Komesar za proširenje Evropske unije zatražio je od vlasti u Srbiji i Crnoj Gori da u najkraćem roku demontiraju svoje tajne službe.
Prema pisanju beogradske štampe, on je ovo predočio zvaničnicima državne zajednice nakon što je obelodanio da EU prekida pregovore o priduživanju SCG.
Prema mišljenju komesara EU, upravo tajne službe su jedini krivac zašto general Ratko Mladić nije uhapšen do kraja aprila, kako je to zvaničnicima Evrope obećao premijer Vojislav Koštunica.
Beogradski mediji tvrde da je stav Evrope da zbog neispunjenja ove haške obaveze treba rasformisati sve službe u zemlji i umesto njih formirati potpuno nove. Sve bi se to učinilo prema „češkom modelu“.
češki model
„češki model“ u transformaciji tajnih službi je zapravo polazak „od nule“. Početkom devedesetih u ovoj državi je u samo mesec dana rasformirana Služba državne bezbednosti sa oko 17.000 zaposlenih.
Zainteresovanima je omogućen odlazak s otpremninom, a drugima da ponovo konkurišu. O tome ko će biti primljen ponovo na posao odlučivala je nezavisna komisija.
Za „češki model“ u više navrata se zalagao Srpski pokret obnove. Taj predlog, međutim, nikada nije prihvaćen, jer je ocenjeno da je reč o neprihvatljivom modelu reforme za naše uslove.
Iako većina domaćih analitičara sumnja u istinitost ovakvog zahteva, svi se slažu da su promene neophodne jer su naše tajne službe doživele najmanje promena, posebno u onom delu demokratske kontrole.
– Prava transformacija tajnih službi bila je moguća 5. oktobra 2000, a sada je to jako teško. Jednostavno, u Srbiji ne postoji politička snaga koji bi učinila takvu vrstu reforme – tvrdi vojno-politički analitičar LJubodrag Stojadinović.
U Srbiji i Crnoj Gori postoji ukupno šest službi koje se bave pitanjima nacionalne bezbednosti. Na saveznom nivou, u okviru Vojske to su Vojno-bezbednosna agencija (VBA) i bivša kontraobaveštajna služba, a sada Vojno-obaveštajna agencija (VOA).
U okviru Ministarstva spoljnih poslova deluju Služba za informisanje i dokumentaciju, nešto nalik američkoj CIA i Služba bezbednosti zadužena za unutrašnju kontrolu i bezbednost.
Bez političke volje – ništa
Zoran Dragišić, profesor Fakulteta civilne odbrane u Beogradu, upozorava da je za demontažu tajnih službi ključni uslov politička volja i dodaje da je zbog toga veoma skeptičan kada je reč o budućem izgledu službi bezbednosti u našoj zemlji.
– Imamo mnogo problema sa aktuelnom političkom elitom. Najprljaviji delovi tih službi tesno sarađuju sa političarima. To je najveći problem sa kojim se kao društvo suočavamo – naglašava Zoran Dragišić.
Na kraju, sem srpske BIA, tu je i Agencija za državnu bezbednost Crne Gore.
Znači, državna zajednica je prema broju tih službi veoma spremna na odbranu od sveke vrste iznenađenja, ali, barem na papiru, spremna da ispuni i zadatak kao što je lociranje i hapšenje haških begunaca koji su na njenoj teritoriji. To se ipak ne događa. Zašto?
LJubodrag Stojadinović smatra da je to zato što sve te službe više nisu u funkciji očuvanja države, već samih sebe.
Da bi se to promenilo, smatra ovaj analitičar, potrebno je primeniti ne „češki“, već srpski model promena u tajnim službama.
– To znači da odmah treba rasformirati najkonzervativnije delove službi, a zatim stvoriti praktične mogućnosti za njihovom kontrolom. Tome bi morala da prethodni javna rasprava u Skupštini Srbije, ali je pitanje kako bi se ta odluka donela kada je tamo s jedne strane dosta ljudi opčinjeno radom naših tajnih službi, a s druge, ne znamo koliko njih su saradnici tih službi – smatra Stojadinović.
Lončar: Nikad čuo
član Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar kaže da nije upoznat sa zahtevom Brisela da se rasformiraju sve državne službe bezbednosti.
– Tu informaciju sada od vas prvi put čujem – bio je kratak odogovor ministra Lončara, inače visokog finkcionera vladajuće Demokratske stranke Srbije.
Odmah posle demokratskih promena u Srbiji javnost je zahtevala i demontažu tajnih službi. Međutim, od svega, sem nekih kozmetičkih i kadrovskih promena, nije bilo ništa. Državna bezbednost i VBA su samo promenile ime, a doneti zakon kojim je omogućena civilna kontrola zapravo nikada nije profunkcionisao.
Zbog toga je i Oli Ren, saopštavajući odluku da EU prekida razgovore o pridruživanju SCG, na konferenciji za novinare tog dana saopštio:
– Srbija mora dokazati da niko tamo nije iznad zakona i osigurati demokratski nadzor vojske i policije.
Mirčić: BIA u službi CIA
Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost Milorad Mirčić (SRS) smatra da su svi pritisci iz Brisela na vlasti u Beogradu usmereni u cilju da se što pre obezbedi nezavisnost Kosova i Metohije.
– češki model koji Evropa predlaže kroz usta Olija Rena pokazao se kao uspešan metod za razbijanje jedne države. Loša iskustva iz češke niko u svetu ne želi da primeni – kaže Mirčić. On dodaje da je najveća zamerka direktoru BIA Radetu Bulatoviću to što nije na vreme otpustio polupismene i poluobučene ljude koji su posle 5. oktobra 2000. godine ušli u Državnu bezbednost i rasturili službu.
– DB je bila među prvim službama Evrope zahvaljujući opremljenosti i iskustvu tokom ratnih dejstava, ali danas ta agencija služi kao servis jednoj CIA. Od jedne ugledne agencije srpska služba postala je servis američkim i britanskim obaveštajcima.
