Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu već je preduzela prve korake za izmene i dopune Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, kojima će, između ostalog, biti ojačana pozicija Skupštine dijaspore. Intenzivno će raditi na jačanju ekonomskih i drugih veza sa našim ljudima u rasejanju i, u tom cilju, otvorena je za njihove ideje i predloge, istakla je direktorka Kancelarije dr Slavka Drašković u intervjuu za Međunarodni radio Srbija. Sa njom je razgovarala Suzana Mitić.
Vlada Srbije Vas je imenovala za direktora Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu početkom novembra, a za ovo kratko vreme izneli ste niz inicijativa i planova vezanih za rad Kancelarije. Između ostalog, istakli ste značaj jačeg ekonomskog povezivanja dijaspore i matice i korišćenja drugih potencijala?
U većini država odnos doznaka i investicija iz dijaspore u maticu je 50 odsto prema 50 odsto. Kod nas je drugačije, i utoliko je naša ideja da se na tom polju nešto uradi. Jer, s jedne strane, naša dijaspora je među sedam najdarežljivijih na svetu kada su u pitanju doznake. Međutim, kada su u pitanju investicije, među oko 200 zemalja, mi spadamo u poslednje 3 – 4 zemlje na svetu. Tu nešto nije u redu i neophodno je da se na nivou države obezbede uslovi da naši ljudi mogu više da se uključe. Sigurna sam da će naša dijaspora biti prvi veliki investitor, ne po visini pojedinačnih investicija, nego po broju, da će ona prva ulagati u Srbiju kada se napravi odgovarajući ambijent. Na primer, Fiat je dobio odgovarajuće, posebne uslove. Ubeđena sam, kao što je to urađeno za Kragujevac, da možemo slične uslove za ulaganja omogućiti i dijaspori i u drugim mestima. Bolju iskorišćenost kapaciteta, uostalom, predviđa i Strategija za jačanje odnosa sa dijasporom. Radimo na tome da napravimo akcioni plan u samoj strategiji, jer bez njega strategija je samo mrtvo slovo. Moramo tačno da predvidimo koje ćemo korake i olakšice omogućiti, šta ćemo sve uraditi da bi se dijaspora zaista ekonomski uključila. Tome treba da doprinese i konferencija koju planiramo na jesen 2013. godine, a biće posvećena upravo investicionom potencijalu, i to ne samo potencijalu u novcu, jer dijaspora ima i kapital u ljudima, u znanju, u kadrovima.
Zalažete se, takođe, za omogućavanje elektronskog glasanja, za lakše dobijanje državljanstva, za mogućnost da naša dijaspora ima predstavnike u Skupštini Srbije. Kada se mogu očekivati rezultati na tom planu, kada će to biti ostvarivo?
U pitanju je procedura i sigurno je da neće ići tako brzo, jer je neophodno da se stekne više uslova i zato je jako važno da se na tome konstantno radi. Kao prvo, mora da se pojednostavi procedura za dobijanje državljanstva, kako bi se omogućilo elektronsko glasanje. Moraju i da se srede birački spiskovi. Takođe je neophodno, kada budu izbori, da se u državama organizuju promocije radi veće izlaznosti, da se ljudi motivišu da tako uzmu učešće u kreiranju politike matice. Pravo glasa do sada je bilo više formalno i mora se omogućiti da ljudi ne moraju da idu s kraja na kraj zemlje da bi glasali. Odavno je bilo zahteva da se, s obzirom na brojnost naših ljudi u inostranstvu, omogući da imaju predstavnike u Narodnoj skupštini. To i jeste jedan od načina da se značajno ojačaju veze između matice i rasejanja. Postoje mišljenja da bude pet poslaničkih mesta. To je još jedna od ideja na kojoj Kancelarija treba da radi zajedno sa skupštinskim Odborom za dijasporu.
Kako ocenjujete položaj Srba u regionu i šta se može učiniti na njegovom poboljšanju?
Nažalost, Srbi su u veoma lošem položaju u gotovo svim zemljama u regionu. Prema poslednjim izveštajima položaj Srba se pogoršava. Moji prvi zvanični susreti su bili upravo sa Srbima iz regiona, iz Slovenije i Crne Gore. Oni osećaju ne samo da im se položaj pogoršava, nego da je dramatičan i mole državu da utiče u smislu poboljšanja. Mi radimo na tome sa resornim ministarstvima, da se uspostavi mehanizam da se ova pitanja, pri svakom susretu, postave pred zvaničnike zemalja u regionu. I u samom regionu položaj Srba se razlikuje od zemlje do zemlje, i problemi su drugačiji. U Sloveniji nismo čak ni priznati kao nacionalna manjina, iako tamo živi više od 30 hiljada Srba. U Rumuniji, opet, sa imamo predstavnike u parlamentu, što je retko koja srpska zajednica u nekoj zemlji u regionu postigla, ali, s druge strane, već dve decenije 12 hiljada Srba u Temišvaru vodi sudski spor da im se vrati vlasništvo nad jednom vrlo značajnom institucijom, nezakonito privatizovanim Makrinim domom, koji ima veliku kulturnu vrednost za nas. I tu se uključujemo da pomognemo. U Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini imamo posebne probleme sa povratkom Srba. On je formalno omogućen, međutim, u praksi je neostvariv zbog devastirane imovine, i već 17 godina nikako da se nađe rešenje. Kancelarija će ukazivati na ove probleme, to nam je jedan od prioriteta. Pratićemo dešavanja u regionu i podržavati projekte koji doprinose rešavanju problema.
Zalažete se i za jačanje Skupštine dijaspore i Srba u regionu. Šta ono podrazumeva?
To je jedan od prvih zadataka, pošto je po našem Zakonu o dijaspori, Skupština dijaspore najviše predstavničko zakonodavno telo dijaspore. Zbog promene Zakona o ministarstvima kojim je ukinuto Ministarstvo vera i dijaspore, i donošenja posebne Uredbe o osnivanju Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, našli smo se u situaciji da i naša nadležnost u okviru zakona, u odnosu na samu Skupštinu sada mora da se protumači. I sam zakon mora da se menja, pošto on govori o ministarstvu za dijasporu, a tog ministarstva više nema, tako da smo pokrenuli čitavu proceduru da se takva situacija prevaziđe, i da se Skupština dijaspore ojača i više uključi u ova pitanja. Vlada i Skupština Srbije moraju više da se uključe u rad sa Skupštinom dijaspore i uopšte sa predstavnicima dijaspore, a Kancelarija je mehanizam koji omogućava vezu sa Vladom i sa Skupštinom.
Kako teku aktivnosti u vezi sa izmenama i dopunama Zakona o dijaspori, kada očekujete da se one nađu pred Skupštinom?
Već smo uputili molbu da resorna ministarstva delegiraju svoje predstavnike u međuresorno radno telo koje će raditi na pripremi nacrta izmena i dopuna Zakona o dijaspori. Očekujemo da će se već u januaru i tokom februara veoma intenzivno raditi na tome. Biće uključena i javnost, posebno organizacije iz dijaspore. Već sredinom februara će, najverovatnije, biti organizovano javno slušanje u Skupštini Srbije o Zakonu o dijaspori. To će biti prilika za šire uključenje javnosti, a onda ćemo ići i na samu promenu zakona. To je prilika i da ojačamo tela Skupštine dijaspore, a i da se unesu druge izmene i dopune, već prema tome šta je do sada uočeno u praksi, ukoliko su se prilikom primene zakona pokazali problemi ili bolje mogućnosti.
Pomenuli smo više planova Kancelarije. Koji su ostali planovi i prioriteti koje biste ovom prilikom istakli i, posebno, ono što planirate u 2013. godini?
Ima dosta ideja, potreba i planova. Nešto od toga da samo nabrojim: imamo u planu da pomognemo ulaganje dijaspore u mala i srednja preduzeća, deo toga kroz zavičajna udruženja, ali i podršku ekonomskom partnerstvu i regionalnim privrednim komorama. Potom – čuvanje i podizanje ugleda Srbije i Srba u svetu. To je veoma važno i u tome naša dijaspora može da pomogne, u takozvanoj borbi protiv antisrbizma. Još uvek se to, naročito u Americi, ali i u Evropi, dosta oseća. Nije se vratio dobar imidž Srbije. Naši ljudi su najbolji promoteri, posebno naši uspešni ljudi u svetu. Takođe, imamo u planu i razvijanje brenda Svesrpsko i promociju u dijaspori, pošto mislim da su naši ljudi u dijaspori zainteresovani da trguju i kupuju ono što je iz Srbije. U planu su i mapiranje škola srpskog jezika u rasejanju, projekti koji će pomoći deci da savladaju srpski jezik, formiranje baze naših poznatih umetnika i sportista, univerzitetskih profesora u rasejanju. Pomenula bih i projekat koji bi evidentirao kulturno blago u svetu, i sistematsko organizovanje, ažuriranje baza organizacija. Da ne nabrajam dalje, u pitanju je ogroman posao koji nas čeka. Nadam se da ćemo već od Nove godine imati unapređen internet sajt Kancelarije i koristim ovu priliku da pozovem organizacije, udruženja i pojedince iz dijaspore da daju svoje materijale za taj sajt. On je već interaktivan, to će ustvari biti baza budućeg portala na kome će biti informacije iz dijaspore i regiona, koje će biti svima dostupne na jednom mestu.
Šta biste poručili pripadnicima naše dijaspore i Srbima u regionu povodom nastupajućih praznika?
Koristim ovu priliku da preko vašeg radija poželim našim sunarodnicima srećne praznike, srećnu Novu godinu i Božić, i dobrodošlicu i prijatan boravak u Srbiji tokom odmora. Želim da im poručim da je Kancelarija za odnose s dijasporom i Srbima u regionu otvorena za njih, i molim ih da se jave sa predlozima, sa idejama, jer naša komunikacija treba da se odvija u oba smera.
