Retko kada su ga mogli videti bez cigarete u rukama.
Bio je poput bilo kog zavisnika od nikotina za zavidnim stažom, iz čijih pluća bi se, naizgled ničim izazvano, prolomio zvuk dubokog kašlja. Bio je baš poput svih onih ogrezlih i blago neurotičnih pušača koji bi besomučno usisavali u sebe duvan pokušavajući da ublaže nervozu, dok bi se oko njih razvijao oblačić dima. Ali, tog dana sve je bilo drugačije. Oblak dima oko glave Roberta Openhajmera bio je isuviše mala replika jednog drugog, mnogo većeg dima koji je on omogućio. Onog najubojitijeg, onog u obliku pečurke.
I tog dana Robert Openhajmer je palio jednu cigaretu za drugom. Bio je posebno nervozan.
Bio je u Nju Meksiku, koji je inače voleo, i na samo deset kilometara od njega, u pustinji pod imenom Jornada del Muerto (u prevodu sa španskog Dan mrtvih), očekivao se zvuk eksplozije koji će označiti da je uspešno testirana prva atomska bomba, preciznije plutonijumska bomba.
Bio je 16. juli 1945. godine i u Nju Meksiku se odvijala prva proba atomske bombe, poznata kao projekat „Triniti”. Ista takva bomba, koja je uspešno prošla vežbu u pustinji, samo mesec dana kasnije biće bačena na Nagasaki. A to više nije bila vežba.
U tih mesec dana, u glavi jednog čoveka, Robeta Openhajmera, američkog naučnika uz čije ime se neizostavno dodaje „otac atomske bombe” – stalo je sve ludilo najvećeg rata koje čovečanstvo pamti, svi užasi, sve moralne dileme i sva kajanja koja rat neizostavno sa sobom nosi.
Ceo tekst možete pročitati na ovom linku.
BONUS VIDEO:
Post Views: 127
