Prosvetna radnica i književnica Olga Gerstner-Kapsarev, koja je već godinama u zasluženoj penziji, završava svoje sedmo književno ostvarenje koje će nositi naslov „Ukradeni životi“. Po njenim rečima, veliki deo ovih priča uspela je da napiše u Crnoj Gori.
– Uživala sam u prelepoj prirodi Boke Kotorske i polako završavala knjigu. Bila sam u Prčnju gde je i rehabilitacioni centar „Vrmac“, predviđen za lečenje reumatskih bolesti, astme, srčanih oboljenja i alergija. Pored predivne prirode i mora osećala sam se mnogo prijatnije nego u austrijskim banjama, pa će zato i moja knjiga brže ugledati svetlost dana – priča Olga Gerstner-Kapsarev.
Kad je reč o novoj knjizi autorka kaže da već sam naslov govori da će se u njoj naći autentične ispovesti naših ljudi rasejanih po belom svetu. „Ukradeni životi“ je knjiga sastavljena iz tri dela. U prvom delu su istinite životne priče. U drugom delu će biti priče o slučajnostima koje je, kako kaže, proganja već godinama. U trećem delu će se naći priče pod naslovom „Nešto sasvim lično“.
– Ovog puta ću, uz pomoć mog sina Bogdana, uz knjigu izdati i CD na kome će se naći moje priče za sve naše ljude koji sede satima po kolima i kojima je potrebna neka razonoda – objašnjava autorka. – Pisanje je za mene vrsta zabave i bežanja iz stvarnosti. U mojim pričama ima humora, mnogo sarkazma i satire.
Sreća sa izdavačem
Po rečima Olge Kapsarev, uvek po završetku knjige nastaje „jurnjava“ i potraga za izdavačem.
– Ovog puta imala sam sreću da na jednom sastanku Udruženja privrednika u Beču, čiji sam počasni član, upoznam gospodina Rafailovića koji se profesionalno bavi štampanjem i veb-dizajnom i koji mi je još tada obećao da će mi štampati sledeću knjigu – dodaje ona.
Naša sagovornica će se uskoro naći u Beogradu jer će se od 6. do 10. septembra u Udruženju književnika sresti pisci iz čitave dijaspore. Olga Kapsarev je u Beč došla 1982. kao predavač na dopunskoj nastavi namenjenoj deci naših radnika na privremenom radu u inostranstvu.
– To je bila jako dobra organizacija naše dopunske škole koju su plaćali Austrijanci, a učitelje su birali naši ljudi. Bilo nas je tada 55 učitelja, nastavnika i profesora maternjeg jezika iz Makedonije, Slovenije, Hrvatske… Bilo je sjajno organizovano.
Osam godina je Olga radila na dopunskoj nastavi, a onda su se desili ratovi, pa su tadašnje jugoslovenske vlasti ukinule mesto savetnika za školstvo u ambasadi nakon čega su Austrijanci ukinuli dopunsku školu.
– To je bila savršena stvar utoliko pre što naša država nije imala nikakve troškove. Bilo je od velike koristi za našu decu jer su učila ćirilicu, pravilni govor, obogaćivali smo im rečnik, razgovarali sa njima i bili njihovo rame za plakanje – kaže našasaogvornica žaleći što danas od toga nije ostalo baš ništa.
Slika: Olga Kapsarev
