Okončana dvomesečna javna rasprava o Nacrtu zakona o dijaspori
Mnoga pitanja na krivoj adresi
Ministarstvo za dijasporu zatvorilo je pre nekoliko dana dvomesečnu javnu raspravu na Nacrt zakona o državljanima Srbije i Srbima koji žive u inostranstvu. Sugestije naše dijaspore pristizale su imejlom na sajt Ministarstva.
Iako primedaba nije bilo mnogo, svega desetak, u Ministarstvu za dijasporu kažu da trenutno rade na detaljnom iščitavanju tih primedaba, kao i da će na sastanku koji sledeće nedelje održavaju sa Institutom za uporedno pravo videti koje će primedbe biti uzete u obzir, a koje odbačene.
Jedna od poslednjih primedaba stigla je iz Kongresa srpskog ujedinjenja. Oni kažu da se „u pisanju ovog zakona mora poći od notorne činjenice da je Srbija jedina matična država srpskog naroda“.
– To znači da za elemente multietničnosti, etničke tolerancije i slično nema mesta u ovom zakonu – stoji u dopisu Kongresa srpskog ujedinjenja poslatom Ministarstvu dijaspore.
Naime, oni smatraju da su Zakonom o nacionalnim manjinama njihova prava u Srbiji rešena i da se u sličnim zakonima u Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji ne vodi računa o nacionalnim manjinama kao što su Srbi.
Oni takođe navode da zakon o dijaspori ne treba da obuhvata Srbe koji su državljani Srbije, već samo one koji nemaju državljanstvo naše zemlje, jer smatraju da su prava državljana Srbije rešena zakonima koji već postoje u zemlji.
Ranije primedbe ostalih naših ljudi iz dijaspore najviše su se odnosile na to što nacrt zakona o dijaspori ne predviđa otkup vojnog roka, zatim zašto nije moguće primeniti elektronsko glasanje ili glasanje putem pošte, a jedna od primedaba odnosila se i na dopunske škole. Naime, u devetom članu stoji da državljani Srbije imaju pravo da pohađaju dopunske škole. Naši u dijspori pitali su se da li će to pravo imati i oni koji nisu državljani SCG.
Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo navodi da po Zakonu o ministarstvima, Ministarstvo za dijasporu ima uzak prostor u kome može da deluje, što se videlo i prilikom pravljenja nacrta zakona o dijaspori koji je rađen u saradnji sa Institutom.
– Na primer, pitanje vojske i otkupa vojnog roka, nažalost, nije u nadležnosti Ministarstva dijaspore već Ministarstva odbrane. Međutim, i pored toga i one odredbe koje se ne odnose na Ministarstvo dijaspore biće na neki način unete u Nacrt zakona o dijaspori. Tako ćemo u nacrt zakona staviti upućujuće odredbe, odnosno one odredbe u kojima će se jasno naznačiti koji zakoni se bave tematikom, na primer, vojske.
Najrelevantniji zakon jeste zakon o vojsci koji tek treba da bude donet. Međutim, ako uzmemo u obzir da će uskoro biti raspisan referendum u Crnoj Gori, jasno je zašto državna zajednica u čijoj je nadležnosti donošenje zakona o vojsci to sad ne radi – navodi Mario Reljanović.
Reljanović kaže da Institut ima isti stav kad je u pitanju i glasanje naših u inostranstvu putem pošte ili elektronskim putem.
– To je opet u nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova i drugih republičkih ministarstava, ali će i za ovu oblast u našem zakonu biti ubačena upućujuća odredba koja se odnosi na zakon o glasanju – iznosi Reljanović.
Po njegovim rečima, primedba roditelja članu koji se odnosi na dopunske škole nije na svom mestu.
– Naime u članu 9 zakona kaže se da državljani Srbije imaju pravo da pohađaju dopunsku školu, ali takođe i u 29. članu jasno se stavlja do znanja da to pravo imaju i deca pripadnika srpskog naroda koji nemaju naše državljanstvo – objašnjava Reljanović.
