ZAŠTO SE PROF. DR VLADAN PETROVIć KAJE ZBOG POVRATKA IZ NEMAčKE U SRBIJU
OTADŽBINA BEZ SLUHA ZA NOVE IDEJE
• Biznis u domaćim fabrikama nepojmljiv je za moje partnere Nemce, oni se čudom čude: „Pa, kod vas svaki dan neko štrajkuje!“, kaže ovaj stručnjak, svojevremeno optuživan da uvodi u Srbiju kapitalizam na mala vrata
Kragujevački prof. dr Vladan Petrović, mašinski inženjer, koji je 24 godine proveo na radu u Nemačkoj, vratio se u otadžbinu, gde misli da mu je i mesto, ali ubrzo je, kako sam tvrdi, uvideo da u Srbiji gotovo niko nema sluha za nove ideje. Posledica razočaranja je najočiglednija u stavu ovog profesora da se opredeli za saradnju samo sa strancima!
– U Nemačku sam otišao 1972. godine, dok sam bio na mestu direktora kragujevačke „Romanije“, a kako sam na jednom od radničkih saveta saopštio da sam pronašao partnera iz inostranstva, optužen sam da uvodim kapitalizam na mala vrata. Istog dana sam napustio preduzeće i zaputio se u Ofenbah, gde sam radio na značajnim projektima. Kasnije sam postao direktor ispostave „Manesmana“, ugledne firme i stipendista nemačke vlade. Nakon doktorata, radio sam u Esenu i u njihovoj „Kući tehnike“ gde su predavači bili vrsni stručnjaci i nobelovci, svugde sam imao jasno određenu poziciju – kaže profesor Petrović, koji se u razgovoru za „Vesti“, iskreno kaje što se vratio u Srbiju.
Milionska ušteda
Osim patenta za radijatore, čijom se smanjenom masom štede milioni evra, a čiju su prednost nemački finansijeri odmah uvideli, Petrović privodi kraju projekte korišćenja energije vetra i morskih talasa. I konstatuje da u Srbiji nema nikog ko bi znao da traži povećanje investicionog potencijala, za dobrobit svoje zemlje.
– Nije reč o nekom velikom finansijskom gubitku, već mi je žao što u zemlji ništa ne funkcioniše onako kako bi trebalo. I što svoje ideje i patente ne mogu da primenim. Zato i ne treba nikog da čudi što sarađujem sa Nemcima – tvrdi Petrović, koji je zajedno sa strancima osnovao u Kragujevcu mešovitu softvesku firmu.
– Vratio sam se u otadžbinu zbog nostalgije. Nije isto kada odete u svet sa 15 ili sa trideset godina, kao ja, kada sam ovde već imao izgrađen život. Moje poslednje angažovanje u Nemačkoj bilo je u Duizbugru, u fabrici za proizvodnju koksa, gde su mi nuđene sve pogodnosti, samo da ostanem, ali ja sam se odlučio za rodni Badnjevac i tu napravio kuću.
Politički poeni
Petrović se nakon povratka iz Nemačke okušao i u politici, bio je član gradske vlade, ali ni tada, veli, lokalni političari nisu imali sluha za prioritete. „Asfaltirali su ulice samo ispred opštine zbog sticanja poena, umesto da su isparcelisali industrijsku zonu i prodavali zemljište sa dužim grejs periodom, stranim firmama.“
– Sada intenzivno radim na pronalaženju fabrike u kojoj bi se proizvodili radijatori po mom izumu, a koji su od standardnih lakši čak za 17 kilograma. Moja želja je bila da to bude u Kragujevcu, ali mrka kapa. Pogoni „Zastave“ su za moje partnere neprihvatljivi, jer stranci ne razumeju mnogo toga, počev od prljavih prozora na halama, pa do svakodnevnih štrajkova – ističe prof. Petrović koji je pre tridesetak godina, u jeku samoupravljanja, optuživan da „voli“ kapitalizam. „Taj isti kapitalizam sada Srbija, uprkos brojnim teškoćama, uvodi na velika vrata, jer drugačije i se ne može, ukoliko želimo ići u korak sa svetom“, poručuje Petrović, vlasnik na desetine patenta.
