Dino Merlin napunio tri Arene, Severina se šepuri po Skupštini Srbije, Jelena Rozga dobila ulogu u Tesnoj koži“, Tereza može komotno da se penzioniše jer je odradila koncert u Beogradu, a pola Srbije pevuši o nekim dobrim starim vremenima„. Slično je sa brojnim estradnim umetnicima sa prostora bivše Jugoslavije koji bukvalno opsedaju naš glavni grad.
Iako je od ratova prošlo više od 15 godina, dolazak pevača iz okolnih zemalja i dalje izaziva burne polemike. Većina jedno priča kod kuće, a drugo u Beogradu. Dolaze iz država u kojima i dan-danas pričaju najgore o Srbiji. Recimo, iz Hrvatske u kojoj se izborna kampanja zasniva na velikosrpskoj agresiji“ i čija premijerka sa ponosom kaže da se više nikada neće saginjati i ići u Beograd po mišljenje“. Fenomen je i da te iste pevače Srbi prihvataju kao svoje i u velikom broju idu na njihove koncerte. Ne haju za komentare da smo narod koji brzo zaboravlja i prašta.
Objašnjenje za ovaj fenomen postoji pored, naravno, muzike koja ruši sve barijere. A to je činjenica da južno od Beča i Pešte ili istočno od Milana nema većeg grada. Postoji samo jedna metropola, Beograd. To znaju i estradni umetnici iz bivših bratskih republika. Znaju da karijera ne može da krene uzlaznom putanjom ukoliko ne gostuju po srpskim televizijama, ako ih nema u novinama. Znaju da ko ne overi“ beogradske klubove, splavove, Dom sindikata, Centar Sava“ ili Arenu ništa značajnije nije uradio.
Više od 60.000 ljudi koji su kupili karte za Merlinove koncerte nisu izdajnici“, niti su kratke pameti. Oni su slušali Merlina i pre rata. U srpskoj prestonici, najvećem gradu u ovom delu Evrope, održaće se koncert njihovog omiljenog pevača. I oni nemaju nikakav problem. Problem će imati Dino i ostali koji su svojevremeno svašta pričali o Srbima, ali su pogazili reč i ipak došli u Beograd.
Postoji samo jedan vrhunski umetnik koji je ostao dosledan. Oliver Dragojević poručio je da više nikada neće doći u Srbiju. Ne želi u zemlju koja je prema njegovom mišljenju bila agresor, ne želi u zemlju koju je Hrvatska tužila za nešto najstrašnije, za genocid. Možemo da ga mrzimo zbog toga. Ali, za razliku od kolega, on je iskren i nije licemeran. Drži reč, po cenu pune Marakane“ ili pet Arena.
