Srbija godišnje gubi i do dve milijarde evra godišnje, a zajedno sa Severnom Makedonijom, Crnom Gorom i Albanijom ta cifra dostiže i četiri milijarde evra, pokazali su rezultati prvog velikog istraživanja o toj veoma važnoj temi, "Troškovi emigracije mladih", koje je u te četiri zemlje sproveo Institut za razvoj i inovacije uz podršku Westminister fondacije za demokratiju, a o čemu je govorio Emil Atanasovski.
Istraživanje pokazuje da čak 78 odsto mladih između 18 i 29 godina razmišlja da napusti zemlju. Godišnje, prema tom istraživanju, iz Srbije odlazi oko 49.000 ljudi.
Atanasovski je rekao da su, najdirektniji troškovi sa kojima se društvo susreće zbog odlaska ljudi, gubitak uloženih sredstava u obrazovanje. Dodao je da je veoma vazzan i gubitak koji se odnosi na BDP.
Dobijeni rezultati pokazuju da je direktno i indirektno, usled nemogućnosti da se odliv stanovnisstva spreči zapošljavanjem, generisan godišnji gubitak bruto dodate vrednosti od 897,3 miliona evra, što čini oko 2,1 odsto BDP iz 2018. godine.
"Šest miliona ljudi iz regiona živi van svoje zemlje i sada su to već generacije koje su otišle i odlaze", upozorila je Alida Vračić iz BiH, osnivač think tank "Populari", koja smatra da ljudi odlaze i zbog osećaja nemoći, a ne, kao što mit kaže, isključivo iz ekonomskih razloga.
Ona je rekla da je važno da vlasti prestanu da ćute o veoma važnom problemu odlaska ljudi.
Mit da će EU rešiti probleme i sprečiti odlaske je, kako Vračić kaže, srušen, jer se i na primeru Hrvatske vidi da ljudi odlaze.
Slovenački ministar i generalni sekretar Strateškog foruma na Bledu Petar Grk smatra da ne treba potcenjivati proširenje i ulogu EU na odliv mozgova, jer između ostalog članstvo donosi veoma bitne refome koje unapređuju društvo i živote građana. Grk je rekao da je važno napaviti razliku između toga da li ljude žele da odu ili moraju.
Prema njegovim ocenama, dobro je što veliki broj mladi želi da studira u inostranstvu, ali da postoji porblem što deo njih ne želi da se vrati.
Dodao je da taj problem može da se reši stipendiranjem, uz obavezu da taj neko mora da se vrati u zemlju na nekoliko godina. Imajući sve to na umu, kaže da su važne reforme.
Pavel Kacmarčik iz poljskog Centra za istraživanje migracija pri Univerizitetu u Varšavi ocenio je da između pet do sedam odsto odlazi, a da je slična situacija i u Poljskoj.
Na skupu je bilo i reči da nedostaje veza dijaspore sa resornim instucijama, da mnogi ljudi koji su otišli i dalje se vode kao da žive u zemlji.
Panelu i diskusiji, koja je trajala duže nego što je predviđeno, skoro dva sata prisustvovao je i ministar za rad Zoran Đorđević.
Nataša Kočiš iz Serbian City club-a iz Londona i Ivan Brkljač iz Fondacije za cirkularne migracije su rekli da mnogi mladi koji žive u inostranstvu i dalje ne znaju da li će se vratiti ili ostati.
Prema rečima Brkljača, na ceo problem bi mogli gledati iz ugla brejn depozita jer će se, ako se stvore uslovi, ljudi vraćati.
Dodao je da Fondacija čiji je kooridanator, radi na tome da u saradnji sa zemljama koja su rešile problem, poput Izraela, dođe do rešenja kojim bi se smanjio odliv mozgova iz Srbije.
