Pred gledalištem koje je uživalo u raznovrsnoj muzici, scenskoj igri, pesmama na različitim jezicima narodnosti koje žive u Mađarskoj, u veseloj i prijateljskoj atmosferi, predstavili su se glumci različitih narodnosnih pozorišta koja stvaraju na tlu Mađarske. Voditeljski par činili su: poznati mađarski glumac i stalni saradnik Srpskog pozorišta u Mađarskoj Peter Benke i glumica Aleksandra Holcinger.
„Pored srpskog teatra, od 20. do 27. marta, predstavili su se Jermeni, Grci, Nemci, Bugari, Hrvati, Slovaci, Poljaci i Romi, koji su nam i na otvaranju prikazali deo svoje bogate narodnosne tradicije. U danima festivala ljubitelji pozorišta mogli su da programe prate u dve sale Nacionalnog pozorišta, kao i na sceni našeg teatra u Nađmeze ulici“, kaže Milan Rus, direktor Srpskog pozorišta u Mađarskoj, koje je glavni organizator Festivala narodnosnih pozorišta Jelenlét u saradnji sa Mađarskim manjinskim teatarskim društvom.
Ljubomir Aleksov, na čiju je inicijativu ponovo obnovljen ovaj festival, nije krio zadovoljstvo što je Srpsko pozorište upravo glavni organizator i nosilac programa, a podsetio je i na istoriju nastanka teatra upravo na ovim prostorima:
„Prva pozorišna predstava na srpskom jeziku izvedena je upravo u peštanskoj Rondeli, početkom 19. veka. Joakim Vujić, koji se smatra ocem srpskog pozorišta, rođen je na ovim prostorima, u Baji. Zahvaljujući njemu i njegovoj putujućoj pozorišnoj družini, danas možemo da govorimo o korenima srpskog teatra, dubokim više od dva veka. Čuvar i nastavljač te tradicije danas je Srpsko pozorište u Mađarskoj, koje ove godine slavi četvrt veka postojanja“, istakao je Aleksov.
Aleksov je naglasio da su upravo narodnosna pozorišta u Mađarskoj mesta na kojima se čuva kulturni nacionalni identitet manjinskih zajednica, a pre svega njihov jezik. U daljem obrćanju on je podsetio da je, pored pisaca i književnih dela koja nastaju na maternjim jezicima pripadnika narodnosti, pozorište jedan od dva najvažnija stuba na kojima počiva nacionalni identitet svakog naroda. Književnost i pozorište su jedine koje se zasnivaju na jeziku jednog naroda i bez aktivnih stvaralaca na maternjem jeziku, bilo da je reč o pozorišnim predstavama ili književnim delima, naš identitet bi počeo da bledi i na kraju bi se neminovno izgubio. Upravo ova činjenica govori o tome da je jezik osnova kulturnog i nacionalnog identiteta svakog naroda.
„Siguran sam da će ovaj festival zainteresovati ne samo pripadnike narodnosti u Mađarskoj, već sve istinske ljubitelje teatra. Jer, bez obzira na jezik na kome se izvode pozorišne predstave, magija teatra, snaga i simbolika scenskog izraza, upravo su tačke spajanja zaljubljenika u umetnost, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost“, rekao je Aleksov.
Pozdravljajući sve učesnike i sve prisutne, festival je svečano otovorio Rihard Tirči, šef glavnog odeljenja Ministarstva za ljudske resurse, koje je podržalo održavanje održavanjeg ovogodišnjeg Jelenlét-a. Upravo ovaj festival na najbolji način svedoči ne samo o prisutnosti, već i o bogatstvu kultura narodnosti koje žive na tlu Mađarske.
Publika je uživala uz Varadinskog bana u kazivanju Milan Rus, divnim melodijama poput one Tancuj, tancuj, u izvođenju Jose Matorica, dalmatinskim melodijama Ratka Kraljevića, ciganskim pesmama Judit Jonaš, nastupu ansambla predstave Čorba, delovima mađarskih opereta u izvođenju Stipa Đurića, muzičkoj pratnji na klavijaturama Mirka Miloševića, violini Ištvana Mikoa, udaraljkama Branimira Đorđeva, nastupu Hora Sveti Serafim Sarovski iz Zrenjanina i mnogim drugim učesnicima koji su se nizali na sceni.
U finalnoj numeri, koja predstavlja narodnosnu muzičku fantaziju, pojavili su se svi učesnici i otpevali mađarsku narodnu pesmu Virágom, virágom, stopivši se na kraju sa zvucima dobro poznate Ode radosti.
Predstavom Sentandrejsko jevanđelje, koja je održana 25. marta u Nacionalnom pozorištu, Srpsko pozorište u Mađarskoj obeležilo je veliki jubilej – 25 godina postojanja i neprekidnog rada na očuvanju srpske kulture, jezika i identiteta na ovim prostorima. Na festivalu je, pored brojnih predstava ostalih narodnosnih teatara, prikazana i predstava Srpske škole Nikola Tesla pod nazivom Sudbine u magli, nastala po motivima knjige Dragomira Dujmova, kao i predstava Čorba, u kojoj se govori na pet jezika, i u kojoj je nastupila i Zorica Jurković, glumica Srpskog pozorišta u Mađarskoj.
Čitav tim Srpskog pozorišta radio je na pripremi i realizaciji festivala, a o svim detaljima brinuli su i: Tibor Pragai, Noemi Borbej, Katarina Pavlović Bači i Gabrijela Kiš.
U publici je bio i Goran Karagić sa suprugom, koji kaže da bi voleo da češće ima priliku da pogleda predstave u Nacionalnom pozorištu.
„Prija mi da sam večeras u publici i da događanja na sceni pratim iz ovog ugla, nemam uvek za to priliku. Učestvovaću u predstavi Sentandrejsko jevanđelje kao glumac, ali večeras sam samo gledalac i verujem da ću uživati u natupima kolega“, rekao je Goran, koga rado gledamo kao Arhangela Gavrila, i družimo kada glumci Srpskog pozorišta nastupaju u Lovri, gde se takođe nalazi njihova scena.
Tokom nedelju dana festivala, posetioci su imali priliku da prate bogat pozorišni program i uživaju i u predstavama bugarskog, grčkog, hrvatskog, slovačkog, romskog, nemačkog i jermenskog pozorišta. Na scenama su se smenjivali različiti jezici, bogato muzičko nasleđe, talentovani glumci, pevači i igrači, ali su reči poznatog mađarskog glumca Petera Benkea sa početka festivala, da „ono što je dobro, dobro je na bilo kom jeziku“, ostale upamćene kao svojevrsni moto ovogodišnjeg praznika narodnosne pozorišne umetnosti Jelenlét 2018.
Razgovori sa učesnicima…
Milan Rus: „Imali smo mnogo posla da bi sve bilo kako treba. Festival je upravo počeo i jako sam srećan kada smo svi ovako zajedno. Ovo je bogatstvo boja, kulture i tradicije svih narodnosti u Mađarskoj koje se spaja u jednom velikom srcu. Zahvalni smo i pozorištu pod čijim krovom smo i večeras igrali, Atili Vidnjanskom, upravniku, a posebno Ljubomiru Aleksovu, predstavniku Srba u Mađarskom parlamentu, koji je zajedno sa Laslom Balogom, ministrom za ljudske resurse, predložio da se ovakav festival održi. Ministar Balog je istakao da je jako važno da se ovakvi festivali održavaju.
Sredstva za festival su obezbeđena iz fonda Ministarstva za kulturu Mađarske i od EMET-a. Veliko finale našeg večerašnjeg otvaranja pod nazivom Nemzetiségi Népdalfantázia osmislio je, zajedno sa mnom, vrsni i poznati umetnik Ištvan Miko, naš prijatelj i dugogodišnji saradnik. Ovom šarenom paletom narodnih pesama svih narodnosti želeli smo da pokažemo bogatstvo različitih kultura koje doprinose i obogaćuju ovaj prostor na kojem svi živimo.- rekao nam je direktor Srpskog pozorišta u Mađarskoj, glumac i reditelj, spiritus movens našeg teatra, Milan Rus, koji je neumorno radio na organizaciji i pripremi čitavog festivala, brinuo o svakom detalju i svakom učesniku, publici, medijima i gostima, a zatim i odsvirao i otpevao najveći deo celovečernjeg programa. Za sav trud ljubav koju je delio sa svim učesnicima, na sceni je od čitavog ansambla sačinjenog od predstavnika svih narodnosnih pozorišta, dobio iskrene reči zahvalnosti i jednu crvenu ružu, koje je svakako svim srcem zaslužio“.
Zorica Jurković: „Veoma se radujem ovom festivalu. Evo, počeli smo, a mene očekuje i predstava sa gimnazijalcima Sudbine u magli, kao i moja uloga bludnice u Sentandrejskom jevanđelju. Na gala večeri smo izveli neke inserte iz predstave „Čorba“, koju ćemo takođe odigrati na festivalu. Imala sam odličnu saradnju sa koleginicama i rediteljem, i uključila se u jednu nepoznatu ekipu. Prvi put sam u jednoj velikoj predstavi glumila na mađarskom, do sada sam bila glumica na srpskom jeziku, izuzev nekih manjih deonica sa Srpskim pozorištem. Velika je odgovornost, na festivalu učestvujem u tri predstave i na dva jezika; probe su se takođe odvijale paraleleno i trebalo je sve postići“, rekla je Zorica Jurković odmah po silasku sa scene i mada pomalo zadihana, strpljivo odgovara na pitanja novinara, ne skidajući osmeh sa lica. Porodičnu, ali i profesionalnu podršku iz publike zasigurno je imala od sina Marka Embera, koji je došao da pogleda gala priredbu.
Josip Matoric: „Nije baš lako bilo naučiti sve tektove pesama na različitim jezicima. Sa nekima smo se i mučili, malo se i pomagali papirima, ali smo svi zajedno uživali na sceni, što je nadam se, i publika prepoznala. Neke pesme su nas jednostavno ponele, pa su i reči dolazile same od sebe. Veoma sam zadovoljan večerašnjim nastupom, ogromna je želja svih učesnika bila da uradimo nešto zajedno i ubeđen sam da smo u tome i uspeli – ispričao nam je Joso dok je još uvek pevušio melodije koje su mu jednostavno još uvek bile „u ušima“, a i mi zajedno sa njim, čestitajući njemu i svima ostalima na ogromnom uspehu“.
Mirko Milošević: „Priključio sam se ansamblu tek dan-dva pred ovog otvaranje, pa sam morao da „uskočim“ u ono što je ansambl već uvežbavao danima i nedeljama. Ipak, sa Srpskim pozorištem sarađujem već dovoljno dugo, odlično se poznajemo, radimo i predstavu „Avala ekspres“ zajedno, pa mi nije bilo teško da program zapamtim i da ga svi zajedno izvedemo na sceni na najbolji mogući način – saznajemo od ovog uspešnog, ali tihog momka koji kada sedne za svoje klavijature postaje suvereni vladar zvuka i ritma, i uvek nas obraduje svojim pojavljivanjem na sceni. Uz želju da ga češće viđamo, želimo mu svakako, mnogo uspeha u daljem profesionalno radu u svim muzičkim žanrovima koje podjednako dobro izvodi“.
Ratko Kraljević: „Drago mi je da sam svedok ovog velikog jubileja Srspkog pozorišta i da evo, i ovim programom, delim sa Milanom Rusom i svim kolegama to slavlje. Učestvovao sam tokom prethodnih godina u mnogim predstavama i to mi je bilo veliko zadovoljstvo. Večeras sam pevao sve refrene, pomagao izvođačima, priključivao se horu, a nekoliko likova tumačim i u Sentandrejskom jevanđelju“, istakao je Kraljević, koji kada uzme mikrofon u ruke i zapeva na sceni jednostavno postaje neko sasvim drugi i uvek nas podseti na zlatno doba jugoslovenskih festivala, dobrih nota i hitova koji se pamte.
Branimir Đorđev: „Radili smo naporno više meseci da se usklade svi teatri, izvođači, probe. Bilo je mnogo posla, i sada je festival otvoren! Imali smo veliku pomoć i podršku Saveza narodnosnih teatara na pripremama i organizaciji ovog festivala. Uživao sam večeras na sceni i mislim da je i publika uživala“, kaže umetnički sekretar Srpskog pozorišta u Mađarskoj, koji tumači ulogu Isusa u Sentandrejskom jevanđelju.
Bogdan Sabo: „Potrebno je da sve na festivalu besprekorno funkcioniše: tehnika, zvuk. svetla. Uvek sam u sali, po nekoliko sati pre početka proba i predstava. Ovde u Nacionalnom teatru imamo odlične uslove, jer on raspolaže svom potrebnom tehnikom i tehničarima, ali ja sam tu da sve proverim. Predstave se odvijaju na dva mesta, tako da pored Nacionalnog teatra, igramo i na našoj sceni u Nađemeze ulici u Budmpešti, pa ću verovatno jedan deo dana biti tamo, da bi uveče bio na scenema Nacionalnog pozorišta“.
