Kardinal Valter Kasper, predsednik Papskog veca za unapredjenje jedinstva hriscana, sigurno je najvisi predstavnik Svete stolice koji je poslednjih godina posetio SRJ i Srpsku pravoslavnu crkvu. Medjutim, iako je njegova poseta najavljena jos krajem prosle godine, kardinal Kasper je dosao bas u vreme kada je najveci deo medijske i domacinske paznje usmeren na drugog znacajnog gosta – patrijarha i pape aleksandrijskog i sve afrike Petra Sedmog. Da li je do preplitanja te dve posete bas moralo doci, verovatno znaju samo u SPC koja se uzurbano sprema i za svoj redovni majski Sabor.
NEZGODNA PITANJA
Sama titula kardinala Kaspera – predsednik Veca Svete stolice za unapredjenje jedinstva hriscana – jasno ukazuje na osnovni cilj i motiv njegove posete Beogradu. Ta poseta dolazi i u vreme kada je doslo do novog zahladjenja odnosa izmedju Vatikana i veoma uticajne Ruske pravoslavne crkve. Patrijarh moskovski i sve Rusije Aleksije Drugi, inace veliki prijatelj Srpske crkve, optuzio je papu Jovana Pavla Drugog da tezi dominaciji Rimokatolicke crkve nad Pravoslavnom i mimo obicaja pokatolicava pojedina podrucja pod ingerencijom Moskovske patrijarsije. Verovatno zbog toga, kardinala Kaspera su vec po dolasku u Beograd docekala nezgodna pitanja vezana za odnose Vatikana i Moskve. „Spremni smo da razgovaramo o svemu sto se vidi kao problem u medjusobnim odnosima. Osim toga, izuzetno cenimo Rusku crkvu, uvazavamo licnost patrijarha Aleksija Drugog i pravoslavni ruski narod. Moramo prevazici stara nerazumevanja i pogresne predstave, sumnje i neprijateljstva. Uveravam moskovskog patrijarha da Katolicka crkva ne zeli prevlast nad pravoslavnima“, rekao je papski izaslanik. Kardinal Kasper je, takodje, ustvrdio da odnosi Srpske i Katolicke crkve nikada nisu bili losi i izrazio nadu da ce oni dodatno jacati. „Evropske teznje ka zajednistvu svakako ce nam pomoci u tome, tim pre sto Balkan ne moze da bude zaobidjen u tim integracijama. Ujedinjena Evropa mora da ima jednu dusu, a to moze da joj podari samo zajednistvo nasih crkava, crkava sa Istoka i Zapada“, rekao je Valter Kasper.
POZIV NA UZVRATNU POSETU
On je pozvao delegaciju SPC da sto pre poseti Vatikan, „na grob svetih apostola Petra i Pavla, da budu nasi gosti, da podelimo zajednicku veru u vaskrslog Gospoda, da podelimo brige i unapredimo prakticnu saradnju na dobro svih vernika i cele Evrope“. Papski izaslanik se dotakao i najvece brige SPC – stradanja verskih objekata, svestenstva i vernika na Kosovu i Metohiji. On je najpre odbacio tvrdnje da se Vatikan nedovoljno angazuje na zastiti imovine Srpske crkve u juznoj Pokrajini. „Pravoslavne crkve, manastiri i groblja na Kosovu i Metohiji su belezi nase zajednicke hriscanske proslosti i smatramo je zajednickom evropskom bastinom, koja pripada svima nama. Zbog toga je Katolicka crkva duboko ozaloscena sto se skrnave crkve, groblja, pa i relikvije kojima mi dajemo poseban znacaj. Zato smo spremni da u svakom pogledu saradjujemo sa SPC kako bi ove svetinje bile sacuvane i zasticene od skrnavljenja“, rekao je Kasper. Prema njegovim recima, papa Jovan Pavle Drugi je prijatelj srpskog naroda koji je bio jedan od retkih protivnika bombardovanja SRJ 1999. godine. Medjutim, papski izaslanik nije mogao konkretno da odgovori kada ce poglavar Katolicke crkve posetiti Srbiju. „Siguran sam da bi papa rado dosao u Srbiju, rado bi zagrlio patrijarha Pavla i blagoslovio srpski narod. A da li je moguc dolazak Svetog oca u Srbiju, to moramo prepustiti Bozjoj promisli“. Kardinal Kasper izrazio je nadu da je jedinstvo hriscanskih crkava ponovo moguce sada – skoro jedan milenijum nakon njihovog velikog razlaza. „Rimska i Istocna crkva zivele su u jedinstvu hiljadu godina i razumele su se, iako je vec od prvih vekova hriscanstva bilo razlika u obredima. Ali, podele su protivne Hristovoj volji o zajednistvu. Zato se upravo sad, na pocetku novog milenijuma, moramo truditi da opet uspostavimo jedinstvo, uprkos nesporazumima koji nam stoje na putu. Jedinstvo kome tezimo nikako ne znaci prisvajanje, ni prozelitizam, vec podrazumeva jedinstvo koje ce da sacuva bogatstvo razlicitih tradicija“.
PROTIVLJENJE EKUMENIZMU
Medjutim, Pravoslavna crkva ostro se protivi ekumenistickim ideja Vatikana. Najveci problemi u hriscanskom svetu trenutno su neistovremeno slavljenje Uskrsa i liturgijsko nejedinstvo. Naime, pravoslavni svestenici ne mogu da sluze liturgije zajedno sa katolickim. Sto se tice Uskrsa, najradosnijeg i najvaznijeg praznika nedoumica je jasna – ako je Hristos vaskrsom pobedio smrt kako dve najvece hriscanske crkve taj dan najcesce slave u razlicite dane, pridrzavajuci se drugacijih nacina racunanja Uskrsa. Inace, razlaz pravoslavaca i katolika traje jos od Velike sizme 1054. godine. Do kobne podele unutar jedne svete, saborne i apostolske crkve doslo je nakon sto je Zapadna crkva proglasila ucenje po kome Sveti Duh, kao trece lice Svete Trojice, ishodi i od Boga Sina. Ta dogma inace definisana je na Drugom vaseljenskom saboru, kada je u osmi clan Simvola vere uneto da Sveti Duh ishodi samo od Boga Oca. U Rimokatolickoj crkvi tokom vremena javila su se i druga ucenja koja pravoslavni svet naziva, najblaze receno, pogresnim. Medju njima najspornija su ucenja o bezgresnom zacecu Presvete Bogorodice, papskoj nepogresivosti, cistilistu, potom razlike o verovanju u delovanje Svetih tajni na vernike, kao i prodavanje oprostajnica grehova. Pravoslavna crkva, tako, uci da je Isus Hristos glava Crkve, a da episkopi kao naslednici apostola upravljaju Crkvom blagodacu Svetoga Duha. Rimokatolicka crkva, pak, navodi da je Hristos nevidljiva glava Crkve na nebu, a rimski episkop – papa, kao naslednik na katedri Svetog Petra, prvog Hristosovog apostola, vidljiva glava Crkve na zemlji. Po tom ucenju, papa je namesnik Bozji na zemlji (vicarius Fili Dei – zamenik Sina Bozjeg). Kao takav, on naravno mora biti i nepogresiv. Ovo ucenje izazvalo je raskol i unutar Rimokatolicke crkve – od nje se izdvojio deo vernika koji se i danas naziva starokatolicima.
Sudeci po novim razmiricama izmedju Vatikana i Moskovske patrijarsije, jedinstvo medju najvecim hriscanskim crkvama je jos daleko. O tome svedoci i tretman koji ima poseta kardinala Kaspera SPC-u. Ali, to ne znaci da treba prekinuti i svaki dijalog.
