Najnoviji podaci o slobodnim radnim mestima u Australiji, koje je nedavno objavio Zavod za statistiku (ABS), pokazuju da će, iako se stvari poboljšavaju, nezaposlenost ostati na nešto višem nivou sve dok ne nestanu uticaj pandemije i ograničenja uvedenih zbog virusa korona.
U ovom trenutku, može se reći da je situacija sa zapošljavanjem bolja nego što je bila sredinom prošle godine. Vodeći pokazatelj Ministarstva za zapošljavanje, koje prati niz različitih ekonomskih pojava, sada je prvi put od februara 2020. postao pozitivan.
Istina, indeks je svega 0,05, ali nakon konstantnog rasta stope nezaposlenosti, pojava novih radnih mesta je svakako pozitivan pomak.
Broj slobodnih radnih mesta u majskom kvartalu 2020, pao je za rekordnih 43 odsto, što je ispraćeno rekordnim rastom od 60 odsto u avgustovskom kvartalu. Poslednji podaci pokazuju da broj upražnjenih radnih mesta u novembarskom kvartalu porastao za dodatnih 23 odsto.
Zvuči skoro neverovatno da je broj slobodnih radnih mesta u tom periodu za čak 12 odsto veći nego što je bio u istom periodu 2019. godine.
Povećanje dostupnih radnih mesta prisutno je u čitavom spektru ekonomije. Sve industrije su u novembru zabeležile više slobodnih radnih mesta nego u avgustu.
Čak sedam industrija, među kojima proizvodnja, komunalne usluge, ugostiteljstvo, finansijske usluge, zdravstvo i socijalna zaštita, kao i umetnost i rekreacija, zabeležilo je najveći broj slobodnih radnih mesta u jednom tromesečju otkako se ovi podaci evidentiraju, a to je od 2009. godine.
Međutim, ove brojke ne znače da je došlo do procvata radnih mesta. To je trenutno problem s ovom statistikom, jer obično ovakav porast broja slobodnih radnih mesta je znak vrlo zdrave ekonomije, dok je to sada više znak ekonomije koja je izašla iz izolacije i recesije.
Iz tog razloga, stručnjaci upozoravaju da se ne treba hvaliti rekordnim rastom slobodnih radnih mesta, jer to ne znači da će Australija uskoro imati rekordan nivo zaposlenosti, nego je to samo pokazatelj da je prošle godine zabeležen rekordan broj otpuštanja.
Takođe, borba za radna mesta sada postaje oštrija nego što je bila pre pandemije. U novembru je širom zemlje bilo 3,7 nezaposlenih na svako slobodno radno mesto. Najteže je posao pronaći u Viktoriji, gde je 4,2 nezaposlenih po slobodnom radnom mestu, u Tasmaniji je taj odnos četiri, a u Kvinslendu 3,9 nezaposlenih na jedno radno mesto.
Najbolje stoje Zapadna Australija i NSW sa 2,4, odnosno 3,2 nezaposlenih po slobodnom radnom mestu.
Treba napomenuti da se u novembru samo u NSW i Viktoriji vodila oštrija borba za posao nego u februaru. To je zato što je broj slobodnih radnih mesta više nego kompenzovao povećanu nezaposlenost. To, međutim, ne znači da je do posla lako doći.
Ono što odnos između slobodnih radnih mesta i nezaposlenosti pokazuje, je to da je broj trenutno slobodnih radnih mesta jedan vid odstupanja, kao i da je tržište rada trenutno izuzetno ograničeno.
Naime, ekonomisti upoređuju stopu nezaposlenosti sa “stopom slobodnih radnih mesta”, i generalno kako jedna brojka raste, tako druga opada, pa zato visoka stopa slobodnih radnih mesta obično znači nisku stopu nezaposlenosti. Ta veza se održala u februaru i u maju prošle godine, međutim potpuno je pukla u avgustu i novembru.
Naime, sa stopom slobodnih radnih mesta od 1,84 odsto, koja je zabeležena u novembru, očekivala bi se nezaposlenost od oko svega četiri, a trenutno je ona 6,8 odsto. Pored toga, čak i kad postoje poslovi, oni nisu uvek adekvatni.
Slobodna radna mesta ne znače mnogo nezaposlenima ukoliko nisu u mogućnosti da do njih otputuju. Ili ako su dostupni poslovi u industriji u kojoj nezaposleni ne mogu da rade, jer im ili ne odgovara, ili nisu kvalifikovani.
Najviše posla u sektoru umetnosti i rekreacije
Slobodna radna mesta u sektoru umetnosti i rekreacije porasla su za čak 233 odsto u novembru, dok je u majskom kvartalu tu zabeležen najveći pad od 95 odsto. Sektor ugostiteljstva i hotelijerstva je u novembru zabeležio rast od 65,9 odsto, što odgovara padu koji je bio u majskom kvartalu od 66 odsto.
U sektoru nekretnina je takođe zabeležen veliki pad u majskom kvartalu (68,8 odsto), dok je u novembru u ovom sektoru broj slobodnih radnih mesta sada veći za 22 odsto. Broj slobodnih radnih mesta u komunalnim uslugama je u majskom kvartalu pao za 23,8 odsto, da bi u novembarskom skočio za 15,8 odsto.
Ugostiteljstvo pre administracije
Od maja do novembra poslovi u ugostiteljstvu činili su 13 odsto povećanja broja slobodnih radnih mesta, dok je uobičajeni udeo ovog sektora svega 6,5 odsto. To je sjajna vest ukoliko nezaposleni žele takav posao, ali ne i ukoliko im nije po meri i pogotovo ako se radi o poslu koji je slabije plaćen i nije sa punim radnim vremenom.
S druge strane, poslovi u administraciji i snabdevanju činili su samo sedam odsto povećanja, a obično čine 15 odsto. Praktično, postoji tržište rada koje nudi mnogo više ugostiteljskih poslova nego što je uobičajeno i mnogo manje administrativnih poslova od uobičajenog.
Чланак Oštra konkurencija za zaposlenje се појављује прво на Vesti online.
