ZAŠTO JE VAŽNO DA SRBI IZ DIJASPORE POVEŽU RADNI STAŽ
• Zahtevi se predaju u mestu prebivališta, posle čega nadležne institucije država prikupljaju podatke • Zbog procedure koja može da traje više meseci, u otadžbini savetuju da građani reaguju na vreme
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) pozvao je građane koji su radili u inostranstvu, uključujući i bivše jugoslovenske republike, da podnesu zahtev za potvrdu radnog staža znatno pre nego što ispune uslove za penzionisanje kako bi iskoristili pogodnosti povezivanja radnog staža i time eventualno stekli pravo na dve penzije.
Zahvaljujući međudržavnim sporazumima Srbije sa više od 20 zemalja, dijaspora ima mogućnost da iz inostranstva upiše godine radnog staža provedene u otadžbini i da iskoristi mogućnost povezivanja staža, čime lakše stiče neophodne uslove za penzionisanje.
– Apelujem na naše ljude u inostranstvu da se u zemlji u kojoj imaju prebivalište, boravište ili radnu dozvolu, obrate nadležnoj instituciji sa zahtevom da im se utvrdi radni staž u Srbiji. LJudi treba da znaju da mogu, još pre podnošenja zahteva za penziju, da u inostranstvu podnesu zahtev da im se utvrdi staž u Srbiji. Važi i obrnuto, ukoliko su se vratili da žive u otadžbini, oni mogu u Srbiji da podnesu zahtev da im se potvrdi rad u inostranstvu – kaže za „Vesti“ Aleksandra Todorović, načelnik Odeljenja PIO za ostvarivanje prava po međunarodnim sporazumima.
Besplatni dokumenti
– Od dokumenata im je prvenstveno potrebna radna knjižica, a ukoliko nju ne poseduju, onda izjava o poslodavcima kod kojih su radili kako bi se ušlo u postupak utvrđivanja staža. Troškova nema, svi naši sporazumi podrazumevaju besplatnu administrativno-pravnu pomoć i svi formulari i dokumenti ne podležu nikakvoj naknadi i dovoljna je samo overa institucije koja ga izdaje – naglašava Todorovićeva.
Iz srpskog Fonda PIO napominju da naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu ne treba njima da se obraćaju za utvrđivanje radnog staža u otadžbini već treba da se obrate nadležnom organu u inostranstvu, koji zatim upućuje zahtev u Beograd.
– Nema potrebe da naši ljudi iz inostranstva posebno dolaze u Srbiju zbog regulisanja radnog staža, niti da to rade na brzinu tokom godišnjih odmora jer oni praktično u Srbiji i ne mogu da podnose takav zahtev. Oni se obraćaju, recimo, nemačkom organu, koji zatim na dvojezičnom obrascu traži od nas utvrđivanje srpskog staža. Savet je svima da pitanje radnog staža utvrde godinu-dve pre nego što steknu uslove za penziju jer ga onda i Nemačka evidentira u svojim spisima tako da prilikom odlučivanja o pravu na penziju mogu odmah da saberu godine staža – kaže Verica Radenović iz Republičkog fonda PIO.
Procedura utvrđivanja radnog staža može da potraje nekoliko meseci zbog dugotrajne prepiske sa stranim organima.
Isplate
Ukoliko penzioner iz dijaspore ostane da živi u inostranstvu, može da podnese zahtev za transfer srpske penzije u zemlju stalnog boravka i u tom slučaju dinarski iznos se preračunava u devizni i uplaćuje na određeni račun. Bankarski troškovi zavise od banke u kojoj se otvori račun.
Kada se utvrdi ukupan radni staž i ispune ostali uslovi za penzionisanje, naši ljudi u rasejanju, koji su deo života radili u inostranstvu, a deo u otadžbini, mogu da podnesu zahtev za ostvarivanje prava na penziju, koja može biti samostalna i srazmerna.
– Svaka zemlja ocenjuje po svojim nacionalnim pravilima ispunjenost uslova za penzionisanje. Ukoliko su svi uslovi neke zemlje ispunjeni, isplaćuje se samostalna penzija samo na osnovu nacionalnih propisa te zemlje. Međutim, ako godine radnog staža u inostranstvu nisu dovoljne za penzionisanje, uzima se staž i iz otadžbine, pa se rade srazmerne penzije. To praktično znači da neko može da ima samostalnu penziju u Srbiji, a srazmernu u inostranstvu, i obrnuto – kaže sagovornica „Vesti“, napominjući da se staž sabira bez obzira na to da li je u svim zemljama ispunjen uslov za penziju, pa tako na primer, neko može na osnovu ukupnog broja godina radnog staža i godina starosti da ostvari prava na penzionisanje u Srbiji, ali ne i u inostranstvu.
Priliv u milionima
Procene Svetske banke su da iz dijaspore u otadžbinu slije oko 3,6 milijardi evra godišnje, ali nema preciznih podataka koliko novca stigne od deviznih doznaka, a koliko od deviznih penzija.
– Mi nemamo tačan broj korisnika deviznih penzija koje se isplaćuju u Srbiji i visini tih primanja. To su ogromni iznosi, naročito kad je reč o Nemačkoj i Švajcarskoj, reč je o milionima evra koji ulaze u Srbiju. Upliv deviza u našu zemlju na osnovu penzija koje stižu je veliki i iz Hrvatske – kaže načelnik Odeljenja PIO za ostvarivanje prava po međunarodnim sporazumima Aleksandra Todorović.
Invalidnine
Dobijanje invalidske penzije u inostranstvu ne mora da znači da će automatski ta osoba dobiti i invalidsku penziju u Srbiji.
– Pokreće se postupak za invalidsku penziju u Srbiji i onda naši lekari i veštaci na osnovu medicinske dokumentacije daju svoje mišljenje na nalaz koji je došao iz inostranstva. Kod nas je veoma rigorozna definicija invaliditeta pa ne mora da odgovara uslovima neke druge zemlje – kaže Aleksandra Todorović.
NEOSNOVAN STRAH NAŠIH LJUDI U RASEJANJU
PLATE IZ MATICE NE UMANJUJU IZNOS
Primetan je strah naših ljudi u dijaspori da prijave staž u Srbiji, smatrajući da će od toga imati više štete i da će dobiti manju penziju u inostranstvu.
– To je potpuno netačno. Treba razbiti te strahove i objasniti ljudima koji žive i rade u inostranstvu da od povezivanja radnog staža mogu da imaju samo koristi i da će im olakšati dobijanje penzije, a nikako umanji primanja – tvrdi Aleksandra Todorović iz PIO fonda.
Jer, kad se određuje visina penzije, ona se utvđuje samo na osnovu staža ostvarenog u zemlji u kojoj pojedinac ostvaruje pravo na penziju.
Sporazumi sa 20 zemalja
Srbija ima sporazum sa 20 zemalja, na osnovu kojeg naši ljudi mogu da povežu staž ukoliko su radili u tim državama. To su Austrija, Belgija, Bugarska, Luksemburg, Velika Britanija, Danska, Italija, Mađarska, Norveška, Nemačka, češka, Slovačka, Holandija, Francuska, Švajcarska, Švedska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Hrvatska i Poljska.
– Dakle, ako ste radili pet godina u inostranstvu, a 10 godina u otadžbini, onda ukupno imate 15 godina radnog staža, a po starosnoj granici ispunjavate uslove za penzionisanje u Srbiji, onda ćete u domovini dobijati srazmerni deo penzije samo za tih 10 godina koliko ste radili u matici. Isto važi i obrnuto, odnosno, ako po godinama života i ukupnog radnog staža ispunjavate uslove za penziju u inostranstvu, onda će ta država isplaćivati srazmernu penziju samo za godine koje su provedene na radu u toj zemlji – objašnjava Verica Radenović.
Šta vam treba za povezivanje staža
– lična karta
– JMBG
– pasoš
– dokaz o vojnoj službi
– dokaz o radu u Srbiji
– uverenje o beneficiranom radnom stažu
– uverenje o invaliditetu
SAVETNIK PENZIONOG OSIGURANJA NEMAčKE (BFA)
PRIBIć: DOVOLJNO I 12 MESECI RADA
Naši ljudi koji su radili u Nemačkoj sa prosečnim primanjima od 1.500 evra mogu da dobiju penziju od 26 evra mesečno po godini staža kad ispune uslove za penziju, kaže za „Vesti“ zvanični savetnik Penzionog osiguranja Nemačke (BfA) Dragan Pribić iz Frankfurta. Uslov za dobijanje nemačke penzije je 65 godina života i minimalno pet godina (60 meseci) zvaničnog rada u toj zemlji, posle čega se mogu očekivati minimalna primanja od oko 130 evra mesečno.
– Na deo nemačke penzije mogu da računaju i oni koji su radili manje od pet godina, s tim što je tada neophodno da oni zajedno sa godinama radnog staža u inostranstvu i godinama radnog staža u Srbiji ispunjavaju uslove za penziju. Na nemačku penziju ne mogu da računaju jedino oni koji su radili manje od 12 meseci, s tim što im se svaki mesec radnog staža može sabirati sa radnim stažom u otadžbini – objašnjava Pribić.
Prema njegovim rečima, najveći problem za dokazivanje radnog staža u Nemačkoj imaju gastarbajteri koji su radili u periodu od 1968. do 1974. godine, jer ti podaci nisu kompletno arhivirani u kompjuterima penzionog osiguranja Nemačke u Landshutu, gde je centrala za zemlje bivše Jugoslavije.
– Radni staž iz tog perioda može da se dokaže preko arhiva bolesničkih kasa, odnosno socijalnog osiguranja, gde se vidi da su ti ljudi radili u Nemačkoj – naglašava Pribić.
On upozorava brojne udovice i udovce da obrate pažnju na to da li su njihovi preminuli supružnici tokom života imali prava ne samo na državnu nemačku penziju, već i na dodatne zusatz i betriebs rente.
Problem u bivšim republikama
Najčešći problemi sa utvrđivanjem radnog staža pojavljuju se kod ljudi koji su radili u preduzećima sa sedištem u nekoj od bivših republika SFRJ jer većina zemalja nije uredila baze matične evidencije. Najveći problemi pojavljuju se u Federaciji BiH gde je zbog ratnih dejstava uništena brojna dokumentacija, pa se onda radni staž utvrđuje na osnovu „alternativnih“ dokumenata poput isečaka od plate ili zdravstvenih knjižica iz određenog perioda.
– To se najlakše može utvrditi na osnovu broja mesečnih uplata penzija. Ukoliko je penzioner imao više uplatnica, to znači da udovac ili udovica treba da podnesu zahtev i za isplatu zusatz i betriebs renti, kako bi dobijali pun iznos penzije – dodaje Pribić.
