Odavno nemam prilike da vidjam ogradice – taj preplitaj drvenih letvica nagrizen vremenom.
Malo „naherene“, Leti sa otezalim vrezama ladoleza .Zimi ,sa vencem belog vazdusastog snega.
Utisnute u moje secanje u razlomljene komade pejzaza koje natkriljuje
veliki dud u nasem, prednjem dvoristu kuce(vikendice)u Cortanovcima.
Uzimala bih hoklicu ,naslanjala je na takvu ogradicu i pela se na prste vukuci grane prema dole.Onda bih otkidala sa mekih peteljki krupne i zrele plodove.
Posto su mi branili da to cinim roditelji kada bi me videli ,nisu bili srecni Mislila sam da se nista ne primecuje a bila sam umazana ,u mastilo plavu boju svuda po licu.Ta moja bezazlenost kravila je ionako popustljivu dusu moje Majke.Ona bi se grleno smejala i prala mi lice mekim, vlaznim ubrusom dok sam stiskala sake skrivajuci dlanove iza ledja…
Secanja koja naviru kao talas iznedren iz neslucene dubine.
Cortanovci i sremacki tremovi ,siroka i debela prasina koju podize u oblak jato gusaka.
Bunar koji zveci sudarom cekrka i metalnog lanca i pljusak vode dok kofa uranja…
Vozovi ;gibljiva puna traka bez pocetka i kraja uronjena sa obadva kraja u tunele…
I padina na kojoj sedim meka zaravan nad prugom visoko ,cini mi se slecu oblaci!
Oko mene plavi razlicak otima svoje glavice iz lelujave trave.Zuti maslacak i leptiri.Najkrupnijih krila u najzivljim bojama koje sam ikada videla!
Poneki sa sedefnim tackama boje smaragda.
Trcimo za njima , oni se raduju , bubice zuje , poneki jelenak ispod niskog drveca.
Sremacke ogradice od sitnih letava poduprte, iza njih jato kokica sa gizdavim petlom.Krupne curke sa krestama poput korala.
Grane sa barsunastim breskvama . Orah cija krosnja prelazi na drugu stranu ulice, otresa sa sebe poneki zelen , koznat plod.
Cortanovci…moj Otac vraca se sa Dunava.Gore petrolejke, vidim da se tama povlaci kada izranja njegovo lice osmeh drobi crnilo .On baca na sto u dvoristu svoj ulov ;pracakaju se crvenperke , poneki som.
Mama zaboravlja na ljutnju sto ga je u podne negde“izgibila“na putu za pescane plaze.Nestao je u sipragu , uronio medju trske /taj stari skriveni lovo ribolovac cija se cula istanjila do osetljivosti tanane opne.
Probudio se taj zov inace uspavan asfaltom i kancelarijom.I moj Otac sa prvim mirisom Dunavskog rita i sam sklizne medju rukavce i u strasti lova doceka noc.
Sada smeskom misli da sretne svoju zenu uveren da ona cuva svo odusevljenje sveta za njegov bogat ulov!
I Mami se kravi ljutnja sto je pola dana presedela sama sa decom pored lenih dunavskih obala…Cujem u polu snu kako se sale , kako Tata za kaznu cisti ribu , mama je przi nama za dorucak.
Cortanovci ; vrsilice, vinogradi , stare zene na hoklicama u predvecerje ispred svojih kuca pricaju cudne gatke.
Seoska deca pomalo divlja, cvrsta i gruba u igri.
I sen mog Dede koja se susrece po starim fijokama, na tavanu u ostavi.Moja radoznalost na tim usamljenim mestima i posvecenost paucinastim tajnama.Jednom me to i kostalo odlasku lekara zbog duboke posekotine.Inekcija tetanusa i odsustvo od brckanja u Dunavu za tri dana.
Drvene ogradice koje dele dvorista;krupne georgine i bele rade od prasica koji sitno grokcu dok se upinjemo da ih bolje vidimo i osecaj ostre plotke od ograde kako naleze na rebro.
Cortanovci ; Jutro u punoci neba i visoko sunce.Veceri sa dugim senkama ,gustom tamom i mirisom izvetrenih ponjava.
I culno upamcen dodir ;toplota tela -moje ruke podvucene pod Maminu tesku kosu i moje stopalo na Tatinoj butini.
Ili moja uska postelja do zida u decjoj sobi na kome je stofani prekrivac -jeleni razgranatih rogova.
Pisak lokomotive koja sece noc reskim i otegnutim zvukom koga gusi brektanje pare pred blagim kocenjem ulaska u tunel.Poneka ptica prhne i sova doziva svoje mlade kojima nosi hranu.
……………………………………………………………………
Ponovo vozovi povratka , paketi se tovare u teretni deo i zamah tockova dok para prsti snagom , varnice lete oko moje glave dok se izbacujem sto mogu vise napolje kroz prozor i gledam masivan bok lokomotivi koja vuce snazno…
Ljiljana Predic-Joksic
