Direktor Srpskog instituta za javnu diplomatiju iz Brisela Ana Milošević (28), u obraćanju na nedavno održanim Vidovdanskim danima dijaspore u Beogradu, istakla je da je jedan od načina za unapređenje odnosa višemilionske dijaspore i matice Srbije intenzivnija saradnja i uključivanje svih subjekata, a naročito mladih ljudi, u jasno definisanu nacionalnu strategiju.
– Ta strategija treba da ima za cilj umrežavanje, osnaživanje i iskorišćavanje potencijala srpske dijaspore, a ne forsiranje jednih uz istovremeno ignorisanje drugih organizacija. Zasučimo rukave, angažujmo svakog ko želi da pomogne, iskoristimo svu našu inteligenciju po belom svetu kojoj svi drugi šire ruke dok mi vrtimo prstima. Uključimo ih u naše parohije, u rad škola, u volontiranje pri konzulatima i ambasadama, na sajmovima, na konferencijama… Dajmo prednost onima koji žele zaista da budu sa nama zato što vole svoj narod, a ne radi lične koristi. Dajmo prostora mladima i počnimo, jednom za svagda da mislimo globano, a ne lokalno – poručila je Miloševićeva.
Ona je takođe, kako je rekla, primetila „da u poslednjih nekoliko godina dolazi do velikog raskola između starih i novih organizacija srpske dijaspore“.
Podrška mladim stručnjacima
Srpski institut za javnu diplomatiju, uz podršku Ministarstva za dijasporu, početkom ove godine pokrenuo je projekat pod nazivom „Program mladih profesionalaca-Usavršavanje mladih profesionalaca iz dijaspore“.
– Ovim projektom smo uspeli da okupimo u Institutu mlade stručnjake iz Kanade, Grčke, Nemačke, Republike Srpske, SAD, Italije, Švajcarske… Reč je o podršci mladim stručnjacima iz dijaspore, približavanje matici i nadajmo se povratak u Srbiju. Ovaj program je privukao veliku pažnju mladih studenata, ali i doktoranata iz celog sveta. Odazvali su se čak i stranci, koje žele da nauče više o Srbiji – kaže Miloševićeva.
– Smatram da je neophodno posvetiti pažnju i ovom rastućem problemu koji može znatno da utiče na sveopštu situaciju i boljitak kome težimo. Potrebe srpske dijaspore su odavno prevazišle organizovanje samo u kulturno-umetnička društva i fudbalske sekcije. Dijaspora nije više ona ista iz ’65. ili ’75. i što pre to shvatimo – tim bolje. Previše se naše čeljadi rodilo pod tuđom zastavom, a oni ne žele da zaborave svoje korene, ne žele da se se odreknu majke Srbije i uz nju su i u dobru i u zlu. Budućnost čine mladi, oni koji na prvo mesto stavljaju ljudskost, a ne nacionalizam, jedinstvo, a ne politički uspeh i spletkarenja. Ovi mladi ljudi danas su ugušeni agresivnim i preambicioznim pojedincima, koji se bave samo sobom. Baviti se srpskom dijasporom je postao jedan očigledno profitabilan biznis u kojem svaki lakrdijaš i šarlatan vidi priliku za profit. Zbog takvih je svaki normalan čovek iz dijaspore nepoverljiv prema obećanjima i pozivima na saradnju sa matičnim organizacijama – rekla je između ostalog Ana Milošević i poručila da „moramo prvo da promenimo sebe, a tek onda da menjamo svet“.
Rad novih organizacija u dijaspori, kako je Miloševićeva pojasnila za „Vesti“, otežan je „zbog postojećeg lobija koji vlada i upravlja čitavom dijasporom“.
Impresivna karijera
Ana Milošević je rođena 1981. godine u svešteničkoj porodici. Ima dve fakultetske diplome i doktorat. Mašinstvo je diplomirala u Beogradu, a političke nauke u Italiji. U Srbiji je radila na investicionim projektima finansiranim od EU, zatim u timu UN širom Evrope i Africi. Tokom boravka u Ugandi i Sudanu, za vreme rata između ovih dveju zemalja proglašena počasnim članom Fondacije za mladu siročad iz grada Kampala, kao znak pažnje i zahvalnosti za pruženu pomoć. Trenutno je direktor Srpskog instituta za javnu diplomatiju i počasni predsednik Evropskog razvojnog centra iz Italije. Ovih dana u Beču razgovarala je sa državnicima Austrije o konkretnim načinima pružanja pomoći mnogobrojnoj srpskoj dijaspori u toj državi.
– Pritom mislim na krovne organizacije i njihove predstavnike koje imaju monopol i prednost pri dobijanju sredstava. Imajući upravo tu i takvu prednost, ove organizacije koče i podmeću nogu svakoj novoj organizaciji. Bitka za novac tj. fondove, ali i za podršku ljudi iz dijaspore, medijsku prisutnost u matici i šansi za samopromocijom samo su neki od uzroka, ali i posledica ove nemile situacije o kojoj gotovo niko ne govori. Umesto da dajemo podjednaku šansu svim organizacijama i koristimo iste kriterijume i demokratske principe pri dodeli sredstava i pružanju podrške, mi, u Srbiji stvaramo jednu nezdravu klimu i dajemo prevelika ovlašćenja organizacijama koje ne žele da uključe u svoj rad i ostale subjekte. Imajmo na umu da postoje i organizacije koje imaju doživotne predsednike. Dati ovlašćenja i podršku samo jednoj takvoj organizaciji znači i odstraniti sve potencijalne partnere u onome što treba da bude zajednička misija svih nas, a to je poboljšanje statusa naše imigracije u inostranstvu, lobiranje za interese Srbije i približavanje matici – zaključila je Ana Milošević.
