izvoza pripadalo je multinacionalnim preduzećima, u Mađarskoj 89 odsto, Poljskoj 60, a u Sloveniji 30 odsto i ova preduzeća su zapošljavala između 27 i 47 odsto ukupne radne snage, omogućujući veće zapošljavanje u tim državama, podsećaju u Institutu ekonomskih nauka. A mi podsećamo da bi ove podatke trebalo dobro da prouče svi koji ovih dana u političkim kampanjama prete moratorijumom na privatizaciju u Srbiji.
Konstrukcija platnog bilansa držaće vodu ukoliko se udeo spoljnotrgovinskog deficita u bruto domaćem proizvodu spusti sa ovogodišnjih 22 odsto na 12 odsto u 2010, što podrazumeva godišnji rast izvoza robe i usluga od 15 odsto u narednoj godini do 12 odsto u poslednjoj godini ove decenije, kada učešće izvoza robe i usluga treba da dostigne 35 odsto BDP. Već je poznato da kritični period za spoljnu likvidnost zemlje nastupa između 2007. i 2009. godine, kada i stopa servisa duga dostiže graničnih 25 odsto deviznog priliva od izvoza.
Stoga se u ovoj analizi ukazuje na neophodnost priliva inostrane štednje, uz jedno veliko ograničenje – sadašnji stepen zaduženosti nalaže da komercijalno kreditno zaduženje u ovom periodu ne sme da pređe 10 odsto ukupnih potrebnih investicija. To znači da Srbija, upozoravaju autori ove analize iz Instituta ekonomskih nauka, Stojan Stamenković, Miladin Kovačević i Ivan Nikolić, upravo kroz strane direktne investicije mora da obezbedi priliv kapitala u proseku od oko milijardu dolara godišnje. To je, ukoliko se stvore ekonomski, sistemski i politički uslovi za privlačenje stranih direktnih investicija realno, ali ujedno i najviše moguće očekivanje i, nažalost, nedovoljno, pokazuje ova studija.
Oslonac na domaću tekuću štednju, i pored toga što ona raste, takođe ne može da zadovolji potrebu za investicionim kapitalom. Ta štednja je, naime, u ovoj godini negativna, što samo znači da se deo prispelog kapitala iz inostranstva odliva u potrošnju. Računice pokazuju da bi već u naredne tri godine tekuća domaća štednja trebalo, od negativnih 3,2 odsto u odnosu na bruto domaći proizvod, da postane pozitivna i zahvati 3,3 odsto, a to je prilično nerealno očekivanje.
U Institutu upozoravaju da je neophodno da se iz slamarica izvuče domaća štednja stanovništva, čije se procene kreću od 2,5 do 4 milijarde evra. Za to su potrebni praktično isti uslovi kao i za privlačenje stranih direktnih investicija – stabilnost političkih institucija, izgrađene tržišne institucije i stabilan bankarski sistem, naglašava Stojan Stamenković.
