Kako kaže predanje, ovdašnje stanovnoštvo Ramljana doseljeno je iz okoline Rame u Bosni i Hercegovini, pa je i samo selo tako dobilo naziv. Priča o ovom dalmatinskom selu je mnogo, a sve one se ljubomorno čuvaju i prepričavaju u dugim zimskim noćima kada se konačno nađe vremena za predah. Upoznajući nas sa rodnim krajem, Milan Đurđević, aktuelni načelnik opštine Biskupija objašnjava da je selo podeljeno na Ramljane Brdo i Ramljane Polje. Pre rata u njemu je živelo oko 550 stanovnika, a sada ih je svega stotinak.
„Moram reći da se veliki broj naših ljudi rado vraća ovamo i obilazi svoje kuće, ulaže i obnavlja. U mesecima godišnjih odmora tokom letnjeg perioda ovde se okupi i do dva, tri puta više ljudi nego što ima stalnih stanovnika u ostatku godine“, kaže Milan Đurđević.
Selo se nalazi u sklopu Markovačke parohije, ima oko 50 domaćinstava, a u svakom od njih, u proseku živi dvoje ljudi. Samo su dve mlađe porodice, selo nema crkvu, ali ima tri groblja.
„Nada uvek postoji. Već sam nekoliko puta govorio da smo mi hrišćani po našoj prirodi optimistični, da takvi i trebamo biti, da se ne predajemo nikakvoj čamotinji, malodušnosti i depresiji koja nas može odvojiti od našeg cilja, naznačenja u Carstvu nebeskom i životu u zajednici sa Hristom“, kaže otac Stanko Antić.
U ranijim vremenima ljudi su se oslanjali isključivo na ono što sami proizvedu. Živeti na zemlji na kojima su mu živeli preci, orati njive koje su oni orali čast je i sreća, kažu u Ramljanima. Jašo Đurđević, zajedno sa porodicom, krenuo je u leto 1995. godine putem koji nije želeo. U beogradskom izbeglištvu svakodnevno je čeznuo za rodmom grudom. Zato se, bez dileme, vratio u Ramljane nakon nekoliko godina.
„To je moje selo koje neizmerno volim. Zapevao sam i pesmu jednom davno: „Oj Ramljane selo moje ravno, da bog da se decom povećalo“. Dao Bog, ridio se moj treći sin Luka. Nikola se rodio u Jugoslaviji, Petar u Srbiji, a Luka u Hrvatskoj“, kaže Đurđević.
Škola u Ramljanima nekada je bila puna đaka, a danas je bez krova. Nakon dve decenije čekanja i ona će, zajedno sa Domom kulture i Zadružnim domom biti obnovljena u skorijoj budućnosti, optimistično kaže načelnik Đorđević.
„Ono što mi daje pravo da budem optimista i to kažem je činjenica da mi danas vidimo napredak i boljitak na ovom području u odnosu na pre 10 ili 15 godina“, kaže Đorđević.
Zimski dani u ovom dalmatinskom kraju prekraćuju se pripremom dalmatinskog pršuta, prelima i slavama koje okupljaju kako domaće stanovništvo, tako i one koje se uvek i u svakoj prilici vraćaju, šačicom razgovora sa nadom i planovima za dolazeće dane za koje veruju da će doneti vedriju i srećniju budućnost.
