NEKADA brojna srpska dijaspora u Rusiji od
minule nedelje siromašnija je još za jednu legendarnu ličnost, Perku
Tešović(68) koju su mnogi sa pravom nazivali ambasadorom srpske kuhinje
u Moskvi. Na poslednji ispraćaj u ambasadi Srbije od ugostiteljske
ikone koja je najviše učinila za promociju srpske hrane došlo je mnogo
ne samo Srba već i onih iz bivših jugo republika, ali i Rusa koji su
prvi put probali naš ajvar i kajmak kao i dobar srpski roštilj baš u
restoranu „Beotursa“ kojeg su po šefici svi zvali „Kod Perke“.
Retko
koga su tako naši ljudi koji žive i rade u Moskvi otpratili na
poslednji put kao Perku Tešović. Njena moskovska biografija je zapravo
priča o sudbinama mnogih naših ljudi u Rusiji – došli su na kratko a
ostali do kraja života. Perka je decenijama rukovodila najpoznatijim i
najstarijim srpskim restoranom još iz vremena SSSR-a. Taj kultni
restoran je svedok burne i gorke istorije kroz koju je prolazila naša
zemlja i njeni ljudi. On se nalazi u zgradi gde je bio
Komercijalno-tehnički biro pri našoj ambasadi u Moskvi i brojna
predstavništva nekada velikih i poznatih jugoslovenskih firmi. Kako se
raspadala država nestajale su i firme i ostao je samo restoran da čuva
uspomene i nostalgiju.
Opraštajući se od malene i krhke ali vrlo poslovne i energične žene abasador Srbije Slavenko Terzić je
govorio o Perkinom visokom profesionalizmu, dobroti i ljubavi prema
profesiji. Ona je organizovala brojne prijeme u našoj ambasadi. O
njenim vrhunskim ugostiteljskim sposobnostima govorili su i drugi koji
su je decenijama znali toplim rečima oprostili su se i njeni komšije
koji je pamte po osmehu kojim ih je dočekivala.
Pisac
ovih redove zapamtio je po humanosti i dobroti. U teškim vremenima za
nas jedan broj nesretnika nije uspeo da se adaptira i snađe
u bratsko Rusiji pa je potonuo do dna. I njima je ona pomagala da se
vrate u život i domovinu. Nahranila je mnoge i novčano pomagala da
dobiju avionsku kartu kako bi se vratili u svoju Srbiju.
Za
nas novinare koje je ona posebno simpatizirala, zvala nas je „sedma
sila“ mada to odavno nismo. Iskreno se radovala se svakom našem uspehu i
tugovala kad bi nas zadesile nevolje Perka je bila enciklopedija koja
je lično znala najviše naših ljudi. Kod Perke smo mi novinari slavili
svoje praznike i nagrade i dovodili svoje goste.
U
restoran kojim je rukovodila Perka, a njegovo zvanično ime je
„Beoturs-M“, dolazili su diplomati, političari, vojni atašei ali i
obični ljudi. U njemu su se vodili i diplomatski, poslovni i drugi
razgovori, ali su se slavili i slave rođendani i jubileji… Udaljen,
pet minuta hoda od naše ambasade u Mosfiljmovskoj ulici u blizini je
ambasada Nemačke, Švedske, BiH, ali i mnogih trgovinskih predstavništva.
Česti gosti u restoranu su bili i glumci i reditelji iz „Mosfiljma“. O
Perki nam je prekrasno govorio čuveni režiser Karen Šahnazarov
direktor Mosfiljma koji je često znao da dođe sa takođe
vrlo poznatim režiserom Stanislavom Govoruhinom. I kada je u Moskvi
boravio patrijarh Irinej, u podvorju SPC se na svečanom ručku jela hrana
koju su pripremili u restoranu „Beotursa“.
Zbog
svega toga legendarnu Perku Tešović znali su svi Srbi u Moskvi ali i
naši najviši političari kao i ruski ministri i diplomate i mnoge druge
poznate osobe.
Perka je u Moskvu došla davne 1994.
godine, sa namerom da ostane dve godine, ali kao i kod mnogih drugih
naših ljudi u Rusiji sudbina je htela drugačije i ona je ostala da
rukovodi restoranom do današnjih dana. Karijeru je počela u beogradskom
restoranu „Atina“, a onda se polako pela na ugostiteljskim lestvicama.
Volela
je sport pa su njeni omiljeni gosti bile sportske i ljudske legende.
Nedavno kad su boravili u Moskvi Duda Ivković, a zatim i Zoran Gajić
rastužili su se kad smo im rekli da je Perka teško bolesna. U vreme dok
je vodio CSKA a zatim i Dinamo, naš proslavljeni košarkaški trener Dušan
Ivković rado je dolazio sa porodicom i prijateljima u restoran „kod
Perke“.
I naš proslavljeni odbojkaški trener Zoran
Gajić, koji je vodio rusku „zbornu komandu“ a kasnije i ovdašnje vodeće
klubove, često je bio sa prijateljima i porodicom na ručku ili na večeri
kod Perke. Rado su kod nje dolazili na pasulj i palačinke u vinskoj
peni i Slavoljub Muslin i Dika Stojanović dok su vodili fudbalski klub „Lokomotivu”.
Vlasnici
restorana, personal kao i brojni gosti su zato i predložili da se u
čast ugostiteljske legende restoran i službeno nazove „Kod Perke“. Ona
je u petak poslednji put napustila Rusiju ali legenda o dobroj Perki će
dugo živeti u Moskvi koju je ona volela kao i svoj Beograd.
