Ubrzo se 19 lovaca sa jugoslovenskom trobojkom ustremilo prema Inđiji da bi tu presreli neprijateljske eskadrile i preprečili im put prema glavnom gradu.
Milutin Grozdanović je docnije o tome svedočio:
– Presreli smo Nemce pred Beogradom i odmah napali desnu formaciju, koja je bila u rastresitijem poretku. Sa nadvišenjem od oko hiljadu metara bili smo u povoljnoj poziciji za napad. Svaki pilot je izabrao sebi cilj i napad je započeo. Uhvatio sam na nišan jednog „hajnkela“. Opalio sam prvo iz topa. Potom iz mitraljeza. Izbliza. Slično su reagovali i ostali piloti. Pošto smo istrošili svu municiju, vraćali smo se na svoj aerodrom.
Nisu piloti sa zemunskog i krušedolskog aerodroma, čije su obe grupe pripadale Šestom puku, ni stigli čestito da predahnu, a nekmoli da pogledaju i poprave oštećenja na avionima, a već oko deset sati naleteo je novi talas neprijateljskih aviona.
U ponovljenom napadu prvi je sa zemunskog aerodroma poleteo narednik-vodnik Karlo Štrbenk. Već u prvom okršaju silovito je ustremio i oborio jednu „štuku“. U sledećem jurišu na neprijateljski „junkers“ junački je poginuo.
Akcije bombardera
U prvim naletima neprijatelja i u prvim borbama s neprijateljskim bombarderima najveći teret podnela je jugoslovenska lovačka avijacija. Međutim, ni jugoslovenska bombarderska avijacija nije sedela skrštenih ruku.
Naša bombarderska avijacija je već prvog dana rata napala nemačke aerodrome, železnički saobraćaj i oklopne motorizovane kolone neprijatelja u rejonu Sofije, Radomira i ćustendila u Bugarskoj, zatim na pravcu ćustendil – Kriva Palanka, potom Temišvar i Arad u Rumuniji, onda vojne objekte kod Beča i Graca, kao i rejon Skadra u Albaniji.
Ugledavši vazdušnu bitku nad Beogradom, dok je patrolirao, kapetan Živica Mitrović iz 31. grupe Drugog lovačkog puka stuštio se kao vihor, iako sam i nepozvan. Sa svojim pratiocem Bojovićem ušao je u borbu jedini iz čitavog Drugog puka. Ubrzo je ostao bez pratioca. Borio se junački. Oborio je tri neprijateljska aviona pre nego što je poginuo. Zato ovaj jedinstveni podvig izuzetnog pilota, koji je decenijama bio nepoznat, zaslužuje posebno poglavlje na osnovu autentičnih svedočenja očevidaca i njegovih ratnih drugova.
Sa aerodroma kod Krušedola upustila su se u ovaj drugi okršaj protiv neprijatelja devetorica pilota. Bilo je pucnjave, jurišanja po nebu, ali ozbiljnijih oštećenja aviona ni žrtava nije bilo.
Oko 16 časova usledio je verovatno jedan od najžešćih nemačkih vazdušnih napada. Bio je to treći talas. Napali su sa više od 80 bombardera „hajnkela“ i „junkersa“ u pratnji lovaca.
Sa zemunskog aerodroma poletelo im je u susret samo šest lovaca, jer je posle teških borbi još toliko aviona preteklo spremnih za borbu. Piloti krušedolske grupe, njih desetak, okupili su se na nebu iznad Inđije da tu presretnu napadače.
Jedan deo neprijateljske formacije napao je poručnik Bojan Presečnik sa svojim pratiocem narednikom Milutinom Petrovim. Začas su ih skovitlali mnogobrojniji neprijateljski lovci. Ali, naš lovački par im se odvažno odupirao. Iz izrešetanog i zapaljenog aviona Presečnik je uspeo da iskoči i da se padobranom spusti na zemlju.
Nedaleko od Pančeva vodio je svoju odsudnu bitku poručnik Dobrica Novaković. Braneći Beograd sve dok mu nije ponestalo municije pao je u svom zapaljenom avionu nedaleko od Pančeva.
Na nebu traje bitka između odvažnih branilaca i neuporedivo brojnijih letelica napadača. Poručnik Kolarov kidiše na jedan „junkers“. Žilavo ga saleće. Odvaja ga iz poretka i zadaje mu završni udarac. Hrabro juriša i poručnik Jovan Kapešić. Jugoslovenskim braniocima nije nedostajalo srčanosti, ali su se njihovi redovi sve više povijali pred mnogostruko nadmoćnijim fašističkim eskadrilama. Sve više ih se probijalo prema glavnom cilju napada, prema Beogradu.
