Šta reci o zemlji koju bi, ako bi im se ukazala prilika, napustio svaki drugi mlad covek izmedu 16 i 25 godina.
Zovu ih „deca rata“ ili „deca katastrofe“: doživeli su ratove, sankcije, izolaciju iz svih medunarodnih institucija, rat sa najvecom silom na svetu, živeli su vec u dve razlicite države, sad su državljani trece, možda su zapamtili tri predsednika Republike Srbije:
jedan je otet i nestao, druga dvojica su u zatvoru, optužena za ratne zlocine…
Više od polovine tih mladih ljudi nisu nikada putovali u inostranstvo, nisu videli more, nisu krocili ni u susedne zemlje…
Ovaj sumorni ram za sliku omladine Srbije skicirali su sociolog Srecko Mihailovic i profesor dr Dragan Popadic, rukovodioci istraživanja „Omladina Srbije pred izazovima buducnosti“.
Na pitanje: „Kako si?“ danas mladi odgovaraju: „Nije loše, bice bolje…“
Ovo je najsažetiji prikaz velikog grupnog portreta mladih Srbije (pogledati okvir „Licna karta“).
Ova generacija je u vreme ispitivanja (prolece 2002) imala izmedu 15 i 25 godina. Najstariji su u vreme ratova i raspada Jugoslavije išli još u osnovnu školu, najmladi su bili cetvorogodišnjaci: godine njihovog detinjstva i mladosti neki su zvali „godinama raspleta“, vecina „najgorim godinama našeg života“.
„Cak i najmladi ispitanici doživeli su pet ratova… Ovo isticem da bi se bolje razumeo specifican kontekst u kojem su mladi odrastali i koji je bitno odredio nacin na koji oni shvataju svet oko sebe i svoje mesto u njemu“, kaže sociolog Srecko Mihailovic.
„Mladi su otporna i žilava populacija: sve nedace koje su doživeli nisu, srecom, ostavile trajan, dublji trag na njihovo videnje buducnosti“, ocenjuje profesor dr Dragan Popadic.
Generalno, mladi su zadovoljni svojim životom, mada bi na nekoj skali od 1 („veoma loš“) do 5 („sjajan“) to bilo 3+ (preciznije, 3,23). Vecina misli da njihovi vršnjaci u zapadnoj Evropi žive znatno bolje.
Mladi su ipak optimisti: vecina (39 odsto) procenjuje svoju buducnost kao „dobru“, 12 odsto kao „sjajnu“, dok 28 odsto priznaje da „ne zna“.
Najmlada generacija (15″18 godina), u celini uzev, najzadovoljnija je. Oni najpozitivnije ocenjuju svoj sadašnji život, najzadovoljniji su provodenjem slobodnog vremena, najviše ocekuju od buducnosti, najmanje razmišljaju o odlasku u inostranstvo. Sa uzrastom se povecavaju kriticnost i pesimizam: stariji, posebno nezaposleni, zabrinuti su za svoju buducnost i imaju nisko samopouzdanje, zakljucuju istraživaci.
PETAR PAN U SRBIJI: Za ovo naše podneblje karakteristican je „sindrom Petra Pana“: mladi retko žive sami, dugo ostaju u okrilju porodice, u domacinstvu sa roditeljima, bracom, sestrama. Osamostaljivanje u odnosu na roditelje je vrlo retko (tek devet odsto muškaraca od 16 do 25 godina). Istraživanje pokazuje da bi cak cetiri petine mladih želelo da živi odvojeno, samostalno, u sopstvenom stanu. Produženo detinjstvo, dugo ostajanje u kratkim pantalonama ocigledno nije plod sopstvene želje, vec iznudice. Mladi su finansijski nesamostalni, nemaju dovoljno novca za samostalan život.
Istraživaci ukazuju da je „sindrom Petra Pana“ izražen i u mediteranskim zemljama (Španiji, Italiji…).
Produžen život sa roditeljima, uz sve negativne efekte, ima i svoje dobre strane, narocito u vremenima društvenih kriza kada porodica amortizuje mnoge društvene udare. Odgovori mladica i devojaka pokazuju da su odnosi u našim porodicama topli, da mladi od roditelja dobijaju pažnju, podršku, da su spremni da novcano pomognu… Tako odgovara više od dve trecine mladih. Istovremeno, porodicni odnosi nisu posebno restriktivni: polovina ispitanika odgovara da roditelji, odnosno rodaci, skoro nikada ne odreduju pravila ponašanja.
Taj naš Petar Pan i njegova vršnjakinja kao svoj najvažniji životni cilj imaju završetak školovanja: za tri cetvrtine ispitanika to je na prvom mestu. Na dalekom drugom mestu (12 dosto) je zapošljavanje, zatim sledi rešavanje stambenog pitanja, dok je na poslednjem mestu “ formiranje porodice.
MONEY, MONEY: Kod mlade generacije na ceni su prvenstveno dobro placena, a onda zanimljiva zanimanja: na samom vrhu rang-liste najpoželjnijih zanimanja su poslovni covek / odnosno poslovna žena, na drugom mestu je preduzetnik (21 odsto), a na trecem turisticki vodic!
Slede sportista, novinar, bankar, dok sedmo, osmo i deveto mesto, sa 11 odsto glasova, dele univerzitetski profesori, državni službenici i lekari koji su nekada bili najomiljenija profesija.
„Moje kolege i ja nismo bili svesni nekih velikih društvenih promena. Ocigledno, na planu profesionalnih aspiracija vidljiva je izuzetna prevaga veoma nerealnih želja (biznismeni, bankari), kao i izrazito opadanje ugleda slobodnih profesija koje su nekada bile na velikoj društvenoj ceni: lekara, profesora, umetnika…
OTICI U BELI SVET: I pored promena koje su se dogodile u društvu, više od polovine ispitanika izjavljuje da bi napustilo zemlju kada bi im se ukazala prilika! Štaviše, jedna šestina planira odlazak u inostranstvo.
Najcešci motivi za odlazak u beli svet su viši životni standard, bolja perspektiva, sigurniji život, pa i dalje školovanje…
Istraživaci ovaj nalaz smatraju posebno zabrinjavajucim: šta reci o zemlji koju bi, ako bi im se ukazala prilika, napustio svaki drugi mlad covek izmedu 16 i 25 godina?
Srecko Mihailovic naglašava da je ovaj podatak katastrofalan za svaku zemlju. Po njemu, nije nikakva uteha što je stanje pre deset godina bilo još gore, što su tada preovladavali egzistencijalni i politicki razlozi i što je u tim „najgorim godinama našeg života“ od troje mladih dvoje želelo da ode!
Za generaciju 2002. istraživaci vezuju još jednu novinu “ evropocentricnost: 62 odsto mladih želi da ode negde u Evropu, mnogo manji broj (18 odsto) voleo bi da otputuje u Ameriku i Kanadu, slede Australija i Novi Zeland. Zanimljivo je da najviše mladih mašta o odlasku u Italiju.
I povodom ovog najnovijeg istraživanja potvrduje se potreba da se bar sagledaju dimenzije „odliva mozgova“ i uspostavi kreativna veza sa hiljadama mladih i obrazovanih u dijaspori kojima se ni broja ne zna. Da ne podsecamo da je ne tako davno bivši predsednik bivše savezne države porucivao da nam oni nisu ni potrebni…
Ocigledno, i kod mladih se davno istopila oktobarska „pozitivna energija“, dakle vera da ce se uskoro sve promeniti, nema više velikog optimizma, još je manje energicnosti i spremnosti da se podnesu teškoce. „Negativnu energiju“ (zabrinutost, strah, iznerviranost, tugu…) „emituje“ cak 56 odsto ispitanika.
Mladi nisu zainteresovani za politiku: tek cetiri odsto je u politickim strankama, deset odsto ima neke simpatije prema nekoj stranci, a cak 56 odsto izjavljuje da ih nimalo ne privlaci nijedna stranka, ili da imaju odbojan odnos prema nekoj stranci.
Odgovor na pitanje: „Uopšte uzev, da li stvari u našoj zemlji idu u dobrom ili lošem pravcu?“ pokazuje da su mladi više nezadovoljni: 36,8 smatra da zemlja ide u lošem pravcu, 29,3 odsto smatra upravo suprotno, da ide u dobrom pravcu, ali trecina tj. 33,9 odsto odgovara da ne zna.
Ta „deca rata“ pokazuju nešto izraženiju etnocentricnost nego generacija njihovih roditelja “ to je, inace, uopšte trend u Evropi.
Koji su razlozi koji su do ovoga doveli? Zašto je kod mladih izraženija distanca prema drugim narodima nego kod starijih generacija?
Istraživaci kažu da je to jedno veliko i važno pitanje sa kojim se suocavaju. Ili su možda njihovi roditelji veštiji u socijalnoj mimikriji i daju socijalno poželjnije odgovore, kako misle neki istraživaci. Ovo je ocigledno tema za neki drugi projekat.
Istraživaci isticu da su ovo samo pocetni nalazi koji zahtevaju dalja objašnjenja: neki deluju iznenadujuce, drugi protivrecno, ali svi su deo mozaika koji još ne prepoznajemo kao celinu. Srecko Mihailovic kaže da taj deo posla predstoji u velikom istraživanju omladine „Potonuti ili plivati u talasima tranzicije“, koje je vec zapoceo Centar za proucavanje alternativa. Slika ce svakako biti kompletnija: od žrtvovane generacije krajem osamdesetih i u devedesetim do generacije koja uci da pliva pocetkom ovog veka.
Dr Dragan Popadic je prilikom predstavljanja ovog istraživanja izneo jedan gotovo neverovatan i uveliko metaforican egzaktan podatak:
ogroman broj mladih u Srbiji bukvalno ne zna da pliva!
Da li ce plivati ili potonuti u vodama tranzicije?
Kao što profesor Popadic rece: mladi su otporna i žilava populacija.
Licna karta
U junu 2002. za istraživanje „Omladina Srbije pred izazovima buducnosti“ intervjuisano je 1590 mladih od 15 do 24 godine koji žive na teritoriji Srbije (bez Kosova i Metohije). Uzorak cine 33 odsto srednjoškolaca, 21 odsto zaposlenih, 20 odsto nezaposlenih, 17 odsto studenata i 7 odsto ucenika završnih razreda osnovne škole.
Istraživanje je izvedeno u saradnji Ministarstva prosvete Srbije, Centra za proucavanje alternativa i švedskog Instituta za socijalno obrazovanje PRONI. Timom istraživaca rukovodili su prof. dr Dragan Popadic, sociolog Srecko Mihailovic i Nada Bogdanovic.
Ovo empirijsko istraživanje o životu mladih u Srbiji 2002. je deo šireg regionalnog projekta koji je obuhvatio nekoliko regiona bivše Jugoslavije: Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, Hrvatsku, BiH, Republiku Srpsku i Distrikt Brcko. Cilj je da se „snimi“ položaj mlade generacije, njihova ocekivanja, interesovanja, vrednosti, da se podaci uporede i posluže za „krojenje“ što adekvatnije politike za mlade u ovih nekoliko zemalja danas obuhvacenih Paktom za stabilnost.
Uzori: sport i estrada
Ko su im uzori? Cak 41 odsto mladih odgovorilo je da nikoga ne smatra uzorom, što je mnogo viši procenat nego u ranijim istraživanjima, upozorava Mihailovic. Po njegovom mišljenju, to verovatno govori o krizi autoriteta.
Za gotovo trecinu mladih (30 odsto) uzori su licnosti sa estrade, slede licnosti iz kulture i istorije (19 odsto) i sportisti (18 odsto).
Istraživaci su zapazili još jednu radikalnu promenu, utilitarnu orijentaciju: mladi žele da se bave prvenstveno „nekim dobro placenim poslom koji ce mi doneti puno novca i potpunu materijalnu sigurnost, obezbediti bogat i udoban život“. Ovako je glasalo cak 94 odsto mladih.
Vernik sam…
Pre petnćst godina, u istraživanju radenom pocetkom 1985. na mladima u Srbiji od 15 do 27 godina, samo se 5,3 odsto izjasnilo da su religiozni. Sada je slika gotovo obrnuta: otprilike je toliki procenat mladih (8,3 odsto) koji se ne smatra vernicima i izjavljuje da se ne pridržava verskih propisa.
