Humanitarna organizacija Srbi za Srbi kao i druge srpske humanitarne organizacije ne miruju već pronalaze načina kako da mnogim srpskim porodicama u Srbiji, Republici Srpskoj, Severnoj Makedoniji pomognu i da koliko toliko olaškaju muke. Toliko teških i neverovatnih priča su ispisali mnogim porodicama pomogli ali je mnogo veći broj onih kojima je potrebna pomoć nego što čovek može i da zamisli.
Ovoga puta oni su izašli sa pričom jedanestogodišnje Anastasije i dvanaestogodišnjeg Đorđa, koji odrastaju sa ocem Negomirom i bakom Milomirkom od 78 godina. Majka ih je napustila, svi četvoro žive u jednoj sobi u selu Zahumsko, zaseoku Lukovići koji se nalazi iza Sjenica do granice sa Crnom Gorom, bez kupatila, često bez struje. Leti se kupaju napolju a zimi u štali. Deca su dobri đaci i maštaju da imaju svoje sobe. Humanitarna organizacija Srbi za Srbe je pokrenula akciju da im se igradi kuća.
Prenosimo i priču o porodici Luković u nadi da će vrlo brzo imati daleko bolji krov nad glavom.
Foto: HO Srbi za Srbe
„Duša me boli što ne mogu da im obezbedim kućicu neku, da ne odrastaju u ovom sobičku od 10 m2. Ja sam im otac i majka, a često i jedini drug. Majka ih je davno napustila” – kaže Negomir Luković, samohrani otac Đorđa (12) i Anastasije (11).
Lukovići žive u selu Zahumsko. Kao magnet nas vuče taj gorštački i mistični predeo koji se proteže iza Sjenice do granice za Crnom Gorom, pa ga često posećujemo. U ovim divljim i prelepim krajevima vešto se krije i odoleva nekoliko sela naseljenih malobrojnim srpskim življem. „Ima medveda i vukova, pa se malo plašimo. Ipak, tu je naš tata. On je naš ceo svet!”, poručuje ljupka Anastasija.
Sa njima živi i dementna staramajka Milomirka (78), pa zajedno provode dane u toj jednoj sobi, bez igde ičega. Zajedno i spavaju na jednom razvučenom krevetu. „Kuća je od drveta pravljena i nalepljen je stiropor. Zimi zna da bude baš teško. Imamo problem i sa strujom, kako kiša padne ili vetar jače dune nemamo je. Nekad i po dve-tri noći… Živeo sam ja ranije u gornjoj kući, ali pripala je bratu i zaključana je svo vreme, iako ne živi tu”, s nekom gorčinom u glasu, objasnio je Negomir ukratko te uvek sumorne porodične nesuglasice.
Najveće žrtve nesuglasica i nerazumevanja jesu ova skromna i tiha dečica. Možda teže razumeju to što se dešava u odnosima odraslih, ali su i više nego svesni u kakvim uslovima žive. Za bolje nisu nikada znali, ali maštaju neprestano o lepoj kućici u kojoj bi imali svoje sobe, krevete i kupatilo. „Sada nemamo kupatilo, to mi teško pada. Ljeti se kupamo napolju, a zimi moramo u štali. Kad je previše ledno, sačekamo koji dan”, tužno nam je ispričao dvanaestogodišnji Đorđe.
Uprkos svemu, Negomir ne samo da brine o dvoje dece i bolesnoj majci, već zadivljujuće dobro i pedantno održava ovaj mali prostor. Treba imati u vidu da se tu sve dešava – održava higijena, kuva, obeduje, spava, oblači, uči… Nije lako. „Oboje slušaju i dosta mi pomažu, a uz svu muku dobri su đaci. Anči opere sudove, umesi testo i pospremi krevet, a Đorđe pomaže oko dve krave i cepanja drva. Držimo još pet-šest kokošaka, sijemo krompira i pasulja, malo oko poljoprivrede, ali sve ručno. Nema ovuda nekog posla, a ni da odem neđe ne mogu zbog djece i bolesne majke. Imam i nekih zdravstvenih problema, ali se borimo”, pojasnio je domaćin kakva je situacija u ovom, nažalost, opustelom kraju.
Nažalost, nemaju čak ni socijalnu pomoć zbog zemlje koja se vodi na baku. Mesec teško preguraju, kako kažu „vuku dan za dan”. Đorđe nam je rekao da ima samo dva džempera, tri majice i dva para patika, a Anastasija samo jedne patike! „Nemamo dovoljno odeće i obuće. Voleli bismo i da imamo đe proslavljati rođendane, da pozovemo nekad drugare iz škole da se igramo. Retko ko nam je dolazio, nema se đe ni sesti”, požalili su se.
Negomir se za pomoć prijavio preko Fejsbuka. „Da, napisao sam vam tada da ću vas očekivati i živeti u nadi. Bogu hvala, došli ste. Ostadoh tu da se mučim i borim, nema druge. Pozivam dobre ljude ako postoji neka šansa da dobijemo bolji krov nad glavom…”
Požrtvovanost najboljeg tate Negomira i ogromna ljubav, koja je jedino, ali i najvrednije, što ima da da svojim mališanima, mora biti nagrađena. Humanitarna organizacija Srbi za Srbe zato pokreće veliku akciju za srećniji život porodice Luković. Pozivamo sve dobre ljude da pomognu da im izgradimo kuću!
Način kako se može pomoći porodici se može videti ovde.
