Više od 300 zvanica, među njima najviše humanitaraca i umetnika, okupilo se u rezidenciji ambasadora Radomira Diklića da oda počast i naklone se velikanima naše dijaspore: predsednici humanitarne asocijacije „Dunav“ Zadi đurović (Orden SRJ za zasluge) i slikaru – akademiku Bati Mihajloviću (Orden Belog anđela). Ovo dvoje slavljenika, kao izuzetne, izabrao je doskorašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica, nagradivši ih odličjem kojim je rekao „hvala“ u ime celog naroda.
A koliko su cenjeni dobitnici odličja, najbolji je pokazatelj odziv zvanica pristiglih iz Pariza i susednih mesta, i iz svih oblasti delovanja, pa se kroz tročasovno druženje plelo istinsko široko kolo prijateljstva.
Borba protiv patnje
Jugoslavije više nema i neću da plačem nad mrtvima, ali ja ništa iza sebe ne bih menjao. Hvala za duboko razumevanje i ljubav prema umetnosti – rekao je Bata.
I Zade se obratila prisutnima:
– Nije bilo lako, ali smo uvek nalazili snage koja je stimulisala naš zadatak. U borbi protiv svakodnevne patnje, hvala brojnima na pomoći i saradnji, a posebno prof. Matei koji je spasio mog prijatelja i to spasavanje mojih zemljaka traje do danas.
Ambasador Diklić je za ovu priliku sročio dva prigodna govora, oba slikovita i topla. Za Zade je ovako govorio:
– Mala žena – velikog srca! Iduće godine proslaviće dvadesetogodišnjicu humanitarnog rada. Prvog bolesnika obolelog od raka dovela je kod čuvenog prof. Matei. Izlečen je. Obolele je smeštala kod sebe, bila prevodilac, savetnik, tešitelj, prijatelj, bila je sve.
Početkom rata u bivšoj Jugoslaviji, počela je skupljati lekove i nikad joj nije bilo važno kako se ko zove, kako krsti i moli. Osnivač je humanitarne asocijacije „Dunav“, do sada su otpremili 92 šlepera. U sve ovo je uložila celo svoje biće i sve te godine deo sebe davala narodu…
A o Bati Mihajloviću ovako:
– Preformulisao je Belog anđela, pa je u njegovoj viziji više svetlost nego slika. Išao je na mesta gde niko nije bio, a neki kažu da od toga ništa ne bi bilo da nije njegove čubure, mističnog kvarta Beograda.
I kolo za dobitnike
Bilo je dirljivo posmatrati dobitnike znamenja, koji su shvatili veličinu ovog svečarskog čina i sa najvećim dostojanstvom na svoje grudi primili priznanje države.
A onda, njima u čast, 55-člani hor i tamburaški orkestar Srednje muzičke škole „Petar Kranjčević“ iz Sremske Mitrovice briljantno je otpevao i odsvirao dela Mokranjca, Bramsa i Donatija, ali i „Kaleš, bre, Anđo“, „Dunda kolo“ i igre iz Vranja, pri čemu je i prvi put, veoma elegantno i gospodstveno, u rezidenciji odigrano i naše kolo.
A da mi je neko rekao pre tri godine da ću deliti medalje, odgovorio bih da je lud, a sada Bata kaže: „Svet je lud, pa se i to desilo“. Evo, čoveka kojem se zbog snage i energije divim 30 godina, a kroz njega sada odlikovanja primaju i svi umetnici koji imaju bogatstvo talenta i duše.
Ovo, uistinu veličanstveno veće nastavljeno je i zaključeno koktelom u vrtu u podnožju Ajfelovog tornja, pri čemu su dvoje nagrađenih primali čestitanja.
