Poštovani,
Želim sa vama, da podelim veliku duhovnu radost i da vas obavestim braćo i sestre, da je naša Crkva Svetog Save u Briselu iz manastira Ostroga, dobila Mitru Svetog Vasilija Ostroškog – čudotvorca sa Njegovih Svetih Moštiju.
Na ovom velikom daru i očinskoj pažnji najsrdačnije se zahvaljujem Njegovom Visokopreosveštenstvu Arhiepiskopu cetinjskom i Mitropolitu crnogorsko–primorskom Gospodinu Amfilohiju, koji je izašao u susret mojoj malenkosti i blagoslovio da se Mitra Svetog Vasilija Ostroškog sa Njegovih Svetih Moštiju, prenese u naš hram i položi ispred Svetiteljeve ikone na Ikonostasu. Monahinje manastira Svetog Luke iz Župe Nikšićke, vezu novu Mitru za Svetitelja i kad je završe mi ćemo dobiti mitru sa Njegovih Svetih Moštiju.
Za ovaj veliki dan u životu naše parohijske zajednice, doček Svetinje i visokih gostiju koji će nam doći iz Otadžbine i iz sestrinskih crkava, treba svi da se odazovemo i učestvujemo svojim darom – dobrovoljnim prilogom.
O tačnom datumu dočeka Svetinje i našem Liturgijskom i molitvenom saboru, bićete obavešteni u toku narednih Bogosluženja.
Neka bi Gospod podario, da okupljeni oko svoje Svete Crkve u slozi, miru i ljubavi, molitveno dočekamo Svetinju Velikog Svetitelja Božijeg.
Šta mi ovime hoćemo da postignemo?
Mi ne tražimo blago za sebe. Mi tražimo milost Božiju i prosimo pomoć Svetog Vasilija Ostroškog čudotvorca, da svima onima koji dođu u Hram Svetog Save u Briselu, radi molitve, izađe u susret i pomogne im da sve nedaće svoje otklone, sve bolesti svoje iscele i da duše njihove zablistaju radošću i veseljem, a da žalost njihovu otkloni od njih i njihovih domova i njih učine istinskom decom Božjom.
Da nas sve učini dostojnim naših velikih slavnih predaka: da nam prosveti um, srce i dušu, pa da se uvek sećamo svih divnih i velikih svetitelja, da se setimo Sv. Simeona Mirotočivog, Svetitelja Save, Sv. Vladike Nikolaja, Prepodobnog Oca Justina, Blaženopočivšeg Patrijarha Pavla…
To je, dakle, naša namera, braćo i sestre, da se setimo svih njih i dela njihovih, jer tada nećemo grešiti niti ići krivim putevima, nego ćemo učiti decu svoju i pričati im o srpskom dobru, a ne o bogatstvu, jer su bogatstva prolazna, a ono što je Božiji dar ljudima to ostaje u svim vremenima. Mi smo imali veliku državu, velike moćne kraljeve i careve. Svi su oni imali dvorove u kojima su živeli, no od tih dvorova danas nema ni traga ni glasa. Šta je ostalo? Ostale su crkve koje su oni podizali. Ono što su radili za sebe, za svoju udobnost, to je sve stihija vremenska odnela. Ono što su stvarali u slavu Božiju, Bog je sačuvao i do naših dana.
Evo nam Studenice, Pećke Patrijaršije, Gračanice, manastira Hilandara, Ostroga, Mileševe i mnogih drugih koje ovde ne možemo da izbrojimo. No hoću da podvučem: što je rađeno u slavu Božju i da posluži za dušu i spasenje, to je u većini ostalo i ono i dan danas vrši svoju svetu misiju.
Crkva vas braćo i sestre, u svoje okrilje priziva, grli i spasenju vodi, i moli da ne okrećete leđa svojoj Crkvi i veri, nego da budete verni svojim časnim pradedovima i da svoju Krsnu Slavu i veru pravoslavnu čuvate i tu veru svojim mlađima ostavite. To mi želimo, da naša parohijska zajednica bude u ovom predstolnom gradu Evrope.
I sve što budemo gradili i radili, neka bude na veliku slavu Božiju, u čast Svetog Save i Svetog Vasilija Ostroškog, a na spasenje naše i naroda Srpskog.Sa ovakvim mislima, osećanjima i molitvenim željama, svima vam želimo dobrodošlicu, dođite vaša Crkva vas očekuje.
Uvek veran i odan u ljubavi Hristovoj i poniznosti ostajem,
Vaš paroh, protojerej-stavrofor o. Jakov Marković,
sa đakonom Dušanom i Crkvenim odborom
