Druga godina posle pada Miloševicevog režima rekordna po broju politickih afera, skandala, diverzija i serije sacekuca sa tragicnim ishodom – cak i za visoke policijske funkcionere – istakla je samo sa tri javne ostavke u – Beogradskom vodovodu! Tri direktora ovog javnog preduzeca, posle kritike iz Skupštine grada i negodovanja Novobeogradana i Zemunaca – koji su bili gotovo 48 sati bez vode – podneli su ostavke, priznajuci sopstvenu odgovornost.
Pocetak 2003. obeležila je Rada Trajkovic podnoseci – u znak protesta – ostavku na funkciju šefa poslanicke grupe „Povratak“ u pokrajinskoj skupštini Kosova i Metohije. Da li taj usamljeni primer može dovesti do preokreta u 2003. ili ce u našoj politickoj praksi, kao i dosad sve „progutati“ kratko pamcenje? Ostavka? Šta to beše?
Nepopularna rec
O tome dr Dušan Janjic, iskusni analiticar politickih prilika, za „Vesti“ kaže:
– Ostavka, kao ni druge institucije demokratskog poretka ne važi za naše politicare . Cak ni kada su sami nagovestili da bi zbog neuspeha mogli povuci takav potez. Na primer, savezni ministar Goran Svilanovic javno je u novembru obecao da ce podneti ostavku ako ne budemo primljeni u Savet Evrope. SRJ nije u Savetu Evrope, ali Svilanovic jeste na funkciji. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Dušan Mihajlovic ne samo zbog toga što nije „prevrnuo i nebo i zemlju“ da otkrije pocinioca politickog ubistva, nego je kao predsednik Upravnog odbora „Jugoimporta“ po objektivnoj odgovornosti morao da podnese ostavku što nije znao za nedozvoljenu trgovinu oružjem sa Irakom. To isto važi i za saveznog ministra policije Zorana Živkovica, clana UO „Jugoimporta“, a objektivna odgovornost podrazumevala je i ostavke saveznog premijer i saveznog ministra odbrane, smatra dr Janjic i dodaje druge primere „zasluženih ostavki“, a koje su izostale – pocevši od afere generala Pavkovica, pa do Saveta za borbu protiv korupcije koji je, izgleda, osnovan da ne bi radio.
Šta je propušteno
Po mišljenju dr Dušana Janjica brže bismo se približili normalnoj demokratskoj državi da su u Skupštini Srbije doneti zakon o lustraciji, zakon o otvaranju policijskih dosijea, zakon o restituciji, zakon o vladi, zakon o izborima, zakon o konfliktu interesa, zakon o politickim organizacijama, tzv. medijski zakoni, zakon o rehabilitaciji žrtava Miloševicevog režima (to se svelo samo na amnestiju Albanaca). Ukratko, izostala su tri instrumenta presudna za svaku reformu: politicka motivacija gradana, jaka vlada i garantovana privatna svojina.
Po Janjicevom mišljenju, da je Savet kolektivno podneo ostavku, u znak protesta, što najpozvaniji ministar Božidar đelic nije pružio tražene podatke o imovini i prihodima clanova Vlade Srbije, možda bi se nešto pokrenulo. Ovako, smatra Janjic, jedna ili dve podnete, a nekoliko najavljenih ostavki u Savetu za borbu protiv korupcije nema ocekivano dejstvo, pa ni predlagani zakoni o konfliktu interesa ili finansiranju politickih organizacija još nisu došli na dnevni red vlade.
Ima još razloga za postavljanje politicke odgovornosti samim tim što politicka scena obiluje neprincipijelnim optužbama, sukobima koji dovode u pitanje funkcionisanje republickog parlamenta, a neizbor predsednika Srbije do slabljenja državnih funkcija.
Politicari ili plivaci?
Za naše politicare ne važi pouka iz jedne popularne anegdote o ljudima koji se bave ovim zanatom. A ona veli – nijedan politicar se nije udavio zato što nije znao da pliva, nego zato što nije umeo na vreme da izade iz vode.
– Ostavka je normalan instrument odgovorne javnosti i odgovorne politike, a ne samo moralni gest pojedinca. Sa stanovišta licnosti, ona jeste važan moralno-politicki nacin da neko ne bude smenjem ako napravi grubu grešku. Na Zapadu ostavka je instrument borbe politicara za sopstvene ciljeve ili protiv loše politike. Ostavka je potvrdivanje osecanja odgovornosti, što je neko nešto pogrešno uradio; što nešto nije znao, a morao je znati, ili za nešto što je propustio da uradi. Sve to ne znaci da je ostavka sama po sebi dokaz necije krivice, da je neko nešto ukrao, kako se kod nas obicno misli, ali jeste put da se i drugi izazovu na odgovornost, što jaca demokratsku kontrolu vlasti, istice dr Janjic.
Odgovornost za (ne)ucinjeno
Slicnog je mišljenja i dr Živko Sucurlija, profesor sociologije Beogradskog univerziteta. On za „Vesti“ kaže:
– U poslednjoj deceniji mnoge partije su nestale sa politicke scene, izgubile pristalice i više puta na izborima, ali njihovi lideri nisu davali ostavke. Onaj ko ponudi program, odabere tim koji ce ga sprovoditi i ne uspe u tome, podrazumeva se da podnese ostavku i pruži mogucnost drugom da ostvari usvojeni program. Ne mogu da zamislim da isti ljudi koji godinama ne mogu da sprovedu svoje politicke ciljeve mogu stvoriti stabilne demokratske institucije i da uspešno sprovode reforme. Kriterijum uspešnosti u demokratskom sistemu je nezamenljiv. Oni koji nisu u stanju da sprovode promovisane ciljeve treba da imaju dovoljno moralnosti da podnesu ostavku.
Ostavka je samo jedna u složenom mehanizmu institucija koje treba izgraditi da bi Srbija dosegla obeležja demokratske države.
Šta je dosad izostalo u procesu normalizacije?
– Propuštena je blagovremena promena Ustava Srbije iz vremena Miloševiceve vladavine. Kada je Skupština Srbije imala cvrstu dvotrecinsku vecinu mogao se sa pet amandmana izmeniti postojeci ustav i otvoriti put ka demokratskim promenama kroz jacanje institucija i pravne države, uz istovremene ekonomske reforme, ocenjuje dr Janjic i navodi više zakona koje je trebalo doneti da bi se stvorili uslovi za utemeljenje sistemskih demokratskih promena.
– Vladavina prava i stabilne demokratske institucije su pretpostavke reformskih promena. Demokratske instutcije treba stabilizovati i sprofesti reforme. Veštacki je naduvana podela na one koji su za reforme i na one koji su za izgradnju institucija i vladavinu prava. U modernoj Evropi je sistem u kojem se stvaraju demokratske institucije, ali i sprovode reforme otvorenog demokratskog društva, odgovara dr Sucurlija, zalažuci se za to da se što pre napusti partijska kontrola parlamenta, da se jacaju institucije nezavisnog sudstva i oblikuje moderna vlada vitalna da ponese teret reformi, ali koja nece imati preimucstvo nad parlamentom.
Nedostatak politicke kulture umnogome je, po mišljenju naših sagovornika, uzrocnik nedelotvornih situacija. Kad politicke elite pretpostavljaju svoje fotelje politickim ciljevima, onda se sve cešce na mnogim poljima akcije završavaju sa dva korka unazad!
– Naši politicari bi morali da znaju da su uspešne politicke karijere sastavljene iz pobeda i poraza. Ako nece da se uce na primerima iz drugih zemalja, neka se upoznaju sa biografijom Nikole Pašica, porucuje dr Janjic.
