Orvelov otac Ričard Bler bio je britanski vojnik, dok s majčine strane ima francusko poreklo. Imao je dve sestre: Mardžori i Avril.
Sa šest godina kreće u Anglikansku parohijsku školu, a kasnije dobija stipendiju za najprestižnije škole u Engleskoj ‒ Velington i Iton. Na Itonu je izučavao britanske pisce, ali pošto je zbog opšteg slabog uspeha ostao bez stipendije, prekinuo je sa školovanjem i počeo da traži posao.
Kao pripadnik indijske imperijalne policije služio je u Burmi pet godina, a zatim napustio službu. Iskustva i impresije iz tog perioda preneo je u delo „Burmanski dani“ i autobiografske priče „Ubijanje slona“ i „Vešanje“.
U Englesku se vraća 1927. godine. Počinje da piše i ubrzo se seli u Pariz sa namerom da uspe kao honorarni pisac. Međutim, to mu ne polazi za rukom pa mora da zarađuje radeći u hotelima. Ubrzo se vraća u London, i o tom periodu svedoči u romanu „Niko i ništa u Londonu i Parizu“.
Kreće sa pisanjem „Burmanskih dana“ i u međuvremenu počinje da radi kao učitelj, kasnije trgovac. Godine 1936. ženi se sa Elin O’Šonesi. Želeći da istraži život engleske sirotinje, nalazi posao u rudniku i inspirisan tim iskustvom piše knjigu „Put za dok Vigan“.
Izveštač i potporučnik
Krajem 1936. godine odlazi u Španiju i izveštava o tamošnjem građanskom ratu između fašista i republikanaca. Borio se na frontovima Aragon i Teruel i dobio čin potporučnika.
Tokom Drugog svetskog rata Orvel je radio kao novinar i bio šef Istočnog servisa Bi-Bi- Sija za Indiju. Iskustva iz tog perioda služe mu kasnije kao inspiracija za pisanje romana „1984“.
Roman „Životinjska farma“ objavljen je u Engleskoj 17. avgusta 1945, a u SAD 26. avgusta 1946. godine. Orvel je prvi put stekao svetsku popularnost. Prvobitni naslov knjige bio je: „Animal Farm: A Fairy Story“ („Životinjska farma: Bajka“). Ipak, američki izdavači su podnaslov izostavili, a posle tog objavljivanja, svi prevodi, osim jednog, takođe su bili bez podnaslova. Alegorija i satira o revoluciji u Rusiji i Staljinovoj izdaji njenih ideala poznata je i po zapovesti: „Sve životinje su jednake, samo su neke jednakije od drugih“.
Godinu dana kasnije Orvelu je umrla supruga tokom operacije. Napisao je čuveni esej „Politika i engleski jezik“ o jeziku iz kojeg su proistekla Orvelova pravila o pisanju.
Odselio se na ostrvo Juru na škotskoj obali. Tamo je napisao roman „Hiljadu devetsto osamdeset četvrta“. Ovo je priča o vlasti koja održava svoju moć sistemskim izvrtanjem istine i neprestanim prepravljanjem istorije radi svojih ciljeva. Klima na ostrvu štetila je njegovom zdravlju, loše se osećao i zbog toga je po njegovom sopstvenom priznanju roman toliko sumoran.
Džordž Orvel je umro 21. januara 1950. godine u Londonu.
