Kantoni u švajcarskoj konfederaciji su taman odahnuli jer se smatralo da je izmenama propisa zaustavljena reka azilanata sa raznih strana sveta koji su hrlili ka ovoj bogatoj zemlji, a onda je došlo leto 2008. godine koje im je pomrsilo račune. Od tog doba je broj ovih nevoljnika povećan za 50 odsto.
Taj talas je stigao u Švajcarsku u času kada su lokalne vlasti već pozatvarale ili rasprodale brojne domove za smeštaj azilanata, pa su se početkom ove godine našle pred teško rešivim problemom: Gde smestiti stotine kandidata za status političkih azilanata?
Direktor Saveznog ureda za migracije Eduard Gneza tim povodom kaže da se ponovo razmišlja o iznajmljivanju praznih kasarni švajcarske vojske (u vreme najveće navale su korišćeni čak i bunkeri u planinama).
Smeštaj u „Šeratonu“!?
Nevolje sa manjkom smeštajnih kapaciteta za prihvat ove kategorije izbeglica rešavaju se na razne načine, a najneobičniji primer zabeležen je u okolini Ciriha gde je nekada raskošni hotel „Šeraton“ (koji čeka na renoviranje) privremeno naseljen azilantima.
U vreme dok je na vlasti bio ministar pravosuđa i policije Kristof Bloher, oštrom politikom je broj ove kategorije došljaka sveden na najviše 10.000 godišnje. Poslednjih meseci se iznenada „kapija sama otvorila“ mada je na snagu stupio propis koji se smatra strožim od svih ranijih.
„Mi nismo promenili praksu i dosledno sprovodimo odredbe tog novog zakona, ali je od leta prošle godine došlo do pogoršanja prilika u raznim delovima sveta, pa je priliv izbeglica sa tih ratnih područja naglo povećan“, objašnjava Gneza dodajući da većina njih stiže preko Sredozemnog mora do luke Lampeduza u Italiji.
Neke od njih odmah prihvate Italijani, a ostali se raseju po Evropi. Balkan se sve manje pominje kao „rasadnik“ azilanata.
