U svom pozdravnom govoru na Uskrsnjim susretima dijaspore i matice 29. aprila ove godine u Beogradu, Republicki Ministar pravde, gospodin Vladan Batic, obavestio je prisutne da je vanredno stanje, uvedeno posle ubistva pemijera Djndjica, ukinuto ali da ce u Srbijiposle njegovog ukidanja biti još i gore. Sta je gospodin Batia mislio svojom najavom o predstojecem vremenu u matici, ostaje nepoznato. Ali sve vise je poznato da se gradjani, koji nisu kriminalci, cesce nego ikada ranije nemilosrdno prebijaju od momaka koji svojim dzipovima krstare ulicama gradova Srbije. Ovidzipovci nisu pripadnici ni jednog klana kriminalne mafije, vec policije. Prebijanje i sutiranje neduznih i njima nepovoljnih ili nesimpatienih nije prekrsaj jednog policajca. Kao da to cine po uputstvu, batinjanje se obavlja grupno i javno, na bilo kojoj ulici i od svih njih koliko ih moze stati u jedan ili dva dzipa.
Za nedelju dana provedenih u Beogradu juna meseca citao sam u dnevnoj stampi o tri grupna premlacivanja nemocnih pojedinaca. Koliko je slucajeva o kojima se ne pise ili ne zna? Licno ne mogu da se setim ni iz vremena Tita, a posebno Milosevica kada je po ocenama mnogih stampa bila slobodnija, ovakvih clanaka u ovom obimu. Svojom rukom, nasem coveku povratniku, koji ima uspesnu firmu i drzavi Srbiji placa sve propisom odredjene dazbine, napipao sam na potiljku izduzenu oteklinu debljine naduvane gume koja se koristi da bi sprecili nezeljeno zacece novog zivota. Otok i dalje naduvenog potiljka je star nekoliko nedelja! Zalosno je, ali ne i cudno, da u danasnjoj Srbiji gde vladabela kuga, ovaj covek smatra neoprostivim grehom stvoriti nekome zivot, a da sutra grupa obesnih, kratko i uredno osisanih (i to je jedino sto je uredno) moze taj zivot nekaznjeno da unistiti ili osakati.
Na Kosovu, gde srpska policija vec cetiri godine nema pristup, siptare niko ne bije. Ali u ovom (ne)delu Srbije siptari nekaznjeno prebijaju, sutiraju, muce i na kraju ubijaju cele srpske porodice. Najcešsce ih masakriraju ne naostrenim nozevima i udarcima tupim predmetom po potiljku, a zadnji u redu ubijenih su tri clana porodice Stolic iz Obilica. Mozda je potrebno ponoviti vec jednom napisano u otvorenom pismu ubijenom Premijeru Djindjicu:Pasivnost politicara u matici da iskoriste volju i moc dijaspore da organizovano i u raznim oblastima, posebno po pitanju Kosova, trasira put za adekvatniji respons i postovanje legitimnih zahteva SRJ i Srbije, upucenih zapadnim vladama i Ujedinjenim nacijama, za nas je neodgovorna stvarnost i neresen rebus. (…) Ubedjen sam da samo organizovana Srpska dijaspora moze da utice na politicke promene u˜svojim respektivnim zapadnim zemljama, gde nas nije bas malo. Mnogi od nas su i njihovi drzavljani, a uz podrsku korektnih zapadnih prijatelja mozemo od respektivnih Vlada u zemljama u kojima zivimo masovno i kontinuirano da s pravom zahtevamo da ispune ono na sta su se obavezali pre dolaska njihove policije i vojske na Kosovo – i sto je odredjeno Rezolucijom 1244, Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ako vlast u Srbiji odbaci obim i mogucnost doprinosa udruzene dijaspore, uskoro moze biti kasno za bilo kakav pomak (u nasu korist) po pitanju Kosova. Dok se drugi i pametni ujedinjuju, iz Srbije se pokrecu planirana sabotiranja ujedinjenja srpske dijaspore Evrope. Istovremeno kosovski albanci, kao sto su to cinili Hrvati, Slovenci i bosanski muslimani, svakodnevno ugradjuju bar po jedan novi˜kamen u vec zabrinjavajuce naziruci temelj jos jedne, od mnogih planirane i prizeljkivane, samostalne drzave na prostoru sadasnje Jugoslavije, odnosno Zajednice Srbije i Crne Gore?!
Dobro osmisljen, neophodan i obostrano obavezujuci dijalog sa dijasporom o zajednickom delovanju po pitanju statusa Srpske pokrajine Kosovo i Metohija, egzistencijalna je potreba, koju Vlada Srbije iz neobjasnjivih razloga neodgovorno zanemaruje.
Kad se vec ponavljam, onda da ponovim i deo pisma koje sam uputio Predsedniku Srbije, gospodinu Zoranu Zivkovicu za vreme vanrednog stanja:Zaustavite ponizavanja i prebijanja. Izvedite pred sud one koji su ponizavajucim, fizicki bolnim i nezakonitim metodama˜obradjivali i one privedene koji u svom zivotu nikada nisu imali veze sa kriminalom, a jos manje sa ubistvom premijera Djindjica. Takve˜koleteralne stete tokom vanrednog stanja ne prihvata pravna i demokratska Evropa i one sigurno udaljuju Srbiju od evropske zajednice.
Odgovor je ocigledno izostao, vanredno stanje u zemlji je ukinito, a nanosenje stete ugledu drzave i smetnje prijatnom osecaju kada ulazimo u maticu da bi u njoj godisnji odmor provelimedju svojima, prisutne su nelagode kod mnogih diasporaca.
Ni u snu nismo mogli pomisliti da ce domokratskepromene u matici biti razlog tome sto danas mnogi nasi ljudi iz rasejanja stoje u redu za dobijanje drzavljanstva zemlje u kojoj zive.
Divljanje na Banovom brdu
Predstavnici Jukom i Aleksandar Bratic iz Cesida upoznali su novinare sa poslednjim primerom policijskog divljastva. Rec je o brutalnom prebijanju mladica Bojana Stojanovica koji je u kaficu pokusao da spreci policajce koji su nameravali da se, bez ikakvog povoda, obracunaju sa covekom koji je srcani bolesnik. Vidno uznemiren, sa rukom u gipsu, Stojanovic je rekao da su policajci njimeobrisali pod.
– Samo sam rekaoNecete valjda da nas tucete, nismo životinje. Njih sestorica su me oborili na pod i besomucno sutirali. Kada smo dosli u Urgentni centar, videli smo jos tri mladica koje je te noci pretukla interventna patrola na Banovom brdu – rekao je Stojanovi.
Vest iz lista Danas od 27. juna 2003.
