SRBIJA I DALJE DRŽI NESLAVAN REKORD PO BROJU IZBEGLICA U EVROPI
• Više od 200.000 prognanih sa Kosmeta i još oko 100.000 iz Hrvatske izgubilo je gotovo svaku nadu da će se vratiti u svoje domove
Ove subote, u svetu je obeležen 20. jun – Svetski dan izbeglica, a Srbija, deset godina od završetka rata na Kosmetu i 14 godina u Bosni i Hrvatskoj, i dalje drži neslavan rekord po broju izbeglih i interno raseljenih ljudi. Prva je u Evropi, a 13. u svetu.
Prema podacima UNHCR-a u Srbiji je ukupno 307.000 izbeglih i interno raseljenih, a istraživanje ove organizacije pokazuje da protekle godine nije bilo značajnijeg povratka prognanih Srba u Hrvatsku, niti na Kosovo i Metohiju.
Srbija je dospela na neslavno prvo mesto po broju izbeglica u Evropi još pre 18 godina, kada je tokom ratnih sukoba zbrinula 950.000 izbeglica. Zbog ovih sumornih brojki koje se, iz godine u godinu, ponavljaju, UNHCR je uvrstio Srbiju u pet zemalja sa izbeglicama koje se nalaze u „trajnoj klopci“.
Predstavnik UNHCR-a u Srbiji Lenart Kocalainen izjavio je da ova organizacija želi da pomogne Srbiji da taj problem reši.
– Strahujemo da će zbog ekonomske krize naredne godine kapaciteti za pomoć izbeglicama uSrbiji biti smanjeni, a sada je prilika za rešenje jer između Hrvatske, BiH i Srbije po pitanju izbeglica gotovo više nema spora – kazao je Kocalainen.
U svetu 40 miliona izbeglica
Prema izveštaju Visokog komesarijata UN za izbeglice, u svetu je krajem prošle godine bilo 42 miliona izbeglih i raseljenih osoba. U 2009. ovaj broj je porastao za više stotina hiljada zbog obnovljenih sukoba u Pakistanu, Šri Lanki i Somaliji.
četiri od pet izbeglih danas živi u zemljama u razvoju, dok je u najsiromašnijim zemljama sveta 80 odsto svih svetskih izbeglica.
Zemlje koje su 2008. primile najviše izbeglih su Pakistan, Sirija, Iran, Nemačka, Jordan, čad, Tanzanija i Kenija.
Danas, u Srbiji živi 236.000 raseljenih s Kosova i Metohije, uključujući i interno raseljene u samoj pokrajini. Mada se već 10 godina priča o „održivom povratku“, na Kosmet se za sve ove godine vratilo tek nekoliko hiljada ljudi.
Šef Misije Oebsa na Kosovu, ambasador Verner Almhofer kaže da održiv povratak i reintegracija raseljenih i dalje predstavljaju „veliki izazov u zaštiti ljudskih prava uprkos naporima kosovskih vlasti i međunarodne zajednice“.
Potpredsednik Zajednice srpskih opština na Kosovu Marko Jakšić kaže da je i ova, ali i izjava američkog zvaničnika u UN da je povratak Srba „nedopustivo mali“ – vrhunac cinizma.
– Srbi ne samo da se ne vraćaju, već odlaze. Prošle godine je sa ovih prostora otišlo čak 2.000 ljudi. U Luksemburgu je 120 srpskih porodica s Kosmeta, a ostali su po Norveškoj, Švedskoj, Danskoj. Svi su oni otišli jer ne žele više da žive po koncentracionim logorima 21. veka, što srpske enklave na Kosovu danas predstavljaju – kaže Jakšić.
Prema njegovim rečima najbolji primer da se Srbi ne vraćaju, ne zbog ekonomskih razloga već zato što nemaju slobodu, je selo Svinjare.
Mršava pomoć UNHCR
U Komesarijatu za izbeglice Srbije tvrde da će za finansiranje projekata trajne integracije iz nacionalnog i opštinskih budžeta u ovoj i narednoj godini biti obezbeđeno četiri miliona evra, a još toliko kroz Nacionalni investicioni program. Evropska unija je ove godine, izbeglima i reseljenima u Srbiji namenila 16 miliona evra, UNHCR samo 523.000 evra, a Centralna evropska banka je obezbedila 10 miliona evra za izbeglice, koje mogu da otplaćuju stambene kredite.
– EU je tamo izgradila 120 kuća, ali selo je prazno, neke kuće se već prodaju Šiptarima, a Srbi iz Svinjara žive tri kilometra dalje, po kolektivnim centrima u Mitrovici bez struje, vode, kanalizacije. Ali, i taj im je život bolji nego onaj koji bi imali bez slobode, bilo kakvih ljudskih ili građanskih prava – ističe Marko Jakšić.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je registrovano i 100.000 izbeglica iz Hrvatske i BiH, što je gotovo pet puta manje jer ih je ranije bilo pola miliona. Analitičari tvrde da manji broj izbeglica nije posledica povratka tih ljudi u svoje domove, već integracija u Srbiji, ali i odlučnosti da se ni po koju cenu ne vrate u svoje domove jer i dalje strahuju za svoju bezbednost.
To je posebno izraženo u Hrvatskoj, a na upravo završenom Samitu lidera Centralne Evrope, održanom u Novom Sadu, predsednik Hrvatske Stjepan Mesić u razgovoru sa Borisom Tadićem izjavio je da Hrvatska želi da se ti ljudi vrate.
„Mi želimo da se oni što pre vrate u Hrvatsku. Oni su naši građani i Hrvatska može biti predstavljena u svetu kao zrela demokratija samo onda kada njeni građani mogu da sa sigurnošću i u sigurnosti dolaze u Hrvatsku, regulišu svoj status i vraćaju se u svoje kuće, gradove i sela“, kazao je Mesić i obećao da će ispitati postojanje „tajnih optužnica“ zbog kojih većina Srba i strepi da pređe granicu.
Nezvanično se može čuti da je u Srbiji čak 200.000 izbeglih i prognanih steklo srpsko državljanstvo. Ovo je jedan od najvećih postotaka u celoj Evropi za poslednjih 15 godina. Prema podacima UNHCR-a 31 odsto izbeglih se vratilo u BiH, dok se u Hrvatsku vratilo tek 18 odsto prognanih, pa je, prema zvaničnim podacima njihov broj smanjen za 149.000.
Nikad nam nije bilo gore
Mile Dakić demantuje tvrdnju Komesarijata da je stambeno zbrinuto 30.000 prognanih. On ističe da je položaj izbeglih u Srbiji zapravo svake godine sve gori i gori.
– Kojih crnih 30.000 stanova. Ukupno 75 odsto izbeglica nije rešilo svoje stambeno pitanje, a samo do prošle godine dodeljeno je 150 stanova, a u većinu se još niko nije uselio. Zašto niko od zvaničnika države javno ne prizna da su izbeglice – penzioneri trenutno vitalno ugroženi jer ne mogu da dobiju zdravstvene knjižice ako se ne odreknu papira iz Hrvatske. Verujem da bismo svima najviše pomogli kada bismo prosto nestali sa lica zemlje – kaže Mile Dakić.
Međutim, predsednik Udruženja za pomoć prognanima Mile Dakić, kaže da zapravo ne postoje tačne brojke koliko se ljudi vratilo i koliko ih je i dalje u Srbiji.
– Svaka država ili institucija predstavlja podatke koji njoj idu naruku. Pa u Hrvatskoj tvrde da se vratilo 120.000 Srba. Sve bi bilo u redu da oni zapravo ne računaju ljude koji su samo uzeli hrvatsko državljanstvo – kaže Dakić i dodaje da poziv predsednika Hrvatske ocenjuje kao još jednu „slatku laž“.
– Pa ovo nije prvi put da zvaničnici Hrvatske pozivaju na povratak izbeglih, a u stvarnosti sve čine da se zapravo niko ne vrati i da Hrvatska bukvalno ostane bez ijednog Srbina. Ne postoji obnova kuća, ne postoji otvaranje novih radnih mesta. Srbi treba da se vrate na svoja zgarišta i da pasu travu, ako je ima i onda bi svi bili zadovoljni – kaže cinično Dakić.
Prema zvaničnoj statistici u treće zemlje se iz Srbije preselilo oko 50.000 ljudi, ali u izbegličkim udruženjima tvrde kako je i ovaj podatak „sumnjiv“, te da je tih ljudi mnogo više jer većina još nije uspela da sredi papire u tim zemljama.
U Komesarijatu za izbeglice tvrde da je Srbija bez obzira na desetogodišnje sankcije i ekonomske probleme za prihvat i zbrinjavanje izdvojila više od 250 miliona evra. Od toga, 42 miliona za smeštaj u kolektivne centre i socijalna davanja, 72 miliona za zdravstvenu zaštitu i 150 miliona za obrazovanje.
Jedino što u ovom Komesarijatu zaboravljaju jeste da je od nekadašnjih 700 kolektivnih centara u Srbiji ostalo tek 74 centra u kojima živi oko 4.500 raseljenih osoba i još 1.300 izbeglica.
Prema tvrdnjama iz Komesarijata za izbeglice stambeno je zbrinuto čak 30.400 osoba, zašta je država i razne međunarodne organizacije izdvojila 56 miliona evra.
Milo rešio problem
Predsednik Vlade Crne Gore Milo đukanović izjavio je da je u ovoj državi smešteno 24.000 raseljenih lica, odnosno četiri odsto u odnosu na domaće stanovništvo, a da ih je 1999. godine bilo čak 140.000.
„Donošenje Strategije za rešavanje pitanja izbeglih i raseljenih lica u Crnoj Gori 2005. godine rezultiralo provođenjem projekata čiji su rezultati trajna i održiva rešenja za raseljeničku populaciju“, kazao je đukanović.
