Dragi Poznati i Nepoznati Prijatelji:
Zelim da vas sve puno pozdravim i svima pozelim svako dobro i uspeh u Novoj Godini!
Dobila sam od nekoga, zbilja neznam od koga, report pod nazivom „GOVOR VELIMIRA-VELJE ILICA U AUSTRALIJI, 23. Dec. 2001“: Htela bi da podelim sa vama nekoliko svojih zakljucaka iako me svi nepoznajete–poneko od vas me doduze poznaje.
Evo vam moga najuzeg profesionalnog sizea: Pored moje ustajala profesije, ja predajem Americku Istoriju na univerzitetu, takodje, ja stampam (online only) daily journal THE SPOTLIGHT, gde donosim vesti iz sveta, kao i neke dobre politicke analize, koje su svakako po mom misljenu dobre, ili bar bitne. Zbog mog dnevnog zurnala primam vesti iz celoga sveta–sto nije neobicno–uostalom danas to mi mnogi primamo. Medjutim meni dolaze vesti iz 50+ news agencija, dnevno. Te je najveci posao ponekad izabrati one najbitnije vesti, te i najbolje recene–jer se mnoge vesti iste. Dosta o meni.
Podelicu cu sa vama svoje misljenje o G-din Velimiru Ilicu–te vas molim da mi dozvolite pravo ma moje misljenje–takvo kakvo je, iako se mozda necete sloziti.
Sto se tice Gospodina Velimira Ilica, gradonacelnika Cacka, stekla sam utisak da ni on nije velika cvecka. Ilic je, kako se to na Zapadu kaze, bully–zao mi je ali ja tu rec na Srpskom uopste neznam. Mislim da smo mi takve tipove zvali „arambase“ nekada. Ilic je reakcionar. Takvi ljudi su protiv svakog napredka i promene koje oni sami nerazumeju ili neucestvuju. To su osobe koje se plase promena gde oni neigraju ulogu, i koje zele da vrate drustvo i zemlju unazad.
Problem u Srbiji i kod Srpskog naroda je to sto svako misli da on „sve najbolje zna“, te i kako da vodi zemlju. A to je Iliceg problem isto. Ustvari imam utisak (na osnovu onoga sto sve vise citam o G-dinu Ilicu) da bi on bio jos gori kada bi bio na mestu Zorana Djindjica. Moje misljenje se zasniva na sedecim zakljuccima:
Prvo: Zapanjuje me da je G-din Ilic bio umesan u nedavnu aferu gde je osumnjicen da je pretukao jednog nazeg zurnalistu. A to samo po sebi treba da vam govori da je Ilic jedan obican bully, jedan staromodni arambasa (kako smo mi nekada nazivali takve tipove) a mogu reci i bez ustrucavanja, da deluje (meni) kao primitivac. Iskreno receno, ja sam bila sokirana (jos uvek sam!) da posle svih navodnih „demokratskih promena“ tako nesto (zbilja grozno) moze da se desi bilo kojem zurnalisti u Srbiji. Sta je sa slobodom govora? Slobodom izrazaja? Slobodom stampe? Bez tih osnovnih prava, nema nigde istinske slobode.
Drugo: Osudjivati Zorana Djindjica da je on „Nemacki covek,“ ili „ucenik“ je jedna teska budalestina. Iz vise razloga: Djindjic je u Nemackoj zavrsio post-diplomske studije, doktorat u Filozofiji. Tacno. Ali to ga ne cini automatski „Nemackim covekom,“ nego ga samo cini skolovanim covekom–sto je izgleda cinjenica za koju se nebi moglo reci za G-dina Velimira Ilica! A to Ilicu verovatno i (bar) podsvesno smeta!
Trece: Nama trebaju skolovani ljudi–itekako! I to bas ljudi koji su jedan deo (ili sva svoja) skolovanja zavrsili u inostranstvu–ljudi koji mogu da nam donesu svetske perspektive i veze–inostrane veze koje su nam neophodno potrebne. Po izkrivljenom rezonovanju G-dina Velje Ilica neko kao na primer ja uopste nema nikakve „kvalifikacije“ da bude Srpski lider jer je svo njegovo visoko solovanje van Srbije. Kakva budalestina! Mada sam ja daleko pametnija od toga da ikada pozelim da postanem bilo kakav Srpski lider. Sacuvaj Boze! Istinski! No, sustinski, diaspora je najvise doprinela da se Srbija donekle (malo) izvuce iz Kamenog Doba. I ako tamo ostane, u Kameno Doba, a izgledi su dobri da tako bude, to nece biti zato sto smo mi (mail broj nas) koji se borimo za Srpski ugled podustali, ili sto nismo dovoljno cinili, nego bas zbog ljudi kao G-din Velimir Ilic, i Srpske generalne narodne inertije. U Hrvatskoj svi drustveni slojevi rade na anti-Srpskoj propagandi. U Srbiji niko neradi ni propagandu za svoj narod akamoli protiv drugog naroda! Ni najskolovaniji ljudi nerade propagandu–public relations– za dobrobit Srbije–nego trose to dragoceno vreme i energije na ubitacan nacin s’ tim sto jedno drugoga pokusavaju da uniste i sroljaju dole. Evo vam odlicnog primera:
—Prisustvovala sam dobrom broju seminara i skupova ovde (na Zapadu) gde su u proteklih 12-15 godina pozivani Hrvatski intelektualci da govore i daju „predavanja“ o Yugoslaviji. Svi do jednoga su dosli dobro pripremljeni da napadnu Srbiju, koju su nemilosrdno napadali i krivili za sve nevolje, i u sadasnjoj smanjenoj Yugoslaviji, kao i u bivsoj federaciji koja se raspala 1991 godine. Srbi, s’ druge strane, putuju po svetu, eto tako kao G-din Ilic i ponizavaju jedni druge! Zar vam treba boljeg dokaza?!
Cetvrto: Nemacka nije nas neprijatelj. Nemacka je nekada bila nas neprijatelj. Ali trenutno nije. Politicka prijateljstva se jako puno menjaju. Nista nije konstantno. Uostalom, po mom misljenju, Srbija ima samo dva konstantna neprijatelja–Hrvate i Albance, i te dve nacije ce joj uvek biti i ostati nerijatelji, ubedjena sam. Sto se tice politickih veza i prijateljstava, evo vam dobrog i poucnog primera iz 19-og Veka:
–Pametni Britanski Prime Minister Jevrejskog porekla (19 vek) Benjamin Disrćli rekao je Turskim poslanicima kad su mu zatrazili pomoc u ratu protiv Rusa da im Britanija nemoze pomoci. Na odgovor zaprepascenih Turskih poslanika, „pa, Britanija je nas stalni prijatelj, kako to?!“ Disrćli je izgovorio nezaboravne reci: „Ne gospodo, zivinite! Britanija nema permanentne prijatelje, Britanija ima samo permanentne interese.“ Velika je steta sto to isto Srbi nikada nisu naucili.
–Srbija treba da ide unapred a ne unazad. Srbija nema permanentne prijatelje, samo permanentne interese. A to ce moci da postigne samo uz inostranu saradnju i pordsku. Svakako ne sa saradnjom sa Africkim zemljama, kako im je to u donedavnoj proslosti pruzio ono Hrvatsko djubre, Josip Broz Tito, nego uz sardnju bas sa Zapadom–USA, Australija, Nemacka, Francuska, Engleska, Belgija, Holandija, Italija, Skandinavske zemlje, Rumunija, Bugarska, Grcka i Rusija–iz geo-strateskig i drugih razloga.
–Sve sto vise Srbi budu saradjivali sa Zapadom sve ce manje biti vazno sto su im tu, vecito, dva kosntantna neprijatelja: Hrvatska i Albanija. Neprijatelje je danas nemoguce eliminisati. Ali oni mogu i treba da se neutralisu. Da sam ja na vlasti, zavadila bih odavno Italijane i Hravate. Italijani bi Hravte sredili, ne zato sto su hrabri nego zato sto Italijani uzivaju daleko veci ugled i podrsku od Hravata u celom svetu. Nema tog Italijana koga sam ja ovde srela a da mu nisam rekla da su Italijani koji zive u Hravtskoj „puno podtlaceni od Hravta“–onako kako Hrvati lazu za nas da smo mi terorisali Albance na Kosovu.
Peto : Sto se tice Djindjica, imam sve veci utisak da je on tip poput Bill Clintona–bez osnovnih principa, covek koji je previse pragamatican. Pragmaticnost je vrlina samo u odredjenim granicama. Prevelikim pragmaticarima je ideja osnovnih principa podpuno strana. Takve osobe su sklone za kompromis za sve, te i za osnovne principe koje u sustini one i nemaju. S’ druge strane, on je, Zoran Djindjic, realno receno, skolovan, sposoban covek. I mislim da je Srbiji i Srpskom narodu jos uvek u intresu da ga zadrzi na poziciji koju trenutno Djindjic ima. Dokle ce to biti tako, samo ce nam vreme i dogadjaji pokazati. Ali to necemo nauciti i uvideti poput niskog ogovaranja u kakvo se upustaju tipovi poput G-dina Velje Ilica.
Sesto: Kako ce te i sami zakljuciti po sastavu ove poruke, nisam mnogo odsuevljna Zoranom Djindjicem, ali jos manje sam odusevljena sa osobama kao G-din Velimir Ilic.
Sedmo: U Srbiji postoje duboko urodjene odlike ljubomore, svadje, i grozne zlobe. Mislim da gotovo svi ti Srpski lideri pate od svih tih odlika–osim verovatno Kostunice, koga jos uvek smatram za najboljeg i najprincipalnijeg Srpskog lidera. Svakako je cinjenica da Kostunica ume da razlikuje izmedju onih ideja gde je kompromis prihvatljiv, s’ jedne strane, i , sa druge, da u osnovnim principima nema niti sme imati bilo kakvog kompromisa. Ovo nije stvar koju covek moze da nauci u skoli. Ovo je osnovna odlika covekovov karaktera–ili, ako je nema, to postaje mana karaktera. Kod Kostunice je to vrlina. Negova najveca mana je to sto nista nezna niti pridaje znacaja cinjenici koliko su PR i PL–public relations i propaganda lobby–danas fundamentalno vazne. Uostalom to je mana svih Srba koje sam do sada srela i cula za njih. To je dakle nacionalna odlika ili mana. Rezultati te mane/bolesti su nam svima poznati. Zbog toga danas na Srbiju gledaju u gotovo celom svetu (jos uvek) kao na najgore divljake.
Osmo: U Srbiji, kao i drugde u svetu, postoje sitne duse koje se okupljaju oko takozvanih „zvezda“ ili zveri politickog i umetnickog zivota. Drugim recima, te sitne duse su sateliti tih zvezda oko cijeg se kruga okrecu (they are the satellites who orbit around the bigger stars and live in their reflected glory). Takodje, one, te sitne duse, sluze kao propagandni kanali (propaganda channels) za ideje i promociju tih vecih politickih „zvezda“ ili zveri. Ocigledno, Ilic je propagandni kanal za Kostunicu. Bez obzira sto ja licno daleko vise cenim Kostunicu nego Djindjica, covek u svakoj situaciji treba da se podseti ko mu sta prica i iz kakvih interesa to prica. Svakako, Ilic navija vodu na Kostunicinu vodenicu–a neko drugi ce sigurno uskoro doci da nama (dijaspori) soli pamet i navija vodu na Djndjicevu vodenicu.
–Pomalo sam vec bolestna i od jednoga i drugoga! I od Kostunice i od Djindjica. I ako tako nastave najbolje ce biti da i jedan i drugi odu sa vlade. Nepotrebno je bar za sada da nas stavljaju u situaciju da treba da biramo izmedju njih dvojice. Obojica su gotovo podpuno zanemarili vazne drzavne probleme zbog licnih sukoba i kompeticije. Kako mogu ta dvojica da ocekuju od drugih drzava da im pruze podrske, saradnju i financisku pomoc kad imaju nestabilnu vladu? Nedavno sam citala na B92 News Bulletinu da je jedan od ministara iz Srpske vlade predlozio da se stavi Moratorijum na godinu dana kako bi se odklonili (u tom roku) sukobi izmedju Kostunice i Djindjica–te i drugih pametnjakovica u valdi. Mozda vi znate, ali ja licno zbilja neznam ni jednu drugu zemlju kojoj je takav moratorijum potreban.
–Usrvari, zahvaljujuci fenomenalnoj tehnologiji a posebno kompjuterskoj mrezi, mi svi od zainteresovanih u dijaspori vec sve znamo sta se tamo zbilja zbiva. Konacno, donecemo svoje vlastike zakljucke onako kako nam to nasa individualna savest diktira. A izgledi su ocigledno da bi Djindjic izgubio, ako budemo morali da biramo. Medjutim, mi nesmemo za sada–za nekoliko godina–da biramo.
Deveto: Da podvucem ponovo, ja sam bas zato da Srbija sto vise saradjuje sa Zapadom, a u tome nam samo mogu pomoci najskolovaniji nasi ljudi i zene–bar na spoljno-politickom polju. Mada skola nije tako cesto garancija da je covek prirodno bistar. Primer bivseg Yugoslovenskog Amasadora u SAD, Milana Protica, je zbilja odlican i poucan. On ima znanje, i visoko skolsko obrazovanje, mada nema logiku. Njegovo ponasanje ovde je bilo ponasanje nezavisnog poslanika a ne ambasadora koji predstavlja jednu vladu i drzavu. Znaci nije uvek dovoljno da covek bude skolovan na Zapadu. Sledeca generacija Srpskih lidera ce biti daleko bolja, predpostavljam, jer ce se nauciti na greskama od ove. Nadajmo se! Na kraju, mozda je sve ovo sto sam ovde iznela, u podpunosti, ili delimicno, protiv vaseg individualnog misljenja–no ja imam pravo na svoje zakljucke. A to isto i za vas vazi.
Deseto: Posto je i Gospod Bog bio zadovoljan sa samo 10 Zapovesti koje je Mojsiju dodelio, tako cu se i ja kao daleko manje vazna, zadrzati na 10 ideja koje sa vama podelih ovde. Istovremeno, svima vama jos jednom sve najbolje u Novoj 2002 Godini. Srdacan pozdrav,
