Jagodnjak, Baranja. Selo je to poznato po kulenu i starim „švapskim“ kućama koje su vremenom ili srušene ili stoje napuštene. U jednoj od takvih ipak živi porodica Dragoljević. Na ulazu goste dočekuju Jovo (31) i njegova supruga Dijana (28). Iz leve sobe istrčavaju nasmejane Stana (7) i Angelina (5), a najmlađi stanovnik ove kuće je Vasilije (4) koji nije navikao na goste pa beži u zagrljaj baki po mami Kseniji Sabol (55). U desnoj sobi leži, gotovo nepomična, Stana Dragoljević (63). Sedam duša smestilo se dakle u tri skromno opremljene, ali uredne prostorije.
– Mi smo siromašna, ali srećna familija. Imali smo brojne pehove u životu. Pre par godina sam imao prvu operaciju diskus hernije, a situacija se vremenom samo pogoršavala. Prošle godine imao sam drugu operaciju leđa koja je bila jako kritična, a doktor mi je rekao da, ako želim da hodam, izbacim iz glave bilo kakav težak fizički rad. Prema medicinskoj dokumentaciji ne smem da podignem ništa teže od pet kilograma pa ne mogu da radim fizičke poslove koje sam ranije radio – počinje nam svoju priču Jovo.
Da stvar bude gora, prošle godine se razbolela i njegova majka Stana koja je doživela moždani udar, a koja je bila svojevrsni stub ove kuće. Danas leži bespomoćno, a njena medicinska dokumentacija otkriva i da izlevanje krvi u mozak nije njen jedini problem već i alergijska astma, kontuzovano rame i nadlaktica te gotovo kompletna oduzetost desne strane tela što je čini osobom sa stopostotnim invaliditetom.
– Izvinite, jako mi je krivo što nemamo čim da vas ponudimo, nismo već godinama imali svinjokolju – govori nepomična žena iz kreveta, a mi je uveravamo da nismo zbog toga došli već zbog želje da njihova priča izađe u javnost.
Pratile ih brojne nesreće
Bolesti Jove i Stane nisu jedine nesreće koju su ovu familiju zadesile. I Jovo i njegova supruga Dijana ostali su tragičnim slučajevima bez očeva. Jovin je otac radio u šumariji gde je doživeo nesreću, a Dijanin otac je poginuo 1992. godine kada je ona imala samo devet meseci. Ona i majka živele su u Belom Manastiru gde su devedesetih godina od tadašnjih vlasti dobile stan koji je bio u tuđem vlasništvu. Ksenija je radila u Opštini, a kasnije i u Gradu Belom Manastiru gde je pre petnaestak godina dobila otkaz, a 2010. godine stigao je i nalog da se iseli i iz stana pa su ona i Dijana završile na ulici. Jovo i njegova tada još radno sposobna majka Stana primili su ih obe u svoju trošnu kuću.
– Samo su jednog proleća došli i deložirali nas. Morali smo u kutije spakovati naše stvari i nismo imali kuda. Tada sam završavala četvrti razred srednje škole i još uvek nisam bila u braku sa Jovom, ali su nas on i svekrva oberučke prihvatili da dođemo ovde da živimo. Majka je dobila puno obećanja, ali je na kraju ipak postala socijalni slučaj bez krova nad glavom – priča Dijana.
I dok Jovo ne može da se zaposli, najviše zbog svog zdravstvenog stanja, Dijana ima problem jer na selu nema nikakvih drugih mogućnosti za zaposlenje. Obaveze prema deci, od kojih je najstarija Stana upravo krenula u prvi razred, kao i obaveze prema nepokretnoj majci i svekrvi, sprečavaju ih i da, poput većine drugih mladih porodica koje su otišle i još uvek odlaze, bolji život potraže u inostranstvu. Zbog svih tih okolnosti, Dragoljevići se nalaze u začaranom krugu u kojem im je jedini izvor prihoda dečiji doplatak i socijalna pomoć.
Život sa miševima, bez vode, kupatila, frižidera…
Budžet ovih ljudi uglavnom ode na hranu, lekove i režije kao i na za sada jedinu školarku. Zbog svega toga nisu u mogućnosti da ulože u kuću koja je stara sigurno daleko više od sto godina. Kroz zemljane podove prekrivene tepisonima, kao i kroz čerpić na zidovima nezaustavljivo prolaze miševi i ulaze im u kuću. Frižider se odavno pokvario pa sada stoji samo kao ukras u jednoj od soba. U staroj „nabijači“ nema ni vode, a Dragoljevići o kupatilu ne mogu za sada ni da sanjaju. Vodu donose od komšinice, a kupanje ili pranje posuđa, koji su u većini drugih domaćinstava normalna i rutinska stvar, ovde su puno teže izvodljivi.
– Nemam mogućnosti da uvedem vodu. Tu je priključak, ali nemam para za majstore. Nemamo ni veš mašinu, već žena sve pere na ruke. Komšinica je jako dobra žena i daje nam vodu kad god nam treba. Kad decu kupamo, a i kad se sami peremo, stavimo vodu u lonac i zagrejemo na šporetu, a kasnije u lavore i plastične kadice. Snalazimo se kako znamo i umemo jer ne želimo da dozvolimo da deca budu neuredna – priča Jovo.
Sveštenik prepoznao da trebaju pomoć
Jovo je na početku razgovora naglasio kako su oni „siromašna, ali srećna familija“, a to je prava istina ako se uzme u obzir da on i njegova supruga imaju troje male, ali srećne i zdrave dece što je prava retkost u današnje vreme i u malim sredinama kakva je Jagodnjak. Upravo iz tih razloga jagodnjački paroh Slobodan Majkić odlučio je da pokrene malu humanitarnu akciju kako bi se ovoj porodici bar na neki način pomoglo.
– Video sam da se nalaze u jednoj teškoj životnoj situaciji. Oni su dobri ljudi i dobri vernici, a vidimo i da imaju potomstvo. Nama je cilj da naše mlade porodice ostanu ovde da žive, da im deca imaju normalne uslove za život i da sutra i ta njihova deca ostanu na ovim prostorima. Drago nam je da su se oni odvažili da imaju decu uprkos svim nedaćama kroz koje su prošli ili prolaze i smatramo da im treba pomoći koliko god je moguće uz pomoć dobrih ljudi – priča otac Slobodan koji je na čelu ove parohije 21 godinu.
Želju oca Slobodana da pomogne porodici Dragoljević prepoznao je Bogdan Pantić iz Beograda koji je uz pomoć ličnih kontakata pokrenuo manje grupe ljudi iz Vukovara, Dalja, Novog Sada, Beograda, kao i članove Omladinske mreže Srba u Hrvatskoj. Vrlo brzo prikupljeno je nešto više od 1.800 evra što će biti dovoljno za nove prozore na kući pa će Jovi i njegovoj porodici ova zima biti bar malo toplija.
Bogdan i članovi Omladinske mreže posetili su 12. novembra zajedno s nama kuću Dragoljevića gde su izvođaču radova, vlasniku osječke firme Presing koja već radi na obnovi jedne i izgradnji druge pravoslavne crkve u Jagodnjaku, predali ova sakupljena sredstva.
Ovih dana stižu prozori, a sa akcijama treba nastaviti
Vlasnik firme, koji je i sam poreklom Baranjac, obećao je novu stolariju u roku od deset dana, a jedan od inicijatora ove akcije Bogdan Pantić nada se da se na tome neće stati kada je u pitanju pomoć ovim ljudima.
– Ovo je samo početak i apel da se i drugi uključe da probamo da u budućnosti sredimo i kupatilo i te zemljane podove. Videćemo kakav će biti odziv ljudi, ali se nadam da ćemo uspeti u našoj nameri. Naš motiv je da pomognemo ovoj porodici da stane na noge, pokrene svoj život na bolje i da im u jednoj teškoj situaciji omogućimo da žive „kao sav normalan svet“ i da u 21. veku imaju sve ono što se podrazumeva kao normalno – rekao nam je Bogdan koji inače radi u ruskoj novinskoj agenciji Sputnjik Srbija.
Ne treba im puno
Za sreću ne treba puno, već jako malo. Potvrđuju nam to i Jovo i Dijana, presrećni zbog činjenice da će ovih dana dobiti nove prozore.
– Svim dobrim ljudima puno hvala. Drago mi je što se uvek nađe neka dobra duša da priskoči u pomoć kad nam je potrebno. Jedan od takvih ljudi je i naš otac Slobodan koji nam je rekao da mu se obratimo kad god nešto trebamo. Ne tražim i ne očekujem puno. Srećan sam što imam decu i najbitnije je da su moja deca zdrava. Bitno je da oni imaju sve što mi je potrebno, a mi stariji ćemo se snaći kao što smo se i do sada snalazili – govori Jovo.
– Drago mi je i srećna sam danas. Pomalo mi je i neugodno, ali mi je u drugu ruku jako drago što su nas svi ovi ljudi posetili i posvetili nam pažnju. Neizmerno sam zahvalna na ovoj pomoći i svim dobrim ljudima se od srca zahvaljujem – dodaje Dijana dok nas ona i suprug ispraćaju na tremu „švapske kuće“.
Zajedno s njima na dvorištu je i sivo muško mače koje skakuće po blatu. Jovo ga je doneo sa ulice jer Stana, Angelina i Vaso vole mačke u toj boji. Sasvim je izvesno da je mače na ulicu izbacio neko ko u životu ima puno više od onoga što imaju Dragoljevići, ali tako do obično biva u životu pa će oni koji imaju malo, to svoje malo puno lakše podeliti sa drugima.
The post Oni koji imaju malo navikli su da dele appeared first on srbi hr.
