(subota 7. april, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
Centralna manifestacija u Sarajevu povodom 20. godišnjice od početka
opsade grada potisnula je obeležavanje dana oslobođenja od nemačke
okupacije 6. aprila 1945, koji se obeležava decenijama. Javnost je
uzbudila činjenica da su simbolične stolice za hiljade žrtava, zapravo
napravljene u Srbiji. U Ruskom domu je održan okrugli sto povodom
prevoda knjige Masakr u Srebrenici Edvarda Hermana na srpski, kada je
glavni urednik nemačkog lista rekao da u Srebrenici nije bilo genocida.
Kandidat radikala za predsedničke izbore biće Jadranka Šešelj, naređeno
je iz Sheveningena. Poljoprivreda je postala top tema u kampanjama. Jaja
su poskupela bar za 50 odsto. Muškarac je juče skočio sa zgrade na
Terazijama u Beogradu a pritipa majka je pretukla učiteljicu u školi u
Nišu. Britanski glumac je ispričao da je mišiće dobio od srpskog
roštilja. Poraženi Štepanek je odbio da pruži ruku Tipsareviću na kraju
meča. Tomas je pretučen u beogradskom klubu. Od svih srpskih biznismena,
Cepter ima najskuplju jahtu.
Beograd: delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije položila je venac na Spomenik pilotima aprilskog rata na Zemunskom keju
Dve decenije od početka opsade Sarajeva
Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je povodom
20. godišnjice od početka opsade Sarajeva i rata u BiH, da je Sarajevo
jedan vitalan i snažan grad koji ima svoje graditelje, branioce,
arhitekte, da je to nesavladiv grad a savladao je sve varvare koji su
ga napali. Gradonačelnik Alija Behmen podsetio je, prenosi Danas, da 6.
april za grad ima trostruko značenje – ove godine se proslavlja 550
godina od njegovog rođenja, 67 godina od oslobađanja od fašizma i 20
godina od početka agresije.
U Sarajevu je 6. april decenijama obeležavan kao dan u kojem je ovaj
grad oslobođen od nemačke okupacije, ali juče je sećanje na 6. april
1945. u drugi plan potisnula centralna manifestacija posvećena 20.
godišnjici početka opsade Sarajeva, piše Politika. List objavljuje da
je opsada počela 5. aprila 1992. kada je srpska vojska zauzela
Međunarodni aerodrom u naselju Ilidža a zvanično je završena 29.
februara 1996, tri meseca pošto je potpisan Dejtonski sporazum.
Stolice za žrtve – iz Srbije
Kao što i dalje postoji mnogo nesuglasica i konroverzi u vezi sa
događajima iz devedesetih u Sarajevu, tako je i jučerašnja ceremonija
imala svoj skandal, piše Pres. Javnost u BiH je, naime, uzbudila
činjenica da su organizatori za program posvećen 11.541 stradalom
Sarajliji tokom rata, kao deo simboličnog performansa, kupili plastične
stolice – u Srbiji. Još veću ljutnju izazvala je činjenica da se
organizatori nisu potrudili ni da skinu etikete sa stolica na kojima se
vidi da su proizvod firme ’Imos plast’ iz Nove Pazove, sa sve telefonom
proizvođača, navodi list. Režiser Emir Kusturica je na svom Fejsbuk
profilu ovaj incident prokomentarisao na sledeći način: U Sarajevu se
obeležava ’dan crvenih stolica’ a ja bih ovo prokomentarisao kao
’kupujmo domaće’.
Virginia Beach – ostaci vojnog aviona F/A-18 Hornet posle pada, u kojem su oba pilota povređeni posle katapultiranja
Boško i Admira poginuli zajedno
Boško Brkić (25) i Admira Ismić (25) poginuli su zajedno u ratom
zahvaćenom Sarajevu. Umrli su zagrljeni, sahranjeni su zajedno, ali,
kako piše Alo, priča o sarajevskom Romeu i Juliji dve decenije kasnije
prkosi mržnji i ratu. Američki CNN je objavio da je njihova strasna
ljubav najlepša poruka mira, danas, 20 godina nakon izbijanja
konflikta. Kada su ubijeni, 18. maja 1993, bili su u vezi devet godina.
Pokušali su da pobegnu nakon što su izbili nemiri u Bosni, ali su
upucani iz vatrenog oružja na mostu Vrbanja. Osam dana niko se nije
usudio da preuzme njihova tela.
Okrugli sto povodom Hermanove knjige
Glavni urednik nemačkog lista Cuerst Manuel Oksenrajter bio je gost
NVO Istorijski projekat Srebrenica i učesnik okruglog stola
organizovanog povodom prevoda na srpski knjige Masakr u Srebrenici
profesora na Pensilvanija univerzitetu Edvarda Hermana. Tom prilikom,
piše Pravda, u Ruskom domu je prikazan dokumentarni film Srebrenica:
izdani grad norveškog režisera Ele Flijuma i Davida Hebdiča. Bio sam u
Siriji, u gradu Homsu. Ni tamo, ni u Srebrenici nije bilo genocida.
Ali, ako to negirate, onda ste žigosani kao simpatizer dželata. Ista
vrsta argumentacije koristi se u slučaju Libije i Sirije, sve kako bi
opravdali agresiju, kaže Oksenrajter za Pravdu.
Slavica nije ni sanjala
Predsednica parlamenta i v. d. predsednika države Slavica
đukić-Dejanović u intervjuu za Danas kaže da je imala privatne i
profesionalne snove u vezi sa lekarskom profesijom, ali ne i ovu vrstu
snova – da će obavljati dužnost predsednika Republike dok ne bude
izabran novi. Odgovornije pozicije nema i to se događa samo retkima.
Meni se ipak ova pozicija nije dogodila zato što sam retkost, već zato
što je sticaj okolnosti u Srbiji bio takav, dodaje ona. Na pitanje da
li bi bila spremna da preduzme i neke radikalne rezove ako se
situacija na Kosmetu zaoštri, đukić-Dejanović je rekla da se nada da
neće doći do okolnosti u kojima bi morala da primenjuje određene mere:
Način na koji već reagujemo primeren je situaciji. Ne želim da bude
okolnosti zbog kojih bismo bili drastičniji i ja i država.
Jadranka Šešelj kandidat za predsednika
Vest da je Jadranka Šešelj kandidat SRS-a za predsedničke izbore,
postala je najveće iznenađenje predsedničke trke, piše Politika.
čekajući raspisivanje izbora, radikali su za kandidata uglavnom
pominjali Aleksandra Martinovića, potpredsednika stranke i dosadašnjeg
poslanika u parlamentu. Juče je, međutim, baš Martinović predložio
suprugu Vojislava Šešelja, rekavši da je Jadranka svoju hrabrost,
doslednost i spremnost na žrtvovanje dokazala tokom proteklih 10 godina
haškog zatočeništva svog supruga. Srbiji je, dodao je on, potreban
domaćin koji će o njoj brinuti i za nju se žrtvovati onako kako o svojoj
porodici brine i za nju se žrtvuje Jadranka Šešelj.
Ova iznenadna kandidatura, kako piše Alo, ustalasala je SRS.
Instrukcija koju je Šešelj u poslednjem trenutku poslao kolegama iz
Sheveningena, naišla je na negodovanje pojedinaca iz vrha stranke.
Spekuliše se, navodi list, da su najglasniji bili Dragan Todorović i
Božidar Delić. U stranci je nastala prava pometnja. I ranije je bilo
pokušaja da se Jadranka isturi u prvi plan, ali bezuspešno. Sada je
stigla bespogovorna direktiva. čak je Martinoviću, koji je već krenuo u
kampanju i bio predsednički kandidat, naloženo da lično predloži
Jadranku na Predsedničkom kolegijumu da bi potvrdio lojalnost Šešelju,
kaže izvor lista.
Tadić očekuje ubedljivu pobedu
Predsednik DS-a i kandidat za predsednika Srbije Boris Tadić izjavio
je juče u Kuršumliji da lista Izbor za bolji život – Boris Tadić, za
razliku od suparničkih političkih partija nudi sigurnost, nove
investicije i otvaranje novih radnih mesta. On očekuje, kako je naveo,
ubedljivu pobedu kako na predsedničkim, tako i na parlamentarnim i
lokalnim izborima. Tadić je prilikom poseti ovom gradu rekao i da
opština Kuršumlija može da očekuje njegovu podršku i pomoć za sve
projekte koj će biti pokrenuti u cilju razvoja opština koja ima
potencijal da postane razvijenija i bogatija.
Vuk za nove, evropske temelje
Lider SPO-a Vuk Drašković podržao je kandidaturu čedomira Jovanovića
za predsedničke izbore, dok će se SPO pojaviti na izborima u okviru
koalicije Preokret na glasanju za parlament. Srbija je na raskršću
tri strateška puta. Vodeća stranka vlasti i vodeća stranka opozicije
zagovaraju evropsku Srbiju na njenim starim antievropskim temeljima.
Neke partije su protiv ma kakvog uključivanja u Eu i za preusmeravanje
državnih putokaza prema Rusiji, Kini, Indiji i drugim zemljama koje ne
priznaju nezavisnost Kosova. ’Preokret’ je za treći put: evropsku Srbiju
moramo graditi na njenim novim, evropskim temeljima, kaže Drašković u
intervjuu za Novosti.
Poljoprivreda kao top tema
Pres piše da je poljoprivreda najvažnija strateška grana srpske
ekonomije i najveća šansa da se poveća izvoz. Istraživanje lista
pokazalo je i da su gotovo svi političari prepoznali značaj
poljoprivrede i upravo razvoj ove grane označili su kao prioritet i tome
posvetili veliki prostor u tekućoj kampanji. S druge strane, pokazalo
se takođe i da se Boris Tadić, koga su najviše napadali da se samo zbog
izbora setio sela i seljaka i počeo da posećuje gazdinstva i firme, ovom
temom bavio za vreme celog svog mandata, navodi list.
Prosvetari u Štrpcu bi dve plate
Radnici zaposleni u srpskim školama na području opštine Štrpce, njih
73, preko advokata Sezoa Velije podneli su tužbu kosovskom sudu u
Uroševcu kojom traže da im direktorijat za obrazovanje kosovske opštine
Štrpce isplati razliku neisplaćenih vaučera, zarade koja se isplaćuje iz
budžeta Prištine za period od 1. maja 2010. do 31. januara 2011. Kako
piše Pravda, najveći utuženi iznos je 3.110 evra, koji potražuje
Bogoljub Staletović, dok će najmanji iznos, 410 evra, tražiti Ljubiša
Milenković.
Inspektori proveravaju cene bebi opreme
Tržišni inspektori počeli su da proveravaju cene bebi opreme u
trgovinskim lancima i, kako pokazuju njihovi izveštaji, cene u martu
nisu menjane. Da li se nešto promenilo u aprilu, piše Blic, pokazaće
sledeća kontrola. Inspektori nisu do sada kontrolisali specijalizovane
prodavnice. U Ministarstvu trgovine juče je održan sastanak sa
inicijatorima akcije za ukidanje PDV-a i ograničavanje marži na bebi
opremu a povod su bile brojne žalbe roditelja da su nakon najave o
mogućnosti ukidanja PDV-a, cene u radnjama skočile za 10 do 25 odsto.
Jaja gotovo duplo skuplja
Poslednjih nekoliko nedelja cene jaja gotovo iz dana u dan rastu,
piše Politika. Donedavno koštala su od 10 do 15 dinara, dok danas na
pijacama po Beogradu i većini prodavnica, mogu da se nađu samo za 15 do
20 dinara. Ako se kupuju na veliko (kutija od 360 komada), koštaju 14,5
dinara po komadu. Jeste bila duga zima, zbog koje koke sezonski manje
nose, ali suština stvari je u tome da prilična količina jaja završi na
sivom tržištu – po zelenim pijacama ili dućanima sa visokom maržom.
Jedna je nabavna cena od 10, 11, 12 pa i 13 dinara, a sasvim druga –
(pre)prodajna cena. Tu su još i visoki transportni troškovi, koji se
procenjuju na 70 para po jajetu, navodi list.
Radnici bez knjižica za decu
Zaposleni u firmama koje ne uplaćuju zdravstveno osiguranje ne mogu
da overe zdravstvene knjižice ni sebi ni svojoj deci. Da paradoks bude
veći, čak i nezaposlene osobe mogu da overe knjižice i za svoju
porodicu, piše Politika. Zaštitnik građana Saša Janković kaže da
poslodavci imaju zakonsku obavezu da uplaćuju radnicima zdravstveno
osiguranje a da oni koji to ne čine, prave ozbiljan prekršaj. Zaposleni
koji saznaju da im poslodavci ne plaćaju doprinose, to treba da prijave
Inspekciji rada i Poreskoj upravi, dodaje Janković, a ako oni ne
reaguju, radnici mogu da se obrate i zaštitniku građana koji će učiniti
sve da se slučaj reši.
Nema lekova za obolele mališane
Novosti pišu da već puna dva meseca ne može da se nabavi enzim kreon,
pa 150 dece obolele od cistične fibrioze, ako roditelji ne uspeju da
obezbede lek iz inostranstva, bukvalno gladuju. Bez nadoknade ovog
enzima pankreasa, deca mogu da jedu samo sirovo voće i povrće, dok
ostalu hranu organizam ne može da iskoristi. Bočica ovog leka sa 50
kapsula na crno može da se nabavi iz Mađarske za 3.200 dinara. Uzima
se i po 12 kapsula dnevno. Pre oko mesec i po dana pacijentima je rečeno
da će problem između države i dobavljača biti rešen, ali u apoteci
Sveti Sava, jedinoj koja izdaje ovu terapiju, kažu da kreona neće
biti bar još mesec dana.
Prijava rendgena do 23. maja
Svi skeneri, rendgen aparati, kao i mali aparati za snimanje zuba,
moraju da budu prijavljeni Agenciji za zaštitu od jonizujućih zračenja i
nuklearnu sigurnost Srbije za mesec dana. U suprotnom, pišu Novosti,
njihovi vlasnici će ostati bez licenci za rad. Naime, kompletna
evidencija ne postoji ni u državnim ustanovama a kamoli u privatnim.
Ovaj potez, koji će do 23. maja dovršiti usklađivanje sa novim zakonom
svih vlasnika i korisnika aparata, promeniće tu sliku. Tada će prestati
da važe sva rešenja, dozvole i ovlašćenja izdata po starom zakonu.
Skočio sa zgrade na Terazijama
Dok se spremao da skoči iz hotelske sobe na četvrtom spratu hotela
’Kasina’, četrdesetsedmogodišnjeg Begana č. mobilnim telefonom slikali
su prolaznici, pišu Novosti. On je skočio a u Urgentnom centru lekari
su konstatovali povrede opasne po život i bore se za njegov život. Began
č. se kolebao, ali je na kraju ipak skočio sa visine od više od 20
metara na mesto gde se obično nalaze stolovi u letnjoj bašti. Nezvanično
se moglo čuti da je razlog za ovaj potez bio Beganov problem sa
suprugom, kao i da je pokušao da digne ruku na sebe i u februaru ove
godine.
Devojčica preminula čekajući autobus
Dvanaestogodišnja devojčica iz svrljiškog sela Drajinac kod Niša,
koja je ranije operisana zbog urođene srčane mane, preminula je čekajući
školski autobus. Učenica šestog razreda K. T. je čekala autobus na
seoskom stajalištu i kada je stigao, ustala je i samo pala. U Dom
zdravlja je prevezena u nesvesnom stanju i lekari su više puta
bezuspešno pokušavali da je ožive. Ranije tokom dana dolazila je u Dom
zdravlja po lekove i kažu da nije imala nikakve tegobe. Istražni sudija
naložio je obdukciju kako bi bio utvrđen tačan uzrok smrti.
Pripita majka istukla učiteljicu
Pijana majka učenice prvog razreda Osnovne škole Sveti Sava V. M.
istukla je u holu škole učiteljicu svog deteta, objavljuje Pres.
Incident se dogodio naočigled učitelja i pedagoga, koji nisu uspeli da
zaštite koleginicu a nastradali su i policajci koje je razjarena V. M.
šutirala dok su je privodili. Nasilnoj ženi je određeno zadržavanje do
48 sati a od tužilaštva se očekuje da okvalifikuje delo radi podnošenja
krivične prijave.
Pirs od srpskog roštilja dobio mišiće
Popularni britanski glumac Gaj Pirs ispričao je da se sjajno proveo
snimajući film Lock Out u Srbiji. Specijalna scenografija koja je
podsećala na unutrašnost svemirskog broda pravljena je u studiju PFI u
Šimanovcima. Ovaj naučnofantastični film producenta Lika Besona
premijerno će biti prikazan 13. aprila, piše Blic, a Pris kaže da će
Srbiju pamtiti prvenstveno po hrani. Pirs je morao zbog uloge da održava
dobru fizičku kondiciju. Prvo se našalio da je uzimao steroide a onda
objasnio kako je održavao formu: Bio sam na zdravom režimu, zdravom u
sarkastičnom smislu jer sam uzimao proteine u prahu, jeo dosta srpskog
mesa i dizao tegove u srpskoj teretani.
Štepanek odbio da pruži ruku Tipsareviću
Janko Tipsarević pobedio je čeha Radeka Štepaneka u drugom meču
četvrtfinala rezultatom 3:2 po setovima i tako doneo izjednačenje
reprezentaciji Srbije u četvrtfinalu Dejvis kupa. U maratonskom meču
koji je obilovao preokretima, piše Pres, srpski teniser je uspeo bolje
da se snađe i na kraju trijumfuje. češki teniser je napravio skandalozni
gest na kraju meča, navodi list, odbivši da pruži ruku Tipsareviću: Po
rečima našeg tenisera Štepanek mu je pokazao srednji prst, posle meča.
Prag – Janko Tipsarević u drugom singl
meču četvrtfinala Svetske grupe Dejvis kupa (Davis Cup) češka – Srbija,
protiv češkog tenisera Radeka Štepaneka
Pretučen Zvezdin košarkaš Tomas
Košarkaš Crvene zvezde Amerikanac Omar Tomas napadnut je i pretučen u
klubu Plastik u centru Beograda, saopštio je klub. Incident se dogodio u
noći između srede i četvrtka kada je Tomas došao u Plastik u društvu
prijatelja iz Amerike. Nepoznati mladić ga je udario laktom prilikom
ulaska u klub, da bi ga još jednom udario sleđa dok je sedeo, kada je
došlo do kraćeg verbalnog sukoba, objavljuje Blic. Posle nekoliko
minuta, grupa od šest-sedam mladića napala je Tomasa a prilikom napada
korišćena je flaša i takozvani bokseri.
Alo piše da u policiji kažu da napadači redovno posećuju utakmice
Partizana i za njima se intenzivno traga. Ozbiljniji incident u klubu
sprečio je Tomasov saigrač Nemanja Nedović, koji se te večeri našao u
njegovom društvu sa još nekoliko prijatelja.
Cepterova jahta najskuplja
Kaska Srbija za svetom na skoro svim poljima, ali ako je meriti po
skupocenim jahtama, naši najbogatiji ljudi ni časa za belosvetskim
džet-seterima. Poznati srpski biznismeni i sportisti nisu žalili na
desetine miliona evra za ovaj, malom broju ljudi, dostupan luksuz, pišu
Novosti. Najskuplja jahta u Srbiji je u vlasništvu Filipa Ceptera. Za
njega je u hrvatskom brodogradilištu Kraljevica sagrađena jahta duga
50 metara i vredna 30 miliona evra. Pravljena je po želji Ceptera, ima
dva apartmana, četiri kabine, fitnes salu, đakuzi i saunu. Odmah iza
njegove, na listi najskupljih je i jahta kralja šećera Miodraga
Kostića.
