Podgorica, septembra
Ovih dana, povodom 750. godišnjice manastira Morace u izdanju „Svetigore“ izišao je zbornik „Odbrana Morace od potopa“, a priredio ga je Komnen Becirovic, književnik i publicista.
U zborniku su studije, clanci, rasprave i izjave mnogih autora koji su pre petnćstak godina ustali u odbranu kanjona i manastira Morace. Prema projektu energeticara Crne Gore trebalo je, tada, da se pregradi kanjon branom višom od 150 metara da bi se napravilo jezero Andrijevo, akumulacija sa više od tri milijarde kubnih metara vode. Naravno, tolika voda bi potopila kanjon i ugrozila manastir.
Tadašnja upozorenja, sabrana u zborniku na više od 300 stranica, i sada su aktuelna kao i 1987. godine. I tada i sada u odbranu Morace stavio se poznati ekolog Franc Veber – u uvodu zbornika on poziva vlasti Crne Gore da odustanu od pogubnog projekta potapanja doline Morace, te da je upišu na listu baštine covecanstva pod zaštitom Uneska.
Medu prilozima zbornika je i razgovor sa ekspertom Uneska egiptologom Seres Visa Vasef, koja iznosi negativne posledice podizanja asuanske brane po spomenike u Karnaku na Nilu i porucuje: „Ne dajte nipošto vodi blizu spomenika“.
Arheolog Dragoljub Srejovic, koji je otkrio Lepenski vir na đerdapu i tajne Gamzigrada kod Zajecara, nakon pocetnih istraživanja u pecinama pored Morace, u rejonu Bioc, na pitanje: „Šta ima tamo?“, odgovorio je: „Tamo je neiscrpni arheološki rudnik, ciji se kulturni slojevi kontinuirano protežu od paleolita, milenijumima dalje od Lepenskog vira, pa sve do Srednjeg veka „. Istraživanje je bilo poceto tek na malom prostoru, a da citav dalji uvodni pecinski ambijent Morace još nije bio ni taknut.
Tu su i upozorenja đuze Radovica, Borislava Pekica, Ivana V. Lalica, te umetnika i naucnika, gde se ukazuje na opasnosti zbog poroznosti tla kanjona Morace, koje ne bi moglo podneti teret džinovske akumulacije, i na Damoklov mac brane Andrijevo nad nizinskim naseljima u slucaju zemljotresa ili neke havarije.
U zborniku su i studije i rasprave akademika Vladislava Vlahovica, inženjera Radoslava Zekovica, mr Stevana Vukajlovica i mnogih drugih kompetentnih ljudi o mogucim rešenjima, kao alternativa podizanju brane Andrijevo, izgradnjom kaskadnih elektrana na Moraci i elektrana na Limu.
Vredni pažnje su i napisi vizantologa Dmitrija Obolinskog i naucnika Robina Kormaka, Selija Hauksvorta, An Kindersle, Sirila Mangoa, Stivena Ransimana i Dejvida Vinfila u londonskom „Tajmsu“ od 21. marta 1989. godine, u kome se protive „potapanju klisure duž reke i dovodenju u opasnost manastira Morace sa ciklusom Fresaka iz XIII veka“.