DRUMSKA MAFIJA PONOVO HARA!
• Stevo i Stojanka Gužvić iz Frankfurta na Majni vraćali se iz zavičaja, nakratko se zaustavili pored benzinske pumpe nadomak Budimpešte kada su ih napali nepoznati mladići i oteli im tašnu s dokumentima
.
Mađarski drumovi, tačnije parkinzi, i dalje našim zemljacima uzimaju „danak“! Stevo Gužvić (62) iz Frankfurta na Majni i njegova supruga Stojanka (62), najnovije su žrtve mafijaša koji haraju po autoputevima ove države. Nakon povratka iz zavičaja i „noćne more“ koju je doživeo u Mađarskoj, Stevo se obreo u redakciji „Vesti“ u Bad Filbelu da ispriča „horor“ koji je doživeo, u nadi da će njegovo iskustvo pomoći nekom drugom zemljaku da to izbegne.
– Iz Frankfurta smo supruga i ja krenuli 18. juna na put, negde oko ponoći. Kada je svanulo, već smo bili u Mađarskoj. Naslušao sam se već i ranije od mojih poznanika, a i čitao u medijima, o onome što tu može da nas snađe, pa nisam ni nameravao da se u Mađarskoj zadržavam ni minut duže nego što je potrebno – priča nam Stevo dok „prebire“ po dokumentima i policijskim zapisnicima koje je kao „trofej“ doneo sa putovanja u maticu.
– U vožnji sam primetio da se cerada na prikolici, koju sam „opel astrom“ vukao u Srbiju, malo „napučila“ na jednoj strani. Pretpostavio sam da se pomerio neki deo starog nameštaja koji smo prevozili kući u Futog i Negotin, odakle je moja supruga. Zato sam odlučio da stanem, bukvalno na minut, da to sredim i odmah nastavim put – kaže Gužvić.
Glavna meta prikolice
Policajci su Stevi rekli da lopovi sigurno nisu Mađari.
– Po autoputevima, rekoše mi, operišu organizovane albanske, rumunske, ruske i bande kriminalaca iz Ukrajine. Traže samce ili starije bračne parove, a posebno su im „omiljena“ vozila sa prikolicama, jer su sporija, pa im je tako beg umnogome olakšan – kaže Gužvić.
On ističe da je za pauzu izabrao modernu i dobro opremljenu „Agipovu“ benzinsku pumpu, na nekih dvadesetak kilometara pre Budimpešte.
– Već je bilo 5.30 ujutru, razdanilo se uveliko, a na parkingu je bilo puno sveta. Zaustavio sam automobil i izašao napolje da sredim stvar u prikolici. Jedva da sam i stigao do nje, kad sam začuo panične krike supruge koja je ostala da sedi na suvozačkom mestu u automobilu: „Stevo! Razbojnici! Pomagaj!“ Potrčao sam kao bez duše kada se ispred mene, kao živi zid, isprečio mladić. Nije imao oružje, samo je raširio obe ruke i tako me sprečavao da prođem. Nekako sam ga odgurnuo, ali sam tada već video njegovog kompanjona kako sa tašnom moje žene trči preko parkinga. On i onaj drugi mladić su utrčali u jedan „audi A6“ srebrne metalik boje koji ih je čekao sa upaljenim motorom, i potom su se uz škripu guma udaljili. Stigao sam jedino da „audi“ šakom udarim po poklopcu gepeka. I ja sam odmah svojim automobilom pošao za njima, ali je ta trka unapred bila izgubljena. I da sam imao jači automobil, sa prikolicom iza sebe nisam imao šansi da ih stignem – jada nam se ovaj čitalac.
Šokirana supruga mu je ispričala da joj je prišao nepoznati muškarac, levim dlanom kroz otvoren prozor joj je pokrio lice, držeći je tako „prikovanu“ za sedište, dok je drugom rukom „čupao“ tašnu iz njenih ruku. Bio je jači i popustila je, kaže Gužvić, nakon čega se dao u beg.
Kao Rambo
– Iza vozačevog sedišta u automobilu imao sam jednu ručno napravljenu sekiricu i sada, kad „prevrtim film“, sreća da nisam imao vremena da je se dokopam. Verovatno bih nekoga teško povredio, možda i ubio, pa bih sada bio negde u mađarskom zatvoru. Ali, jedno znam: od sada kroz Mađarsku idem samo s oružjem, kao Rambo – ljutito zaključuje Gužvić.
Posle neuspele potere, Stevo Gužvić i njegova supruga pozvali su policiju koja je, kažu, stigla u rekordnom roku.
– Ne mogu da grešim dušu. Bili su vrlo predusretljivi i profesionalni, posebno policajac DŽula Urban, koji je znao srpski jezik, pa je bio i prevodilac. Vratili smo se na „mesto zločina“, urađena je rekonstrukcija događaja, napravljen foto-robot onog mladića koji je mene sprečavao da pomognem supruzi, jer sam njega najbolje video i zapamtio – kaže on.
Stojanki Gužvić policajci su obezbedili lekarsku pomoć i nabavili lekove za smirenje jer je bila u šoku zbog onoga što je preživela.
U tašni koja je ukradena bile su im putne isprave, fotoaparat, 800 evra namenjenih za starački dom Stojankinoj majki u Negotinu, kao i ugovor za taj dom.
– Većina novca je, na sreću, bila kod mene, najveća šteta je zbog pasoša, koje sada moramo ponovo da vadimo – kaže Stevo.
RAZBOJNICI IMAJU RAZRAđEN SISTEM
NAJOPASNIJA ODMORIŠTA I PARKINZI
Savremeni drumski razbojnici veoma su dobro raspoređeni duž glavnih evropskih saobraćajnica, odmorišta, motela i parkinga, pa se broj žrtava otimačine svake godine uvećava. Kako su „Vesti“ nedavno pisale, timovi međunarodnih razbojnika su veoma dobro povezani i besprekorno sarađuju. NJih ima na autobuskim stanicama, u samim autobusima, na pumpama i gde god se građani iz dijaspore zaustavljaju na putu prema Srbiji.
Poznat je primer Radivoja Jovića (60), penzionera iz Nemačke koji je opljačkan na parkingu restorana uz autoput u Hrvatskoj, kraj kojeg se zaustavio autobus zbog redovne pauze. Jović je ostao bez 9.500 evra ušteđevine koju mu je otela tročlana grupa pljačkaša.
Zdravko Mitrović iz Frankfurta, koji godinama ispraća „Turingove“ autobuse prema Beogradu, Kladovu i Negotinu, posvedočio je da lopovi, pored novca, kradu i dokumenta neopreznih putnika.
– Pored novca, vizirani pasoši naših zemljaka posebno su omiljen plen. Kasnije ta dokumenta preprodaju za velike pare onima koji žele da se domognu Zapada – kaže Mitrović.
On nam priča da su, nažalost, i mnogi vozači i osoblje autobusa u dosluhu sa lopovima, i da im za određeni procenat od plena dozvoljavaju da vršljaju među putnicima, pa čak i da putuju u autobusu dok na zgodnom mestu ne opljačkaju žrtvu.
NA MAđARSKOJ GRANICI IGNORIŠU PROPISE EU
I CARINICI PLJAčKAJU
Mađarski carinici ponovo su počeli da uzimaju harač od stranih državljana, kritikuje austrijsko auto-moto društvo „OeAMTC“. Prema zaključcima ovog društva, carinici iz te zemlje i dalje kažnjavaju vozače koji sa sobom nose alkoholna pića i cigarete, iako je Mađarska od 2004. članica EU, i zbog toga više ne sme da primenjuje ograničenja za uvoz i izvoz roba iz drugih zemalja članica. Tako klub navodi slučaj kažnjavanja jednog vozača iz Švajcarske koji je zbog nošenja dva i po litra rakije platio kaznu od 72 evra premda carinici to nisu smeli da učine.
– Mađarski carinici nisu ovlašćeni da naplate kaznu u gotovini. čak i kad osoba koja je počinila carinski prekršaj insistira da plati kaznu na licu mesta, to se, prema zakonu, tretira kao pokušaj podmićivanja – ukazala je Silvije Bergant iz „OeAMTC“.
– U Mađarsku, prema pravilima EU, moguće je iz druge zemlje članice uneti 800 cigareta, to jest četiri boksa, ali su oni opet kaznili jednog vozača tvrdeći da sme da prenese tek 40 cigareta, odnosno dva boksa. Samo za uvoz cigareta iz Rumunije i Bugarske postoje limiti od 200 komada – dodaje Bergant, žaleći se na neprofesionalnost carinskih službenika.
Brojni čitaoci „Vesti“ koji su se sretali sa neljubaznošću mađarskih carinika svedoče o oduzimanju cigareta ili alkoholnih pića putnicima na granici. Veliki broj putnika još nije upoznat sa propisima koje Mađari primenjuju mimo propisa EU, ali se sve češće čuje da je rešenje, bar za dogledno vreme, zaobilaženje Mađarske i putovanje u Srbiju preko Hrvatske.
