Vožnja autobusom do otadžbine može biti veoma neprijatno iskustvo
• Grupe razbojnika „operišu“ u svim većim gradovima zapadne Evrope i Srbije, vrlo su pokretni i organizovani • Putnika „tipuju“ u Nemačkoj, a opljačkaju u Hrvatskoj
U gluvo doba noći Radivoj Jović (60), nemački penzioner, a današnji žitelj Bijeljine, izašao je iz autobusa firme „Božić“ iz Nirnberga, da protegne noge od dugog puta. Vozač je autobus parkirao pored jedne kafane na autoputu u Hrvatskoj i objavio putnicima pauzu od 10 minuta. U džepu je imao pozamašnu svotu deviza – 9.500 evra. Šest meseci nije dizao svoju penziju zarađenu u Nemačkoj i sada se s tim novcem vraćao kući u Bijeljinu. Novac je, kako su mu preporučili, stavio u prednji džep pantalona – „tako je sigurnije“, posavetovaše ga. Iznenada iz mraka su iskočila trojica muškaraca, nije uspeo ni da se snađe, a dvojica su ga već držala za ruke, dok je treći zavukao ruku u džep, tačno onaj u kojem se nalazio novac. Nakon toga su se trkom udaljili, seli u automobil koji ih je čekao, i pobegli u noć.
Ovo je samo jedan od brojnih drastičnih primera koji su se putnicima događali poslednjih meseci, prilikom putovanja u otadžbinu. Da ovo nije usamljeni slučaj, već pošast koja ozbiljno ugrožava putnike, pa i poštene prevoznike, potvrđuje i Zdravko Mitrović, čovek koji već godinama sa autobuske stanice u Frankfurtu ispraća autobuse poznate firme „Turing“ za Beograd, Negotin i Kladovo.
– Ja sam, možda, jedan od retkih koji im je „objavio rat“. Nažalost, moram da konstatujem da su mnoge moje kolege podlegle lakoj i brzoj zaradi i ušli u dil sa lopovima koji ne prezaju da opelješe naivne putnike – priča nam Zdravko dok šetamo peronima autobuske stanice u Frankfurtu, koja se nalazi odmah pored glavne železničke stanice u metropoli na Majni.
– Danas ih nema. Pre dva dana su se ponovo motali oko mojih autobusa i putnika pa sam pozvao policiju koja je ubrzo stigla. Pobegli su i zato su se sada primirili par dana – kaže Mitrović.
Zdravko kaže da je sve to počelo u vreme ratnih zbivanja na području bivše Jugoslavije, a danas je stanje mnogo gore nego početkom 90-ih prošlog veka.
– Tada su još bili u modi „šibicari“. Uspevali su da uz pomoć svojih lažnih igrača navuku naivne putnike, koji su često znali da prokockaju svu ušteđevinu za samo par minuta. Ima toga i danas, ali u manjoj meri. Sada im je šibicarenje samo sredstvo da vide da neko ima para i onda ga opljačakaju – kaže Mitrović.
Ove reči potvrđuje i Cvjetin Božić, vlasnik firme „Božić“ iz Nirnberga, koji nam priča kako su na njegove oči šibicari, na autobuskoj stanici u Nirnbergu, nedavno jednoj putnici oteli 40.000 evra u kešu.
– Nesretnica se primakla krugu u kojem su bili šibicari, pa je i sama želela da zaigra. Izvadila je pozamašan novac iz džepa i u tom trenutku su je gurnuli, oteli joj pare i u „sekundi“ se njih, sedam ili osam, razbežalo na sve strane, kao „bubašvabe“. Jadnica je kukala i vrištala, ali pomoći nije bilo. Policija je došla, sastavila zapisnik, ali ona čak nije mogla ni da opiše one koji su je opljačkali – kaže Božić.
Zdravko Mitrović nam kaže da je reč o brojnim, mahom internacionalnim bandama jer u njima ima i Srba, Rumuna, Albanaca, Bosanaca, Hrvata i drugih. Danas su jako dobro organizovane i bave se i drugim vrstama kriminala, kao što su, recimo, falsifikovanje pasoša i viza.
– Zato su im pored novca, „vizirani“ pasoši naših zemljaka posebno omiljen plen. Kasnije ta dokumenta preprodaju za skupe pare onima koji žele da se domognu Zapada – kaže Mitrović.
On nam priča da su, nažalost, i mnogi vozači i osoblje autobusa u dosluhu sa lopovima i za određeni procenat od plena, dozvoljavaju im da vršljaju među putnicima, pa čak i da putuju u autobusu dok na zgodnom mestu ne opljačkaju žrtvu. često vozači i kondukteri obaveste kriminalce koji putnik ima para i gde ih drži, ovi jave svojim saučesnicima na odmorištima koji onda, u zgodnom momentu, „dovrše“ posao.
– Naši ljudi, nažalost, često i ne prijavljuju policiji kada im se nešto tako desi. Nemačka policija uvek reaguje na prijave, dosta su česte racije i mnogo njih je završilo u zatvoru. Ali, bez pomoći građana, ta borba ne može biti uspešna – kategoričan je Mitrović.
ćerka Radivoja Jovića, Vesna, kazala je za „Vesti“, da je tog istog dana, nešto kasnije, kada je „nastradao“ njen otac, bilo još pljački na istom stajalištu u Hrvatskoj.
– Kad sam pozvala brata u Nemačku i ispričala mu šta se desilo, rekao mi je da je te subote na istom mestu gde je on opljačkan, jednoj putnici oteto 3.000 evra zajedno s tašnom uz pretnju pištoljem, pošto je pokušala da vriskom pozove u pomoć saputnike i vozača – kaže Vesna.
• Ne poveravajte se nikome, posebno ne nepoznatima:
Budite sumnjičavi prema onima koji vam pričaju da strahuju za svoj novac i pitaju vas gde vi čuvate svoje stvari od vrednosti.
• Ne verujte ni osoblju autobusa:
često savetuju putnike da novac prebace na sigurno mesto, kada se ljudi uhvate za džep, „snime“ ko ima novca i gde ga je stavio i kasnije putnika „tipuju“ kriminalcima.
• Ne gurajte se da prvi uđete u autobus:
Gužva, guranje i „laktanje“ pred vratima idealna je prilika za lopove da vam neprimetno izvuku novčanik ili dokumenta iz džepa.
• Klonite se „šibicara“:
Nema šansi da dobijete. „Dobijaju“ samo njihovi saradnici, koji navlače žrtvu da zaigra.
– Svašta sam doživljavao od te bagre. Potezali su na mene i noževe i pištolje, ali me nisu uplašili. Pratio sam i automobile kojim se služe i sve to prijavio policiji. Ispostavilo se da je većina registarskih oznaka lažna ili su ukradene sa drugih vozila – kaže Zdravko Mitrović.
