U Frankfurtu je od 16. do 20. oktobra održan Sajam knjiga na kojem su i brojni izdavači iz Srbije predstavili dela srpskih pisaca, a Udruženje pisaca Sedmica stvaralaštvo pisaca u dijaspori.
Na dan zatvaranja sajma u Frankfurtu počela je svetkovina knjige u glavnom gradu naše otadžbine. Beogradski sajam knjiga je i ove godine ugostio i stvaraoce iz rasejanja, udruženja pisaca u dijaspori i pojedince.
Sagovornici „Vesti“ iz Evrope i Australije u Tribini čitalaca govore da li u ovo vreme kada se brzo živi imaju vremena da pročitaju neku knjigu. Šta vole da čitaju, kupuju li knjige ili koriste blagodeti savremene tehnologije pa čitaju onlajn izdanja? Da li svoju decu usmeravaju ka knjigama i kupuju li im izdanja na srpskom jeziku, pitanja su na koje daju odgovore.
Vića Mitrović Mitra, St. Galen, Švajcarska
– Čitam naše i strane pisce, ne samo savremene, nego i klasične. Sledećim piscima se uvek vraćam: Čehov, Dostojevski, Miloš Crnjanski, ali pogotovo Paolo Koeljo ili Irvin Jalom. Ne čitam dovoljno, ali pokušavam da imam u blizini svog uzglavlja poneku knjigu. Čitanje oplemenjuje. I sam pišem. Rado prelistavam elektronske intervjue sa čitavog Balkana, pogotovo ako su prilozi iz kulture. Imam malu biblioteku i to mi znači jer na taj način moj sin se razvija u okruženju koje zrači nekom posebnom energijom iz svih tih romana. On razmišlja na engleskom. Današnji svet je svet globalnog sela i neki procesi su nezaustavljivi. Mlada generacija razmišlja elektronski. Kao da mi njih ne pratimo, a oni nas ne mogu da skapiraju kada insistiramo na štampanim knjigama.
Borislav Petrić, Beč, Austrija
– Volim da čitam i uglavnom uspevam da se posvetim knjigama vikendom. Pokušavam da kada god imam slobodno sednem i čitam. Međutim, vremena je sve manje. Živimo u doba kada vam je 24 sata premalo da biste obavili sve što želite. Mislim da su knjige važne jer razvijaju um i zato pokušavam ljubav prema knjigama da prenesem i svojoj deci.
Mirko Urukalo, Hanover, Nemačka
– Današnje vreme nije povoljno za ljubitelje knjige. Sve se radi na brzinu, pa tako i čitanje. Informacije se uzimaju iz mobilnih telefona i ide se dalje. Ne rade to samo mladi, već i mi stariji. Vidim u tramvaju ujutro svi ćute i zure u telefone. Narod žuri na posao ili u školu, a uzgred hoće da vide šta se događa i kako dan u svetu počinje. Ljudi se danas i u Nemačkoj bore za goli opstanak, a naročito radnici sa prostora bivše Jugoslavije kojima je dole sve porušeno, a još nedovoljno izgrađeno. Mi koji smo ovde i imamo neku šansu da zaradimo i našima u otadžbini pomognemo, moramo da radimo i prekovremeno. Kamo sreće da imam vremena za čitanje kao nekad. Neki i imaju, ali ih je sve manje. Odakle mi dva sata da sednem i da čitam. Ponekad se i pročita neka kraća knjiga, ali sve to nije dovoljno. Da iskren budem, moje čitanje najčešće se završi povremenim čitanjem „Vesti“, a ako mogu da kažem da nešto redovno čitam onda su to „Vikend Vesti“. One mi dobro dođu subotom i nedeljom kada odmaram.
Mila Vešović, Verona, Italija
– Ne mogu da čitam knjigu, a da ne odem u knjižaru samo zbog nje. To je mala svetkovina kupovanja za koju se pripremam kao što su se za praznik pripremale naše bake. A onda miris papira i olova, pa prvo nasumično otvaranje stranica i potom „zagrljaj“ knjige. Stavljam je na grudi. Tek sledi ritual pronalaženja mesta za čitanje… čaj i jabuke, miris cimeta. Čitam eseje, romane, klasike, misli, filozofiju… Čitanje filozofije je posebno i navodi na mišljenje kao razgovor sa sobom. Nije potreban spisak o pročitanim dobrim, lošim, zabranjenim, dozvoljenim knjigama…. potreba za knjigama je potreba za tišinom i samosvojnošću.
Dok čitam knjigu kao da je iznova pišem za sebe. Unosim u roman svoje lično iskustvo i priču. Otvara se habitat svesnosti kao odlazak na neko neobično mesto iz kojeg ne želim da odem. Onlajn? Onlajn služi samo da pratim da li je nešto izdato. Ja knjige ne izdajem… ja ih čitam.
Jovanka Janković, Osnabrik, Nemačka
– Uvek sam mnogo čitala i volim da čitam. Najviše su me privlačili klasici, naročito ruski, a u poslednje vreme čitam naše duhovne knjige. Trenutno me zaokupljaju dela Vladete Jerotića. Nekada sam uspevala da odem i na Sajam knjiga u Beograd i kupovala sam knjige. Sada ih uglavnom razmenjujem sa prijateljima, naročito u Smederevu. Svojim unucima s radošću prenosim ljubav prema knjizi jer je čitanje važno za učenje i razvoj celokupne ličnosti.
Kristina Andrić, Friburg, Švajcarska
– Odvojim vreme za knjigu, tako da čitam u vozu kada idem na posao ili se vraćam kući. Takođe, knjigu u ruke uzmem pred spavanje. Volim da čitam razne oblasti, među njima pesme, romane, biografije i edukativna štiva. Čitam i knjige u oba oblika, i štampane i elektronska izdanja, a naslove koji mi se mnogo svide kupim obavezno u štampanom izdanju. Što se dece tiče, ona nam odrastaju uz knjige. To je vrlo važno u našoj porodici i svi mnogo volimo knjige. Kupujemo i srpska izdanja pored nemačkih i francuskih.
Anđa Božić, Minhen, Nemačka
– Bez obzira na sve obaveze tokom dana i sedmice, uvek može da se nađe vreme i nešto pročita. Volim da pročitam dobru knjigu jer me to najviše opušta, pogotovo kada su to romani. Imam potrebu da bar povremeno pročitam i novosti, ponekad na internetu, ali radije to činim čitajući novine, nego što dugo sedim uz internet. Znam da mnogi od ljudi u mom okruženju koriste te razne mogućnosti da se informišu, bilo da je reč o nemačkoj ili našoj štampi.
Željko Glamočanin, Sidnej, Australija
– Čitanje je nešto na šta sam navučen od malih nogu zahvaljujući roditeljima… Na istom radim sa Petrom i Vukom, paralelno na oba jezika… Što se žanrova tiče „aljkav“ sam i čitam sve što mi padne šaka, mada bih kao omiljenog autora izdvojio Terija Pračeta. Kupujem knjige redovno, mada u poslednje vreme lagano prelazim na digitaliju jer je mnogo skuplji sport imati mesta gde ih čuvati. Sa druge strane na digitalnim verzijama mogu da zumiram tekst, što je u mojim godinama vrlo korisno.
Radica Majkić, Frankfurt, Nemačka
– Naravno da čitam knjige. Trenutno sam zaokupljena knjigom „Verujem u čuda“, hrvatske književnice Ane Butković. Knjiga govori o sudbinama ljudi kojima se u životu desilo nešto što može samo nekim čudom da se objasni. Ranije sam čitala više, pa sam napravila dužu pauzu, ali sam se sada ponovo vratila čitanju. Prethodna knjiga koju sam pročitala je „Kakve su ti misli takav ti je život“ koju je napisao otac Tadej. Ovaj Sajam u Frankfurtu sam propustila zbog posla, ali sam u junu bila na Sajmu knjiga u Banjaluci. Želja mi je da obiđem beogradski sajam jer se o njemu mnogo priča. Nadam se da ću naredne godine biti u Beogradu u vreme sajma i neću propustiti da odem.
Ćirilica pred spavanje
Milena Ilišević, Sidnej, Australija
– Čitanje nije izumrlo kao što se obično misli. Međutim, sasvim je sigurno da se promenila forma u kojoj se savremenim čitaocima pisana reč nudi, ali je činjenica i da se, u svim slojevima društva, mnogo manje čita nego u vreme pre razvoja digitalnih tehnologija. Čitanje u dijaspori je posebna priča. Radeći sa decom srpskog porekla u Sidneju, mogu da primetim da, nažalost, ne dobijaju mnogo podstreka da čitaju, s obzirom na to da u školama ne postoji obavezna lektira. Sa druge strane, deca ne čitaju na maternjem jeziku jer ga ne poznaju u dovoljnoj meri. Situacija nije ništa bolja ni kad je reč o deci koja dolaze iz australijskih porodica. Međutim, moguće je da deca zavole čitanje, ali to zavisi od roditelja, baka, deka i okruženja u kojem deca odrastaju. Donedavno sam ja čitala sinu, sada on meni čita: preko dana na engleskom, a vreme pred spavanje je rezervisano za ćirilicu i srpski jezik. Meni su knjige i ljubav i posao tako da čitam stalno. Mnogo toga, s obzirom na udaljenost od matice, čitam u elektronskom obliku, ali ništa ne može da zameni miris štampane knjige i šuštanje listova.
Чланак Opojni miris papira i olova се појављује прво на Vesti online.
