Biografija puna uspona i padova, osporavan, ali i nagrađivan, život dr Borka Đorđevića svedoči o tome da je, kako kaže, uvek bio na strani Srba. Osim autentične biografije, u knjizi su i odgovori na mnoga pitanja iz ratnih, devedesetih godina.
„To su neki događaji koje ja nisam mogao da držim više u sebi. Da rat, i građanski rat, nije opcija, jer sve može da se reši na miran, dogovoran način“, kaže dr Borko Đorđević za RTS.
Da je to moguće, svedoči prvi dogovor o miru između Srba, Bošnjaka i Hrvata na Palama, decembra 1994. godine, dolaskom američkog predsednika Džimija Kartera. Zasluge za tzv. „stakleni mir“ dobrim delom pripadaju i dr Đorđeviću.
„Uspeo sam da preko ličnih veza dovedem predsednika Kartera i zaustavili smo rat, otvorili smo barijere i na kraju te posete, decembra 1994. godine došlo je do stvaranja tzv. Dejtonskog sporazuma“, ističe doktor.
I dok su se u Americi nizala priznanja za humanitarni rad u Bosni, u svojoj zemlji, kako kaže, nije dobio ništa. Očima čoveka dijaspore, Srbin iz Pirota, žali zbog odnosa matice prema ljudima iz rasejanja.
„Možda je to naš srpski mentalitet, za razliku od drugih dijaspora…ali znam da će mlađe generacije to promeniti i da ćemo se jednog dana ujediniti“, iskren je dr Đorđević.
Pod njegovom skalpelom bilo je više od 16000 žena, nekadašnje prve dame Amerike, Beti Ford i Nensi Regan, nekadašnja gradonačelnica Čikaga Džejmi Burn…ipak, među najintrigantnijim, bio je sin Sadama Huseina. Prijateljstvo sa iračkim predsednikom skupo ga je koštalo.
„Dovelo me je do situacije da sam, malte ne, proglašen američkim špijunom i saradnikom Sadama i moglo je da me košta života“, kaće dr Đorđević.
Od zvezde na Bulevaru slavnih, preko operacija prvih dama Amerike, do istrage FBI-aja, dr Đorđević, posle svega, želi samo jedno:
„Da se, u dogovoru, zajedno vraćamo kući!“