Evropski lekari srpskog porekla pridružuju se kampanji pod sloganom „Srpsko lekarsko društvo elitno društvo za 21. vek“. Oni podržavaju ideju da se ova organizacija vrati izvornim principima od pre 133 godine. Apel profesora dr Vojkana Stanića objavljen u „Vestima“ sa pozivom lekarima u dijaspori da pomognu preobražaj srpskog lekarskog društva u moderno, elitno, uticajno i ugledno društvo prihvatili su lekari u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Holandiji. Objavljujemo njihove izjave o nesebičnoj pomoći koju nude strukovnoj organizaciji u otadžbini.
Nasušna potreba usavršavanja
– Hvala bogu da se, napokon, neko setio da nas zove!
To je prva reakcija uglednog ginekologa Slobodana Milosavljevića iz Amsterdama povodom ideje o povratku ugleda, imena i tradicije Srpskog lekarskog društva. On je proteklih godina izgradio autoritet i stekao ugledno ime u amsterdamskom Zdravstvenom centru „Slotervart“.
– Ovo je fantastična ideja kojoj će se odazvati svi lekari iz dijaspore. Kada je reč o ovdašnjim lekarima to je ostvarljiva ideja. Naši lekari u Holandiji su stekli ugled i vrlo su uticajni ali za saradnju sa SLD moraće da se ispoštuju određene procedure. U svakom slučaju otvorićemo vrata uglednih centara za operativne tehnike i usavršavanje kolega iz otadžbine na holandskim univerzitetima kaže za Vesti“ Slobodan Milosavljević.
Svi za SLD
– Kao mlad lekar otišla sam iz Srbije i nisam imala nikad kontakte sa Srpskim lekarskim društvom. Ali sećam se da je moja majka bila član SLD-a i da se time ponosila. Danas je moguće relativno lako povezati SLD sa lekarima po svetu, zahvaljujući Internetu, ali i formiranim organizacijama lekara u dijaspori. Sva tri udruženja u Nemačkoj sa kojima imam dobre odnose i kontakte, verujem da će prihvatiti sve ideje Srpskog lekarskog društva o povezivanju i čvrstoj saradnji – kaže dr Milica Mitić.
On je zagovornik usavršavanja kroz seminare, kongrese i kurseve ali i u praksi smatra moguće je obučavanje na novim tehnologijama gde bi se prenosila znanja i već stečena iskustva lekara poreklom iz Srbije.
– Specijalizacija i praćenje svetskih tokova u zdravstvu nasušna je potrebna sa kojom se i ovde svakodnevno suočavamo. To treba da bude prvi korak saradnje a zatim bi morali da se razmišlja i o načinima finansiranja. Verovatno i u Holandiji postoji budžet za usavršavanje stranih lekara, što bi službenim putem trebalo iskoristiti. Nemam poverenja u naše lekare koji otvaraju privatne klinike i idu za mirisom novca. Smatram da bi se prvenstveno trebalo posvetiti mladim stručnjacima koji u zdravstvenim centrima u otadžbini rade za platu a žele da uče – smatra dr Milosavljević.
Kolektivno učlanjenje u SLD
Od tri postojeća lekarska udruženja u Nemačkoj samo jedno ima u svom nazivu pridev srpsko. Reč je o Društvu srpskih lekara i stomatologa iz Bad Zalcuflena, koje je pre dve godine zvanično registrovano kao Srpsko lekarsko strukovno udruženje u Nemačkoj. članovi ovog društva kao i predsednik dr Mirjana Andrejević Kri spontano su reagovali na članak objavljen u „Vestima“ o srpskom lekarskom društvu.
– Postali smo kolektivni član Srpskog lekarskog društva. Na našoj nedavnoj promociji u Hamburgu gost nam je bio dr Ivanković, doskorašnji predsednik SLD. Sa profesorom dr Stanićem na stalnoj smo vezi. Podržavamo njegove ideje da se SLD vrati svojim izvornim principima i da njegovi članovi budu svi lekari poreklom iz Srbije, ma gde živeli u dijaspori. Zajedno sa SLD planiramo da najesen u Bad Ojlenhauzenu, u poznatom Centru za dijabetes i bolesti srca održimo simpozijum o novim operativnim tehnikama o kardiovaskularnoj hirurgiji.
Predlozi
– Lekarsko društvo u Austriji, na primer, brine o specijalizaciji svakog svog člana što je mnogo bolje jer nema nikakvih uticaja političara sa strane. Svake godine izlaze liste seminara, kongresa a svakom članu dostupni su podspecijalistički kursevi na svim poljima. Dakle, strukovno udruženje forsira neprekidno usavršavanje u duhu savremene nauke. Smatram da isti cilj ima i Srpsko lekarsko društvo i to nas iz dijaspore ujedinjuje sa svima iz otadžbine – ističe dr Dragana Arapović iz Beča.
Dr Stanić je upućen u naše aktivnosti jer imamo zajedničke ciljeve i trenutno smo jedino udruženje srpskih lekara u Evropi. Mi smo pozvani i možemo da izađemo u svet i da kompletno zastupamo Srpsko lekarsko društvo u Evropi – kaže dr Mirjana Andrejević-Kri, ističući predlog dr Milana Tešića da se osnuje fond za pomoć rekonstrukciji zgrade SLD u Beogradu u Ulici DŽordža Vašingtona „jer je to i naš dom“.
– Pozdravljam ideju i spremnost Srpskog lekarskog društva za uspostavljanje čvršćih veza sa srpskim lekarima po svetu – kaže za „Vesti“ dr Milica Mitić anesteziolog iz Ninberga. – Sigurno je da mi u dijaspori možemo da pomognemo u toj saradnji na stručnom i kolegijalnom planu. Važna je ta komunikacija sa lekarima u dijaspori kao i postojanje jedinstvene dokumentacije o nama u matici.
Na svečanoj liturgiji
članovi društva srpskih lekara u Nemačkoj odazvali su se pozivu da prisustvuju proslavi jubileja SLD u Vrnjačkoj Banji. Predsednici Društva dr Mirjani Andrejević Kri stigao je poziv da bude gost na slavi Srpskog lekarskog društva – đurđevdanu gde će njegova svetost patrijarh srpski Pavle služiti svečanu liturgiju i preseći slavski kolač. Za pozvane lekare iz Nemačke to je izuzetna čast.
Dr Ana Teodorović takođe iz Nirnberga ceni dobri nameru SLD-a i spremna je da sa svoje strane učini koliko može da se poveže dijaspora sa otadžbinom.
– Vrlo je važno znati koliko politika igra ulogu u vođenju društva i ko su ljudi na čelu SLD-a. Za mene su važni ciljevi i koncepcija na kojoj se zasniva rad SLD-a. I naravno, vizija – kako to ostvariti. Bitno je kakav je odnos ljudi na čelu SLD-a prema organizaciji i profesiji i da li su sto posto spremni da se angažuju za izvorne principe. Raspoložena sam da se uključim i pomognem koliko mogu ali isto tako moram reći da sam u nekoliko prilika to pokušala i da sam se razočarala. Nadam se da će ovoga puta sva moja očekivanja biti ispunjena – oprezna je dr Ana Teodorović.
Po ugledu na Austriju
Dr Dragana Arapović iz Beča podržava reformu i modernizaciju Srpskog lekarskog društva u Beogradu, sugerišući da bi trebalo slediti uzore lekarskih društava u zapadno-evropskim zemljama.
– To i nije reforma, nego praktično novo osnivanje lekarske asocijacije pri čemu smatram da treba da se ugleda na Francusku, Nemačku ili Austriju. Naime, SLD mora da ima moderne regulative o mestu i pravima doktora u društvu, zatim da prati i usmerava školovanje svojih članova u duhu savremene nauke. Za sve to potrebni su posebni fondovi kao i pomoć u slučaju smrti i bolesti članova SLD-a, ali i za zaštitu prava pacijenata – kaže dr Arapović i podvlači da je veoma važno uvođenje doktrine lečenja čega u Srbiji nema.
Pozivajući se na austrijska iskustva dr Arapović smatra da bi SLD trebalo da utiče i na formiranje cena usluga lekara koji rade privatno kao i na materijalnu zaštitu lekara i njihovih porodica. Isto tako Društvo bi trebalo da se pita i kad se odlučuje o tome koji lekar ima pravo da radi privatno i da sklapa ugovore sa bolnicama. Ona posebno podržava objedinjavanje i povezivanje lekara u dijaspori sa maticom:
– Svi lekari u inostranstvu mogu u svojim zemljama gde žive i gde su članovi stranih lekarskih društava da organizuju razmene znanja kao i da dovode lekare iz Srbije na usavršavanje. Takođe je vrlo važno saznanje da ima stranih kolega i bolnica koje su spremne da budu donatori zdravstva u Srbiji. Lekari našeg porekla mogu da poboljšaju i ubrzaju saradnju SLD-a sa stranim lekarskim društvima. Verujem da bi lekarima koji potiču iz Srbije bilo drago da budu članovi Srpskog lekarskog društva u Beogradu. Ukoliko dođe do ozbiljne reforme rado bih se učlanila u to takoreći novo udruženje sa lepom tradicijom – zaključuje dr Arapović.
Dobrodošle ideje
Neuropsihijatar dr Savo Pantić iz Ciriha oduševljen je idejom da se transformiše Srpsko lekarsko društvo u Beogradu u skladu sa izvornim principima i kaže da ima mnogo načina da se pomogne zdravstvu Srbije. Po njegovom mišljenju što pre bi trebalo na primer organizovati razmenu iskustava sa lekarima na VMA koji se bave proučavanjem posleratnih sindroma na prostorima bivše SFRJ, što bi bilo od izuzetnog značaja za kolege Švajcarce i ostale strance. A lekari iz Srbije na primer mogu da prisustvuju raznim predavanjima iz psihijatrije gde domaćini Švajcarci među kojima su mnogi poreklom iz Srbije imaju izuzetno velike rezultate evropskog značaja.
Dr Pantić takođe predlaže da studenti završnih ispita na Medicinskom fakultetu u Beogradu dolaze u Švajcarsku i da se obučavaju na najsavremenijim aparatima po čemu su Švajcarci poznati kao prvi u svetu.
Stomatolog dr Dragoslav Popović iz Kisnahta am Rigi jedan od osnivača i bivši predsednik Udruženja lekara i stomatologa u Švajcarskoj oduševljen je idejom da se ojača ugled Srpskog lekarskog društva čiji je osnivač čuveni profesor đorđević i zato predlaže što čvršću saradnju lekara iz dijaspore sa maticom u Beogradu. On podržava inicijativu integracije lekara iz dijaspore sa Srpskim lekarskim društvom i to je već predlagao na skupovima u Beogradu i Banjaluci.
