Pošto su se oslobodili tovara bombi, jugoslovenski vazduhoplovci su u niskom letu nastavili da izviđaju teren. Utom ih je otkrila nemačka protivvazdušna odbrana. Jedan avion je oboren odmah iznad Arada. U njemu su poginuli pilot, vojno-tehnički činovnik Obrad Milićević, izviđač potporučnik Sreten Glišić i strelac Krsto đukić.
U međuvremenu su uzleteli i nemački lovci. čim su sustigli avion sa našom trobojkom, osuli su po njemu vatru. Nastala je neravnopravna borba. U zapaljenom avionu našli su smrt kapetan Borivoje Milovanović, izviđač Mihajlo Kusovac i narednik-strelac Dragoljub Nikodijević.
Neprijateljski lovci nisu se time zadovoljili, niti su se zaustavili. Ulazili su sve dublje na našu teritoriju. Kod Šajkaša su nabasali na jedan naš „blenhajm“. U njemu su bili pilot Todor Radović, niži vazduhoplovno-tehnički činovnik, izviđač Slavko Zelenika, dok je za mitraljezom bio strelac Blagoje Bakić, narednik-vodnik.
Posredna odbrana
Sve akcije jugoslovenske bombarderske avijacije imale su za cilj da se neprijatelj tuče na njegovoj teritoriji kako bi se usporavali i osujećivali njegovi napadi na našu zemlju, od kojih su oni najsnažniji išli prema Beogradu. Zato je i to, samo posredno, bila odbrana naše prestonice. Suštinski, međutim, skromnim snagama nije se mogao postići značajniji efekat.
Kod ušća Tise u Dunav sustigli su ih nemački lovci. Nastala je žestoka borba. Jugoslovenski vazduhoplovci nisu se dali. Mitraljezac Bakić tukao je pravo u glavu lovce s kukastim krstovima. čim mu je jedan samo za momenat pokazao rebra, Bakićev rafal ih je presekao. Smrt su našli nemački vazduhoplovci Hojnverner Hojvirt i Kurt Reše, koji su docnije sahranjeni na groblju u Šajkašu.
Borba je trajala gotovo pola sata. Najzad je lovac upao u rep sporijem „blenhajmu“. Nije mu bilo spasa. Pao je nedaleko od pruge kod Šajkaša.
Hrabre jugoslovenske vazduhoplovce sutradan su pronašli seljani i sahranili ih pored crkve u selu Šajkašu. U pilotskoj bluzi Slavka Zelenike pronašli su pismo koje nije stigao da pošalje svojoj verenici…
Jedino je četvrti avion potporučnika Jovana Petrovića uspeo da se vrati posle izvršenog zadatka.
Sve četiri posade bile su odabrane kockom. Svi letači su želeli da budu izabranici koji će poći na zadatak. Svaki vazduhoplovac je hteo da baš on osveti svoju prestonicu, Beograd, i uzvrati neprijatelju za silna stradanja već prvog dana rata. Niko od odabranih, na koje je pala kocka, nije ni pomišljao da u napadu na neprijateljske položaje usred bela dana, bez lovačke pratnje i pomoći, nema gotovo nikakvih izgleda za povratak…
As među pilotima
Podvig asa među avijatičarima i junaka šestoaprilske odbrane Beograda, kapetana Živice Mitrovića, ostao je decenijama gotovo nepoznat, na isti možda tragičan način, kao što je nad njegovim grobom, godinama posle junačke pogibije, stajalo tuđe ime. Ipak danas se
zna istina.
I Prvi bombarderski puk bio je tog šestoaprilskog jutra na zadatku. Pod komandom pukovnika Ferde Gradišnika nalazile su se dve grupe: 61. na aerodromu Davidovac kod Paraćina i 62. na aerodromu kod Bijeljine. Grupa iz Davidovca napala je nemačke trupe koje su prodirale prema Krivoj Palanci, dok je grupa iz Bijeljine zasula bombama nemačke kolone koje su nadirale iz Rumunije prema Beloj Crkvi. I jedna i druga vazduhoplovna grupa uspešno su izvršile zadatak. Gubitaka nisu imale.
