NEKADA brojna srpska dijaspora u Rusiji od minule nedelje siromašnija je još za jednu legendarnu ličnost, Perku Tešović(68) koju su mnogi sa pravom nazivali ambasadorom srpske kuhinje u Moskvi. Na poslednji ispraćaj u ambasadi Srbije od ugostiteljske ikone koja je najviše učinila za promociju srpske hrane došlo je mnogo ne samo Srba već i onih iz bivših jugo republika, ali i Rusa koji su prvi put probali naš ajvar i kajmak kao i dobar srpski roštilj baš u restoranu „Beotursa“ kojeg su po šefici svi zvali „Kod Perke“.
Pročitajte još: Kultni moskovski restoran Kod Perke
Retko koga su tako naši ljudi koji žive i rade u Moskvi otpratili na poslednji put kao Perku Tešović. Njena moskovska biografija je zapravo priča o sudbinama mnogih naših ljudi u Rusiji – došli su na kratko a ostali do kraja života. Perka je decenijama rukovodila najpoznatijim i najstarijim srpskim restoranom još iz vremena SSSR-a. Taj kultni restoran je svedok burne i gorke istorije kroz koju je prolazila naša zemlja i njeni ljudi. On se nalazi u zgradi gde je bio Komercijalno-tehnički biro pri našoj ambasadi u Moskvi i brojna predstavništva nekada velikih i poznatih jugoslovenskih firmi. Kako se raspadala država nestajale su i firme i ostao je samo restoran da čuva uspomene i nostalgiju.
Opraštajući se od malene i krhke ali vrlo poslovne i energične žene abasador Srbije Slavenko Terzić je govorio o Perkinom visokom profesionalizmu, dobroti i ljubavi prema profesiji. Ona je organizovala brojne prijeme u našoj ambasadi. O njenim vrhunskim ugostiteljskim sposobnostima govorili su i drugi koji su je decenijama znali toplim rečima oprostili su se i njeni komšije koji je pamte po osmehu kojim ih je dočekivala.
Pisac ovih redove zapamtio je po humanosti i dobroti. U teškim vremenima za nas jedan broj nesretnika nije uspeo da se adaptira i snađe u bratsko Rusiji pa je potonuo do dna. I njima je ona pomagala da se vrate u život i domovinu. Nahranila je mnoge i novčano pomagala da dobiju avionsku kartu kako bi se vratili u svoju Srbiju.
Za nas novinare koje je ona posebno simpatizirala, zvala nas je „sedma sila“ mada to odavno nismo. Iskreno se radovala se svakom našem uspehu i tugovala kad bi nas zadesile nevolje Perka je bila enciklopedija koja je lično znala najviše naših ljudi. Kod Perke smo mi novinari slavili svoje praznike i nagrade i dovodili svoje goste.
U restoran kojim je rukovodila Perka, a njegovo zvanično ime je „Beoturs-M“, dolazili su diplomati, političari, vojni atašei ali i obični ljudi. U njemu su se vodili i diplomatski, poslovni i drugi razgovori, ali su se slavili i slave rođendani i jubileji… Udaljen, pet minuta hoda od naše ambasade u Mosfiljmovskoj ulici u blizini je ambasada Nemačke, Švedske, BiH, ali i mnogih trgovinskih predstavništva. Česti gosti u restoranu su bili i glumci i reditelji iz „Mosfiljma“. O Perki nam je prekrasno govorio čuveni režiser Karen Šahnazarov direktor Mosfiljma koji je često znao da dođe sa takođe vrlo poznatim režiserom Stanislavom Govoruhinom. I kada je u Moskvi boravio patrijarh Irinej, u podvorju SPC se na svečanom ručku jela hrana koju su pripremili u restoranu „Beotursa“.
Zbog svega toga legendarnu Perku Tešović znali su svi Srbi u Moskvi ali i naši najviši političari kao i ruski ministri i diplomate i mnoge druge poznate osobe.
Perka je u Moskvu došla davne 1994. godine, sa namerom da ostane dve godine, ali kao i kod mnogih drugih naših ljudi u Rusiji sudbina je htela drugačije i ona je ostala da rukovodi restoranom do današnjih dana. Karijeru je počela u beogradskom restoranu „Atina“, a onda se polako pela na ugostiteljskim lestvicama.
Volela je sport pa su njeni omiljeni gosti bile sportske i ljudske legende. Nedavno kad su boravili u Moskvi Duda Ivković, a zatim i Zoran Gajić rastužili su se kad smo im rekli da je Perka teško bolesna. U vreme dok je vodio CSKA a zatim i Dinamo, naš proslavljeni košarkaški trener Dušan Ivković rado je dolazio sa porodicom i prijateljima u restoran „kod Perke“.
I naš proslavljeni odbojkaški trener Zoran Gajić, koji je vodio rusku „zbornu komandu“ a kasnije i ovdašnje vodeće klubove, često je bio sa prijateljima i porodicom na ručku ili na večeri kod Perke. Rado su kod nje dolazili na pasulj i palačinke u vinskoj peni i Slavoljub Muslin i Dika Stojanović dok su vodili fudbalski klub „Lokomotivu”.
Vlasnici restorana, personal kao i brojni gosti su zato i predložili da se u čast ugostiteljske legende restoran i službeno nazove „Kod Perke“. Ona je u petak poslednji put napustila Rusiju ali legenda o dobroj Perki će dugo živeti u Moskvi koju je ona volela kao i svoj Beograd.
