Opet s dijasporom

PREDSEDNIŠTVO Saveta dijaspore je uputilo pisma iste sadržine predsedniku SCG Svetozaru Maroviću i šefu diplomatije Goranu Svilanoviću sa molbom za prijem i zahtavom da na Savetu ministara podrže donošenje odluke o nastavku rada Saveta dijaspore. Kao savetodavno telo Savezne vlade tadašnje SRJ, Savet dijaspore je osnovan 6. decembra 2001. godine, a prestao je s radom stupanjem na snagu Zakona o uvođenju Ustavne povelje 4. februara 2003. godine.
U pismu koje su potpisali predsednik Saveta prof. dr čedomir Nestorović (Francuska), i potpredsednici prof. dr Jasmina Vujić (SAD) i episkop šabačko-valjevski gospodin Lavrentije, podvlači se da Savet ministara može da donese odluku o nastavku rada Saveta dijaspore. – Imajući u vidu značaj formiranja ovog tela gde su se prvi put država, Srpska pravoslavna crkva, predstavnici dijaspore i matice udružili da zajednički rade na rešavanju problema vezanih za naše nacionalne interese, molimo Vas da na Savetu ministara podržite donošenje odluke o nastavku rada Saveta dijaspore. Predsedništvo Saveta dijaspore se 31. januara 2003. godine povodom ovog pitanja već obratilo svim nadležnim organima, kao i povodom obezbeđivanja stabilnog izvora finansiranja rada skupštine dijaspore, ali do sada nismo dobili odgovore – ističe se.
Izražava se stanovište daSrbija i Crna Gora imaju jednu dijasporu sve dok postoji zajednička država, i da je jedino logično mesto za zvanične kontakte sa našom dijasporom na nivou Saveta ministara države SCG.
– Procene govore da u dijaspori živi bar trećina stanovništva otadžbine. Istinsko povezivanje dijaspore i matice u velikoj meri zavisi od definisanja zajedničkih interesa, i formulisanja strategije kako da se oni ostvare – naglašava se.
Podseća se da je Savet dijaspore formulisao svoje zaključke i predloge o nizu pitanja – dobijanju državljanstva po skraćenom postupku, ostvarivanju prava glasa, učešću u donošenju Ustava Srbije, regulisanju vojnog roka, povraćaju imovine, organizovanju u pojedinim zemljama, ekonomskoj, političkoj, obrazovnoj, duhovnoj, kulturnoj saradnji – i dostavio ih nadležnim organima.
– Zbog nedefinisanog statusa i ovlašćenja Saveta dijaspore, kao i nedostatka podrške nadležnih organa, zaključci i predlozi Saveta su bili uglavnom ignorisani, na pisma Saveta nadležni nisu odgovarali (sem časnih izuzetaka), niti su predlozi razmatrani. Ovakav odnos je izazvao opravdano nezadovoljstvo u dijaspori, gde se mnogi pitaju da li u nadležnim strukturama postoji iskrena želja za uspostavljanje saradnje i partnerskih odnosa sa dijasporom – zaključuje se u pismu predsedništva.