Pre dve godine Volter Mihajlovic, roden u Cikagu, došao je u Beograd i odlucio da zauvek ostane u zemlji svojih predaka. Iskustvo i znanje koje je stekao radeci 15 godina na Vol stritu i u poznatim americkim firmama baveci se obveznicama želeo je da uloži u domovinu.
On kaže da je sam izabrao da bude Srbin i oseca se dužnim da toj istoj Srbiji pokloni ono što je najvrednije. Pre godinu i po dana u Beogradu je osnovao firmu „Sent Majkl“ kao vrstu investicionog fonda, cija je glavna delatnost ucestvovanje u privatizaciji u Srbiji, a suvlasnici su Endi Itroter i Viktor Veksemberg.
– Mnogo mi je trebalo vremena da ubedim moje strane partnere, Ruse i Amerikance da ulože kapital u ovu firmu i uopšte u Srbiju, koja je za njih nesigurno podrucje za plasiranje kapitala. Morao sam da im prvi dokažem da cu uložiti novac, kako bi me sledili – kaže Volter, koji ce ovim poslom konacno upostaviti kontakt sa zemljom porekla.
Dijaspora se plaši
– LJudi iz dijaspore žive za ovaj momenat kada ce slobodno moci da se vrate u svoju domovinu i eventualno uložiti novac zaraden u inostranstvu. Medutim, njihova ocekivanja su dosta veca posle politickih promena u Srbiji, ali su veoma uplašeni sadašnjim prilikama. U Srbiji se sada ispituje poreklo novca, što je za mene normalno, ali mnoge to odbija da zapocnu bilo kakav posao u Srbiji – kaže Mihajlovic.
Kako je naglasio, njegov otac, inace iz Leskovca, po odlasku u Ameriku, nikada se nije vratio u domovinu, dok mu je majka rodom Beogradanka, ali ona u svom rodnom gradu nije bila skoro 40 godina.
Sav ponosan što je konacno deo Beograda i Srbije, Volter se pohvalio da je dobio i srpsko državljanstvo i licnu kartu. U „Sent Majklu“ su zaposleni mahom mladi i obrazovani ljudi, a vecina ih je, sledeci Voltera, došla iz Cikaga.
Tehnicki direktor u ovoj firmi je Miodrag Obradovic, koji je doktorirao mašinstvo u Frajburgu u Nemackoj, ali je i clan Upravnog odbora austrijsko-jugoslovenskog društva i svakodnevno se trudi da ostvari što bolju privrednu saradnju izmedu dve zemlje.
– Trenutno „Sent Majkl“ ucestvuje na tenderu za kupovinu „Jelen Dola“ i „Gasbetona“ i spremna je da uloži veliki kapital z garanciju americke firme. Medutim, u SRJ se dešavaju stvari koje se nigde ne mogu videti. U poslednjem momentu promenjeni su tenderski uslovi, a mi smo vec u pregovorima sa svetskim bankama. Morali smo da promenimo celu tendersku dokumentaciju, a još teže je bilo da objasnimo stranim partnerima celu situaciju – kaže Obradovic, dodajuci da je prakticno administracija najveci problem u ovakvim poslovima, ali i komunikacija sa Ministarstvom za privatizaciju.
