Imate li svoj recept za uspeh?
Da se sreća za kojom svi jurimo krije u malim stvarima, a uspeh zavisi samo od nas, svedoči i primer Andrijane Čapko, koja uprkos poslu koji bi mogao da se smatra stresnim, nepobitnom činjenicom da živi u zemlji u kojoj baš ne cvetaju ruže i deli sudbinu njenih stanovnika, oslanjanjanjem na sebe samu uspeva da bude zadovoljna svojim životom i unosi radost u svet onih sa kojima se druži i sarađuje.
Često srećemo namrštena lica u prolazu. Hronično smo nervozni, napeti, nezadovoljni. Poželimo da se od sutra promenimo, sutra dođe i prođe, a mi ostajemo i dalji isti. Ima ljudi, onih retkih, koji su uspeli da se promene, da se opuste, da ne žure, da se ne svađaju, da se osmehnu nepoznatom prolazniku na ulici, da nauče da uživaju u sadašnjem trenutku. Andrijana Čapko je jedna od retkih ljudi u čijem prisustvu ćete se osećati opušteno, smireno, bez ustaljene trke sa vremenom. Andrijana ima 36. godina, ekonomista je po struci, radi u uspešnoj kompaniji na poziciji trening menadžera.
„Ljudi su različiti, svako je jedinstven, lep i poseban na sebi specifičan način, sa tim mogu da se složim. Sama ne volim generalizaciju, međutim, moram da primetim da većina nas ima stečene stavove koje nosi ili od kuće, ili koje je društvo nametnulo. Najčešća osobina kada smo mi ljudi sa prostora Srbije u pitanju je da večito kukamo, žalimo se svakome na svoju tužnu sudbinu: kako nema se para, nema se posla, valjda će se nešto ubrzo promeniti. Koliko god surovo zvučalo, ali je iskreno, neće. Neće se promeniti. Po nekom ustaljenom pravilu očekujemo čudo da se desi kako bi se promenila stvarnost u kojoj živimo, ali zaboravljamo najbitniju stvar, mi smo ti koji bi trebalo da se promenimo. Svet ne možemo menjati, ko god je pokušao nije u tome uspeo, ali zato ko je pokušao da promeni sebe, taj je na pravom putu. Podsetiću vas na reči Mahatma Gandhija: Budi promena koju želiš da vidiš u svetu“, kaže ova mlada žena.
Andrijana je uspela da sama postigne željenu promenu o čemu danas rado govori.
„Sve je u nama, sve potiče od nas. Uče nas, budite realni u svojim ciljevima ili željama, kako se kasnije ne biste razočarali. Moj stav je da se isključe emocije, jer su one te koje dovode do razočarenja i da se uključi razum. Razum nam omogućuje da sa lakoćom prihvatamo sve prepreke koje su pred nama, zato što su one male u odnosu na radost koja nas očekuje kada dođemo do željenog cilja. Uvek postoji opcija nije mi se ispunio cilj, ok, zatvorila su ti se vrata ali okreni se oko sebe, sigurno se negde otvorio prozor. Potrebno je postaviti sebi jasne ciljeve, usmeriti se na pozitivne stvari i videti kraj pre samog kraja, pripremiti sebi put i koračati stazom uspeha bez osvrtanja na prošle dane. Kada bismo zamislili naš život kao putovanje na koje ne znamo gde idemo, ne znamo šta da obučemo, koje stvari da spakujemo u kofer, jednom rečju vrtećemo se u mestu pa krenuti u nepoznato nepripremljeni bez jake želje, bez uzbuđenja.“
Andrijanin put nije bio lak, iz malog mesta došla je da studira u Novi Sad, upisala je ekonomiju, prve dve godine završava u roku. Tokom treće godine počinje da radi. Tada je shvatila koliko je teško zaraditi novac. Četvrtu godinu završila je uporedo radeći i studirajući, ustajala je u tri ujutro da bi učila, a oko pet bi se pripremala za posao. Uspela je. Danas u 36. godini ona je ponosna na sebe zato što je samo ličnim trudom i zalaganjem uspela da dođe do pozicije gde je danas.
„Svesna sam činjenice da je većina ljudi oko mene pod pritiskom, stalnim osećajem nervoze. Ali opet pritisak je u nama, drugi mogu pokušati veštački da nam ga stvore, ali mi smo ti koji odlučuju u kojoj meri će to delovati na nas. Živimo u potrošačkom društvu, stvari koje nosimo ili posedujemo, stvaraju lažnu sliku o nama. Ograničavaju nas na to kakav mobilni posedujemo, kakva kola vozimo, a sve je to samo lažna slika. Iskrena komunikacija je ključ svega, nikada nemojte zaboraviti činjenicu da vas ljudi neće pamtiti po rečima koje ste rekli, po stvarima koje ste nosili, već po osećaju koje ste izazvali u njima. Radujte se svakom novom danu, uživajte u sadašnjem trenutku, u prirodi, u izlasku sunca. Trebalo bi samo promeniti ugao gledanja i onda je lako shvatiti da je lepota u nama.“
Kada je o unutrašnjoj lepoti reč naša sagovornica njenu tajnu vidi u iskrenom osmehu pred kojim se sve negativno povlači.
„Meni je izuzetno važna energija kojom osoba zrači. Prvo primetim oči na sagovorniku, one su ogledalo duše, zrače posebnim sjajem, koji se ne može nadomestiti šminkom. Iskren osmeh je i naše oružije, jer ako smo u situaciji da pred sobom imamo negativnu, nervoznu osobu spremnu za svađu, osmeh je najbolji odgovor. Ljudi ne znaju kako da odreaguju na osmeh. Ja svoju unutrašnju lepotu oplemenjujem čitanjem. To je način da se isključim i da uživam. Volim da šetam sa prijateljima pored reke, plivam. Zdrav duh zahteva i zdravo telo. Većina bolesti nam dolazi upravo iz glave.“
Način na koji brine o zdravlju takođe je jednostavan i svaki čovek može da ga primeni.
„Pazim na ishranu, trudim se da se redovno bavim fizičkom aktivnošću, ali ne da sate provodim u teretani, već da šetam i plivam, to me čini srećnom. Obožavam plivanje, trenirala sam ga, voda me opušta. Imam svoje male rituale, vreme koje posvetim samoj sebi. Svaki novi dan je novi izazov. Volim da se pripremim za njega, ustajem oko pet, skuvam kafu izdvojim pola sata da je popijem na miru, da uživam u zori, nakon čega krećem u nove radne podvige. Neprekidan trud, a ne samo snaga i inteligencija, je ključ koji otvara naše mogućnosti i pomaže da idemo napred. Volite ono što radite, volite sebe i shvatićete na vrlo lak i jednostavan način da je sve moguće, da će se sve desiti u pravo vreme.“
