U Skupštini SRJ juce su gotovo ceo dan razmatrani Ustavna povelja i prateci zakon: do zakljucenja ovog izdanja ova dva dokumenta su bila usvojena samo u Vecu republika, dok je u Vecu gradana u momentu ulaska ovog broja u štampu još vodena prilicno detaljna debata.
Najavljen kao „dan za istoriju“ “ kao konacan oproštaj od Jugoslavije i kao zvanican pocetak nove državne zajednice Srbija i Crna Gora, jucerašnje zasedanje u starom skupštinskom zdanju nije imalo istorijski i svecarski dekor. Naprotiv, sednice oba veca pocinjale su sa proceduralnim komplikacijama, pokušajima da se promeni dnevni red i, može se reci, ne baš svrsishodnim raspravama, uzimajuci u obzir cinjenicu da su i Povelja i prateci zakon za njeno sprovodenje vec prethodno usvojeni u skupštinama i Srbije i Crne Gore.
Na drugoj strani, radanje nove državne zajednice praceno je nemalim sumnjama u njenu dugovecnost, pa cak i otvorenim najavama da je njeno trajanje „oroceno“ na period od tri godine, kada je predvideno da se na dnevni red stavi dilema da li ce suosnivaci državne zajednice koja je nešto izmedu konfederacije i labave unije “ u Evropu ipak uci kao sasvim samostalne države.
Pošto je EU – u velikoj meri imala ulogu zainteresovanog posrednika u nastajanju zajednice Srbija i Crna Gora, visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana najavio je vec za cetvrtak novi dolazak u Beograd, da bi predstavnicima odlazece, ali i dolazece administracije preneo nekoliko „važnih poruka“ iz Brisela o tome kako Beograd i Podgorica treba da usaglašenim koracima ubrzaju svoje približavanje evropskim integracijama.
M. M
————————————-
IZJAŠNJAVANJE U VECU REPUBLIKA
Dva sata rasprave pre odluke
Za Povelju glasalo 26 poslanika, a za Zakon 22
Vece republika Savezne skupštine juce pre podne usvojilo je Ustavnu povelju Zajednice Srbija i Crna Gora, kao i Zakon o sprovodenju Ustavne povelje Zajednice Srbija i Crna Gora. Za Povelju je glasalo 26 poslanika, protiv je bilo sedam, a jedan je bio uzdržan. Za Zakon o sprovodenju Povelje bila su 22 poslanika, protiv je bilo 11 i jedan je bio uzdržan.
Povelja i Zakon usvojeni su posle dvocasovne rasprave u kojoj su poslanici Srpske radikalne stranke, Jugoslovenske levice i Socijalisticke partije Srbije govorili o mogucim posledicama usvajanja Povelje i Zakona.
Dragan Todorovic je preneo ocenu radikala da je usvajanje Povelje i prateceg zakona „suludi postupak“ i „najteža tragedija koja ce zadesiti naš narod i našu državu“.
Srdan Smiljkovic (JUL) na kraju svog izlaganja u kojem je rekao da ne vidi na koji ce nacin Srbija opstati kao država, porucio je sa skupštinske govornice: „Zbogom, voljena zemljo“, dok je Gorica Gajevic (SPS) konstatovala da se „nepodnošljivom lakocom“ uništava sadašnja država kao i neka buduca zajednica.
Poslanici Srpske narodne stranke koji su glasali za Povelju, ali ne i za Zakon, izrazili su uverenje da „Povelja nije akt koji vodi razgradnji države“, dok je prateci zakon, kako je rekao Božidar Bojovic, „dogovor dve birokratije kako da raskrcme imovinu“.
Lj. Milisavljevic
———————————
SEDNICA VECA GRAđANA
Osporavanje Povelje
Zahtev da se prilikom oba glasanja poslanici izjašnjavaju javno, prozivkom
Na pocetku jucerašnje rasprave u Vecu gradana Savezne skupštine govorili su uglavnom poslanici koji se protive usvajanju Ustavne povelje i prateceg zakona.
Prilikom utvrdivanja dnevnog reda u ovom skupštinskom domu, Vojislav Šešelj zatražio je da se obe tacke, pogotovo druga, brišu sa dnevnog reda jer „rezultati glasanja u Skupštini Srbije nisu regularni“, tvrdeci da je tamo glasalo 13 ljudi koji nisu poslanici republicke skupštine.
Buduci da je za dnevni red ipak glasalo 77 poslanika, debata u ovom domu je otvorena, i to objedinjena o oba akta, a izjašnjavanje odvojeno.
Oskar Kovac, šef poslanicke grupe SPS, rekao je da se Povelja ne usvaja po proceduri za promenu Ustava, niti po Poslovniku, podsetivši da je za ovo predvidena dvotrecinska vecina. Pored toga, on je primetio da se poslanici u Skupštinu Srbije i Crne Gore delegiraju, cime je, prema njegovom mišljenju, prekršeno naslede Evrope o izbornom pravu. Izneo je i primedbe koje se odnose na ekonomsku oblast.
Povelja ne predvida zajednicku državu, Srbija i Crna Gora su kao zajednica država, rekao je Kovac i zatim pitao zašto bi Evropska unija prihvatila rešenje iz Povelje koju nikada kod sebe ne bi primenila. Zakljucio je da Evropskoj uniji nije prioritet da rešava probleme Srbije i Crne Gore, a da ovo rešenje jedino odgovara samostalnosti Kosova. Inace, Kovac je istakao uverenje da Zakon o sprovodenju Ustavne povelje nece moci da se primenjuje, dodajuci da poslanicka grupa SPS nece glasati za Povelju.
Za Vojislava Šešelja, šefa poslanicke grupe Srpske radikalne stranke, ovo predstavlja „državni udar“, da se Povelja donosi na protivustavan nacin. Parlamentarna vecina, prema njegovom mišljenju, tiranijom ruši postojeci ustav. Sada se, kaže on, primenjuje apsolutna vecina za glasanje o Ustavnoj povelji kao da je rec o najobicnijem zakonu.
Šešeljevo uverenje jeste da „kolektivni tiranin ovde sprovodi tudinsku volju“, a da je rešenje doneo onaj ko je bombardovao Jugoslaviju – Havijer Solana. Posledice državnog udara, smatra on, bice uništenje savezne države koje, prema Povelji, i nema.
U beogradskom sporazumu od 14. marta 2002. godine bilo je više atributa zajednicke države, istakao je Zoran Šami, šef poslanicke grupe Demokratske stranke Srbije, tvrdeci da je on stvorio preduslove da se izgradi zajednicka država, polazeci od moguceg.
Sporazum je, ponovio je Šami, bio kvalitetniji i na osnovu njega mogao se napraviti mnogo bolji dokument.
Podsetivši da je Ustavna komisija pocela sa radom pocetkom juna prošle godine, Šami je rekao da se u jednom trenutku došlo do suvislog teksta, a da je onda nastupio jednomesecni prekid u radu i da se pojavio tekst dve vlade koji je „bio vrlo loš“.
Sva sreca, taj tekst je potom popravljen amandmanima u Ustavnoj komisiji, i to je ono što smo dobili. Mogao je, naravno, biti bolji, posebno u oblasti ekonomskih odnosa, imovini, nacinu izbora.
Zoran Šami je, rekavši da ce DSS glasati protiv zakona o sprovodenju Povelje, naveo da je ova stranka pristajala na neka rešenja zarad kompromisa. Kap je prelila cašu kada je usvojen clan Zakona koji je morao da razreši pitanje imovine, posebno imovine Vojske Jugoslavije, naglasio je Šami.
Kuda dalje, upitao je, odgovarajuci da na kraju ipak nece sve zavisiti od ovih dokumenata vec od mudrosti naroda u Srbiji i Crnoj Gori.
S njim se složio Goran Matic, kada je rec o mudrosti ovog naroda, koji je govorio u ime poslanicke grupe Jugoslovenske levice. Tvrdio je da nova tvorevina predstavlja samo nastavak rastakanja država na Balkanu, a procedura u sastavljanju Povelje pokazuje da se na scenu vraca pojam poznat na Balkanu vec dva veka, a to je protektorat. Konstrukcija izgradena na sporazumu velikih sila, uveren je on, bice kratkog daha.
Pre pauze koja je usledila nešto posle 14 casova, u ovom domu govorio je i Vladan Batic, u ime Demohrišcanske stranke Srbije, koji je podsetio da je za nekoliko dana Sretenje – dan kada su postavljeni temelji novije srpske državnosti. „Državu smo imali kad ih je malo na svetu imalo. SRJ je trajala deset godina, nekakva cetvrta Jugoslavija orocena je na tri godine, a bojim se da cemo sada svake srede i petka praviti državu“, istakao je Batic.
Po njegovom mišljenju, državna zajednica nece biti ozbiljna tvorevina, vec skalamerija po diktatu Havijera Solane. Danas se sve što dolazi iz Evrope prima sa takvom dozom servilnosti da to znaci potiranje svakog dostojanstva, uveren je on. On je citirao i reci da je ovo poludržava na odredeno vreme i rekao da nigde u literaturi takve nema. Rec je, kaže, o dve potpuno suverene države, a po njegovom shvatanju, samo suverena država Srbija i suverena Crna Gora mogu da se ujedinjuju. Ponovio je svoj vec dobro poznat stav da niko nije pitao gradane Srbije šta o tome misle.
Na kraju, Batic je rekao da zahteva da se prilikom oba glasanja – i o Ustavnoj povelji i o Zakonu o njenom sprovodenju – poslanici izjašnjavaju javno, prozivkom.
B. Cpajak
