Institut za slavistiku bečkog Univerziteta od ponedeljka uveče krasi bista Vuka Stefanovića Karadžića. Radi se o poklonu Instituta za srpsku kulturu u Prištini, a autor biste je Svetomir Arsić-Basara.
Prilikom svečanog otkrivanja biste prisutne goste pozdravili su šef Instituta za slavistiku Gerhard Neveklovski i ambasador SCG u Austriji Mihajlo Kovač.
Miloš đorđević, direktor Instituta za srpsku kulturu u Prištini, održao je predavanje „Slika Srbije i Evrope u istorijskim spisima Vuka Karadžića“, a Neveklovski o Vuku Karadžiću i Beču.
– U martu ove godine dobio sam stipendiju od austrijske vlade da dođem u Beč na više nedelja. Istražujući Vukova dela u Beču došao sam na ideju, videvši da u holovima Instituta za slavistiku postoje biste drugih slovenskih naučnika i filologa, da ovoj ustanovi Institut za srpsku kulturu pokloni bistu našeg velikana – objasnio je đorđević.
Po njegovim rečima profesor Neveklovski je prihvatio tu ideju koju je podržao i ambasador SCG Mihajlo Kovač.
Jedan jezik – različiti nazivi
– Nastajanje „novih“ jezika na Balkanu, nakon raspada bivše SFRJ, u biti je političko pitanje. Pre dve godine Institut za slavistiku u Beču organizovao je naučni skup o jezičkim pitanjima i tada su se naučnici iz Srbije, Bosne i Hrvatske složili da postoji jedan jezik koji je osnova svim sadašnjim, a da je samo naziv sporan – ustanovio je profesor Nevlekovski.
– čim sam se vratio na Kosovo krenuli smo na posao. Svetomir Arsić-Basara vodeći srpski vajar, prihvatio se posla izrade biste. Ministarstvo za kulturu i medije Srbije je dalo sredstva za ovaj projekat koji je okončan nakon samo par meseci – dodao je on.
I profesor Nevlekovski je istakao da je saradnja između bečkog Instituta za slavistiku i Instituta za srpsku kulturu i Prištini počela kada je đorđević ove godine boravio u Austriji, pošto je od austrijske vlade dobio stipendiju da u ovoj zemlji vrši istraživanja.
I Gete učio srpski
– Smatram da je otkrivanje biste značajan čin za srpsku kulturu i povratak u Beč Vuka Karadžića. Vuk je bio čovek koji je svojim delom uveo Srbiju u Evropu pre 200 godina. Najbolji dokaz za to je da su Gete i braća Grim, kao i Engels učili srpski – kazao je đorđević istakavši da je otkrivanje biste još jedan povratak srpske kulture u Evropu.
– Vuk je vezan za Beč, a Beč je tada bio kulturni centar Srba. Sve važnije srpske knjige štampane su u Beču – objasnio je profesor Nevlekovski. Austrijski profesor je ukazao da je Vuk ne samo značajan za Srbiju, već čitav prostor bivše Jugoslavije, pošto su svi narodi prihvatili srpskohrvatski jezik koji je on stvorio.
