đINđIć „RUŽI“ BEOGRAD
• Gradska vlast odbila da postavi bistu pokojnog premijera, izrađenu od kašika, jer „nije za javni prostor“ • Presudila politika, smatra Ilić • Za sve kriv Zoran Živković, kažu u beogradskoj vladi
Skulptor Boban Ilić iz čikaga, rodom iz Niša, autor neobične biste Zorana đinđića izrađene od kašika, o kojoj su „Vesti“ svojevremeno pisale, suočio se sa problemom koji ni u snu nije očekivao: grad Beograd je odbio da postavi ovo delo.
– Skulptura je trenutno smeštena u niški atelje „Antić“, među drugim umetničkim delima, što, moram priznati, nije najidealnije rešenje, i što se mene lično tiče radije bih je spakovao i čekao dobar trenutak da se postavi na mesto koje zaslužuje. Ja sam skulpturu uradio kao poklon ideji Zorana đinđića, u njoj su izražene moje emocije i slomljeno srce zbog svega što se 12. marta desilo. Sada me novinari iz Srbije noću bude telefonom i pitaju – ko je skulpturu naručio i koliko je platio. Niko je
nije platio, platio je Zoran đinđić, svojim životom i nadom koju nam je
ulivao – ogorčen je Ilić.
Međunarodni konkurs
– Za spomenik Zoranu đinđiću biće raspisan međunarodni konkurs i lično bih volela da to bude moderan spomenik, čoveka budućnosti kakav je đinđić bio. Pre nego što se konkurs raspiše mora da se pokrene inicijativa i utvrde standardi, a kada će to biti još uvek nije utvrđeno – kaže Gorica Mojović.
On dodaje da je Zoran Živković, nekadašnji predsednik Vlade, finansirao prevoz
skulpture od čikaga do Beograda i to je cela istina.
– Zato mi smešno deluju tvrdnje da skulptura nema umetničku vrednost. Moja dela su u 35 svetski poznatih galerija i nemam nikakvu potrebu da se dokazujem u Beogradu, koji očigledno nema sluha i kome ovo delo ne odgovara po političkim kriterijumima.
Gorica Mojović iz Skupštine grada mi je rekla da za sada postoji spomen-soba posvećena đinđiću i da ne žele ništa više od toga – kaže Ilić.
Skulptor još kaže:
– Očigledno je da ja ne delim mišljenje sa gradskom vladom, ali ni sa većinom srpskog življa. Lično mislim da je u ovom času 5. oktobar dalje i od Oktobarske, Francuske revolucije i Prvog srpskog ustanka zajedno. Mi kao nacija definitivno imamo strah od bolje budućnosti kao urođeni kompleks i strah od letenja, kao stečeni refleks. često se desi da se zatvorenici posle nekoliko decenija tamnovanja sa otpusnom listom u rukama uplaše od slobode i pronađu sebe izgubljenim, pa se u strahu od nove opasne sredine na kraju sami odluče na dobrovoljan povratak u zatvor.
Zna ga pola sveta
Umetnik koga je Beograd odbio, Boban Ilić živi od 1990. godine u Americi. Napravio je pravi bum sa skulpturama koje se prodaju po izuzetno visokim cenama, a koje krase mnoge privatne i poslovne pristore širom Amerike i sveta. Ilić je, inače, aktivista Srpskog kulturnog centra u čikagu. Poznatiji je u svetu nego u Srbiji i do sada je imao samo jednu izložbu, prošle godine u Novom Sadu.
Kako su „Vesti“ u beogradskoj vladi saznale, Ilićeva skulptura je odbijena i neće biti postavljena u prestonici. Uz izvinjenje umetniku, zbog nastalih neprijatnosti, Gorica Mojović član vlade zadužena za kulturu, insistira da se u toj kući strogo poštuju propisi, i da je čitava zbrka nastala zbog privatnog obećanja Zorana Živkovića.
– Niko ne može u ime vlade Beograda da dogovara izradu spomenika, a to je Živković uradio. Kada je skulptura završena, poslao je zahtev za postavljanje gospođi Dunji Knežević u Sekretarijat za stambene poslove. S obzirom na to da taj sektor nije zadužen za izdavanje takvih dozvola, ona me je obavestila o Živkovićevoj molbi – objašnjava Mojovićeva.
Ona kaže i da joj je nakon toga Živković u januaru ove godine poslao zahtev za postavljanje skulpture elektronskom poštom.
– Obratio mi se poluprivatno, što nije uobičajeno u ovakvim situacijama. U sledećem mejlu je poslao i fotografije spomenika. Pokupila sam i te fotografije i kataloge Bobana Ilića i poslalaih sektoru za likovnu umetnost. Oni su zasedali u martu i ocenili da spomenik nije za javni prostor i da nije u duhu Zorana đinđića. Kako me je Živković obavestio, tako sam mu i odgovorila – kaže Gorica Mojović.
